O Tebi Bih Mogla napisati roman. I negde pred kraj napisala bih kako si sreo, ovakvu mene kakva sam sada. Formirana ličnost, zaljubljena, mirna, srećna. Na početku ove priče bila sam samo ljuštura, polupana i nesrećna. Bila sam oklop koji je trebalo ispuniti dušom. A dušu si mi ti udahnuo. Možda nisam skormna. Svakako da nisam. Niti želim da budem. Ti si meni ono što je svakoj ženi čovek koji je iskreno voli, sa kojim je u iskrenoj i čistoj ljubavi. Ti si meni ono o čemu sam sanjala. Beskrajno sam zahvalna svetu što postojiš. 

O tebi bih mogla reći da si divan, predivan, najbolji! Ali neću. Možda prema nekoj drugoj to ne bi bio. Ja duboko verujem da ono što se dogodi dogodi se jer to privučeš. U tebi sam probudila ono što si krio dugo. Od mene emocije ne možeš sakriti. Ja sam kao magnet koji ih prikuplja a onda odvaja na jednu stranu pozitivne od negativnih. Ponekad sam ponosna da tu svoju osobinu, a nekad mi je opterećenje. 

O tebi bih mogla reći da si sve što sam ikada želela! Ali ćutim. Ne zato što ti misliš da zlo vreba iza ugla. Jer ja verujem da kad nešto želiš nema te sile da te spreči da do toga dođeš. Isto tako i u ljubavi. Nego eto, lakše mi da oćutim sve što o tebi znam. Dovoljno je da ja znam da si stvaran. Svakako mi ne bi verovali. Rekli bi da sam devojčica koja veruje u bajke. U stvari ja sam žena koja ih živi.