Kada sam bila mlađa govorili su mi da se ne zanosim, da Ljubav, bar ona iskrena i prava, ne postoji, da prinčevi žive u knjigama, da su bajke za mau decu a da romantične devojke loše prolaze u životu. Hmm... Slabo sam slušala. Uvek sam nekako bila svoja, verovala sam, nadala se... Čak i onda kada su te moje ljubavi na kraju ispale pogrešne ja sam čekala, onu, moju. Čekala sam pravo vreme, prave ljude, pravo mesto...jer sam negde dubuko u sebi uvek znala da postoji viševerzija istine, i da je sve onako kako baš ti misliš da jeste.

Teško je biti ja. Ponekad malo teže nego inače. Onda se povlačim, bojkotujem svet oko sebe, ne prihvatam ništa sem da budem sama, okružena onim što volim i što mene voli. Jer, ljubav se bira, i ne možeš voleti ako nemaš ljubav u sebi i prema sebi. Tada, tih dana, naišla sam na ovu knjigu. Krenula sam u biblioteku ne razmišljajući o tome šta ću uzeti...Pomalo sam bila besna, umorna, ljuta, tužna i trebalo mi je baš ono na šta sam i naišla...Romantično resetovanje.

Od ove knjige ništa nisam očekivala osim onoga što mi se dogodilo nakon što sam pročitala poslednju stranicu. Totalni reset duše. Opet sam ja ono što jesam, jer  tako želim i tako treba da bude i baš me briga šta drugi o tome misle. Trudim se da ne osuđujem nikoga jer nečiju srž, bit i suštinu retko spoznamo do kraja. Isto očekujem i od drugih. Žanine tekstove čitala sam u Lepoti i Zdravlje, obožavam njen stil pisanja, volim što je slobodna duhom, to što se zaljubljuje u mesta, u ljude, u kulture... Ona ne stari, nju ljubav svaki put podmladi za koju godinu. I jedva čekam da pročitam i ostale njene knjige...

Ako ste očekivali da vam pišem još o knjizi...ja to stvarno ne mogu. Shvatite je onako kakvi ste iznutra. Ja samo mogu reći da je meni pomogla da ostanem ono što jesem bez potrebe da se za to isto pravdam drugima...

Predhodni post : KOLUMNA : Živeti klasično i romantično #1