Sanjam kako se dodirujemo u prolazu. Vrhovi tvojih prstiju dodiruju moje prste. A zatim se tvoja šaka jako sudari sa mojom u stisak. Osetim strast i želju, i uplašim se od tih emocija. Ipak,ja te ne poznajem. Znam Samo tvoje ime. Srećemo se često, na ulici, u prevozu. Gledaš me krišom i svaki tvoj pogled znam. Ti si sa njom. A ja sa njim. Oboje nesrećni a nedovoljno hrabri da ih pustimo. Ti vučeš nju ja njega.

I dokle ćemo tako? Propuštamo svašta zbog nečeg što je ništa, trudimo se da ih ne povredimo. Ali već su povređeni. Jer mi mislimo na sve samo ne na njih. Ti na mene ja na tebe. I kad se sretnemo posle dužeg vremena nesretanja nekad poželim da ti potrčim u zagrljaj i zamolim da me spasiš. A onda se setim da si i ti kao i ja, kukavica. Predomislim se i ostanem nema, gledajući iz daleka te ruke i oči koje noću sanjam i priželjkujem da budu moje.

I u tom snu, imam sve ono što nemam sa njim. Napokon je sve na mestu. Ništa ne fali, sem možda, toga, da samo možemo da budemo zajedno u jednom mom glupom, romantičnom snu. Umesto da okrenemo novi list, zajedno, večite Kukavice, ti i ja.

Prethodni tekst->Za zauvek

Autor teksta: Nevena Milošević

fb stranica: Classic and Romantic