Srbija je druga u Evropi po broju obolelih od raka pluća, odmah iza Mađarske!

Kako zbog poražavajuće statistike, tako i zbog dana borbe protiv duvanskog dima Udruženje pacijenata za borbu protiv raka pluća “Punim plućima” i Klinika za pulmologiju KC Srbije organizovali su edukativnu radionicu i dan otvorenih vrata. Neophodno je da se svakodnevno podiže svest o štetnosti duvanskog dima, kao glavnog uzročnika ove opake bolesti, ali i da se pacijenti edukuju o metodama dijagnostike i lečenja koji se primenjuju na pomenutoj klinici.

– Imao sam problem sa kašljem unazad sigurno pet, šest godina i ja sam mislio da je od cigareta jer sam 42 godine pušač. Nisam osećao nikakvu bol, niti tegobu. Normalno sam jeo, radio, išao s vremena na vreme kod lekara koji mi posluša pluća, da nešto za iskašljavanje i to je to. Godine su prolazile, moj kašalj nije prestajao, a ja sam izbegavao da odem na snimanje pluća iz straha da mi ne kažu da imam karcinom – započinje priču Bratislav Atanacković.

Doktori objašnjavaju da tegobe koje se javljaju mogu da budu vrlo specifične, ali i krajnje neprimetne: zamor, malaksalost, kašalj, otežano disanje itome slično, pa se ne pridaje dovoljno veliki značaj istim. Pacijenti koji puše su posebna populacija pod rizikom i mnogi se javljaju za lečenje kada počnu da iskašljavaju krv, a vrlo često je tada već u pitanju poodmakla faza bolesti, kada počinje da se gleda kao neizlečiva. Kod tumora pluća je ključno vreme, dakle, preventiva i rano otkrivanje.

– Kada pričamo o prevencija, za početak mora da se prestane sa pušenjem ili bar da se isto smanji. Danas je moguće da se tumor pluća pretvori vremenom u horničnu bolest sa kojom se živi, a to je moguće ako se na vreme otkrije. Da bi se to dogodilo neophodno je da se pacijenti posvete snimanju, a ne da beže od njega. Dakle, uradi se skrinig pluća otprilike jednom godišnje, kod pušača pogotovo – kaže direktorka klinike prof. dr Violeta Mihailović.

Doktori ove klinike objašnjavaju da se u poslednjih 15 godina situacija o otkrivanju raka pluća u ranoj fazi promenila pojavom personalizovane, molekularno – biološke terapije i najnovije, imunološke terapije. Klinika ima iskustva u lečenju molekularnom terapijom od 2011. godine od kada se lekovi primenjuju prema smernicama Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, a sa imunoterapijom preko donacija i kliničkih studija. Trenutno se u Srbiji na Klinici za pulmologiju leči 25 pacijenata pomenutom najnovijom imuno terapijom i rezulatati su na sreću ohrabrujući.

– U poslednje vreme sam učestalije osećao umor i kašalj je počeo da mi smeta, pa sam u januaru opet otišao kod lekara, ne bi li dobio nešto za iskašljavanje, međutim poslali su me na rendgenski snimak gde se ustanovilo da imam karcinom pluća. Na osnovu analiza rečeno mi je da mogu da počnem da primam imuno terapiju sa kojom sam i počeo 17. aprila. Pre toga sam se nelagodno osećao, apetit sam izgubio, bio sam malaksao, ljudi su mi smetali, kao i galama. Desetak dana posle prve terapije osećao sam se neuporedivo bolje, a i moji nalazi na kontroli su pokazali da postoji vidno poboljšanje. Sada treba da primim treću terapiju i nadam se da će rezulatati biti još bolji, jer se ja odlično osećam – priča Bartislav.

Danas smo svedoci brzog razvoja imunološke terapije različitih malignih bolesti, koja predstavlja pravu revoluciju u lečenju karcinoma posel molekularne terapije, pa tako i karcinoma pluća. Ovom terapijom beleže se odlični rezultati u vidu dugotrajna delimična ili potpuna povlačenja metastatskih tumora. Na taj način se i postiže osnovni cilj u lečenju raka, a to je da se rak pretvori u hroničnu dugogodišnju bolest, poput drugih nemalignih. Ovi lekovi ne deluju na tumor, već direktno na imunski sistem organizma tako što prekidaju blokadu imunskog odgovora koju tumor izaziva i pojačava odblokirani imunski odgovor organizma na tumor kojim se ubijaju tumorske ćelije.

– Apelujem posebno na mlade, ali i na starije građane pušače da odu jednom godišnje da snime pluća i urade kompletnu krvu sliku, jer to može mnogo da pomogne. Ja da sam uradio sve to mnogo ranije, pri pojavi prvih simptoma, verovatno bi drugačije bilo – zaključuje Bratislav Atanacković.

Svi u zdravstvu, a pogotovo na Klinici na pulmologiji se nadaju da će ova grupa lekova uskoro biti odobrena na teret zdravstvenog osiguranja za građane Srbije, jer se za sada finansira putem donacija i kliničkih studija.

Pročitaj još:

Put od male “pomoći prirodi” do komplikovanijih zahvata: Lečenje STERILITETA danas je sve uspešnije

Ova bolest je prva po smrtnosti u Srbiji: Slušaj svoje srce, spreči infarkt na vreme!

Da li žene koje su imale tumor dojke ili grlića materice mogu da uđu u proces vantelesne oplodnje?