Ona je “uredila” svoj život tako što je projektovala svoje telo koje je postavila u središte istraživanja granica straha, iscrpljenosti, bola i izdržljivosti. Njeni subjekti u radu postavljaju pitanja, a ne daju odgovore – o intimnosti, ratu, smrtnosti, tuzi, zabludi, iluziji i samom vremenu.
Related Articles
DETINJSTVO
Rođena je u posleratnoj komunističkoj Jugoslaviji, 30. novembra 1946. godine. Njeni roditelji bili su ratni heroji režima za vreme Tita; “bili su hrabri, fizički jaki, jahali konje i znali su da koriste pištolj. Njen zgodan, dobrovoljni otac Vojin Abramović postavljen je za Titovu elitnu stražu; njena majka Danica Rosić koja je bila deo glavne vojske, postala je direktorka Muzeja Umetnosti i revolucije. Kako je umetnica objašnjavala njena majka, koja je bila previše ekstremna – stroga i nezadovoljna domaćim životom – često je znavala da je fizički kažnjava, a onda ju je odvela da živi kod bake koja ju je i odgajila.
Priseća se da je sa svega četiri godine osetila šta to znači strah.
– Sećam se da sam jednom šetajući sa bakom otrčala da pipnem zmiju. Baka je počeka da vrišti na nju, toliko da je uznemirenost u glasu bake bila zastrašujuća od zmija. Neverovatno je kako strah ugrađuju u vas, vaši roditelji i drugi koji vas okružuju – rekla je Abramović za “Guardian”.
Koliko nije volela takav život jednom je pokušala sebi da prepeže vene, ali ju je baka sprečila. Nikada nisu rekle njenoj mami ništa o tome.
U šestoj godini kada je rođen Marinin brat počela je da živi sa svojim roditeljima, te učila klavir, francuski i engleski jezik. Dok nije učila, svoje slobodno vreme je provodila slikajući. Danica se nije slagala sa idejom da Marina postane umetnica, pa ju je često sputavala u njenim zamislima i sprečavala da se na bilo koji način trudi oko umetnosti.
View this post on Instagram
Svoje je odrastanje Marina Abramović opisala u brutalno iskrenoj autobiografiji “Hod kroz zidove”. U redovima ove knjige mogu da se nađu mnogi detalji, poput onih da od majke Nikada Nije Dobila ni poljubac, ni zagrljaj i da je često od nje dobijala kritike. Kada se sa 14. godina prvi put poljubila sa dečakom majka joj je rekla da je prava prostitutka.
“Verujem da je univerzalno znanje svuda oko nas. Samo je pitanje kako da postignemo takvo razumevanje … morate se samo izvući iz sve buke oko vas. Da biste to učinili, morate iscrpiti svoj sopstveni sistem razmišljanja i sopstvenu energiju. Kad vam je mozak toliko umoran da ne može više da razmišlja – to je trenutak kada tečno znanje može da ucđe. To znanje mi je bilo teško da osvojim, ali pobedila sam ga. A jedini način da se pobedi je taj da se se ni pod kojim uslovima ne odustaje. “
LJUBAV I BRAKOVI
Šezdesetih godina bila je jedina žena u grupi šestorice studenata umetnika, a za jednog od njih, Nešu Paripovića, udala se u svojim ranim dvadesetim godinama. Bili su u braku pet godina, ali nikada nisu živeli zajedno. Od 2005 do 2009 bila je u braku sa Paolom Kanevarijem, italijanskim umetnikom. Ipak, najjaču emotivnu priču ima sa Ulajom. Ulaj je bio član najpoznatijeg dueta performans umetnosti sa Marinom od 1976. do 1988. godine. Rad Marine i Ulaja testirali su fizičke granice tela i istraživali muške i ženske principe, psihičku energiju, transcendentalnu meditaciju i neverbalnu komunikaciju. Njeno telo proučavanja, ističe ona, “oduvek se odnosilo na telo kao jedinicu pojedinca, a imam tendenciju traganja prema vojnim prošlostima mojih roditelja.” Njihova priča završila se na Kineskom zidu. Osmislili su performans da oboje šetaju zidom i da se sretnu na sredini gde će ih čekati matičar i gde će se uzeti. Ta sredina puta ih je i razdvojila jer je Marina saznala da on ne želi brak i da ima ljubavnicu.
View this post on InstagramA post shared by Fundação Joaquim Nabuco (@fundajoficial) on
– Taj hod je postao potpuna lična drama. Ulaj je počeo iz pustinje Gobi, a ja sa Žutog mora. Nakon što smo oboje prohodali 2500 km, sreli smo se i rekli jedno drugom zbogom – rekla je Marina u jednom intervjuu. Posle njihovog legendarnog razilaska na Kineskom zidu, Marina je postala svetski superstar umetnosti, dok se Ulaj samo sporadično bavio svojom karijerom.
ŽIVOT BEZ DECE
Iako je retko u medijima i vrlo šturo daje izjave, jdnom je odlučila da na Redittu odgovara na sva pitanja njenih obožavalaca. Tako je na pitanje zašto nema decu rekla da joj nikada nije radio biološki sat kao kod drugih žena i da je ceo život posvetila umetnosti. Takođe je naglašavala da smatra da bi joj deca oduzela mnogo vremena i pažnje i da bi majčinstvom uništila svoju karijeru.
View this post on Instagram
IZLOŽBA ČISTAČ
Dugoočekivana retrospektivna izložba „Čistač“ Marine Abramović, jedne od najvećih svetskih umetnica, biće prikazana domaćoj i regionalnoj javnosti u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, od 21. septembra 2019. do 20. januara 2020. godine. Ujedno, ovo će biti jedinstvena prilika da se publika upozna sa najznačajnijim radovima jedne od vodećih umetnica performansa u njenom rodnom gradu, prvi put nakon 44 godine.
„Čistač“ je prva velika evropska retrospektiva Marininog rada, premijerno prikazana 2017. godine u Švedskoj, da bi nakon toga postavka obišla Dansku, Norvešku, Nemačku, Italiju i Poljsku. Izložba u Srbiji predstavlja poslednju stanicu na turneji i nosi poseban značaj jer simboliše povratak umetnice u grad svog rođenja i gde je poslednji put samostalno izlagala davne 1975. godine, u Salonu Muzeja savremene umetnosti.
– Veoma se radujem povratku kući i predstavljanju retrospektive rada publici na ovim prostorima. Želja mi je da „Čistača“ pogledaju pre svega mladi kojima bih volela da približim sve što sam uradila u proteklih 50 godina. Svaka nova generacija nosi neku posebnu energiju koja za mene predstavlja večitu inspiraciju“ – izjavila je Marina Abramović, u susret druženju sa ovdašnjom publikom.
Postavka hronološki prati sve faze kompleksne pedesetogodišnje karijere umetnice – od ranih slikarskih i konceptualnih radova, preko solo performansa i zajedničkog rada sa Ulajem, do kultnih radova iz samostalne karijere Abramovićeve. Kroz ovu retrospektivu, koja ima pre svega edukativni karakter, publika će moći da pogleda više od 120 radova (slike, crteži, objekti, fotografije, audio i video radovi, filmovi, scenografije, reperformansi i arhivska građa), antologijska dela umetnosti performansa (serija Ritam, Lips of Thomas, Relacioni radovi, Prelazak preko noćnog mora), kao i dela koja su obeležila njen recentni opus (Balkanski barok, Sedam lakih komada, Umetnik je prisutan).
Dodatno, program izložbe čine i projekcije filmova o Marini Abramović, predavanja o umetnosti performansa i javna vođenja, sa ciljem da se javnosti približi njeno kompleksno stvaralaštvo koje uključuje i značajne radove iz rane beogradske faze.
This post first appeared on Aska - Kad Portal Postane Najbolja Drugarica, please read the originial post: here
