Svako ima različita očekivanja od putovanja i destinacija. Neko voli toplije krajeve, drugi moderne tehnologije, neistražena mesta ili neobične običaje. Moja pokojna baba je to slikovito objašnjavala: o ukusima ne treba raspravljati – reče đavo i sede s golom guzicom na vrelu ringlu. Za mene, Rim je najlepši grad koji sam videla. I mogu da pokušam da objasnim zašto mi se dopada, ali nisam sigurna umem. To je i razlog što sam sebi obećala da ću ići u Rim svake godine – i eto me po treći put ovde A sada izvolite na uvid šta mi se dešavalo od 15 do 21 aprila 2022. Ako hoćete preporuke gde da jedete & šta da vidite, skrolnite na dno teksta

1 dan: tri večere & tiramisugazm

Plan je bio da putujem sama, ali mi se u poslednjoj sekundi pridružila i moja prijateljica Leana (koja je, intrestly enough, obišla ceo svet ali ne i Rim). I već u prvoj sekundi koračanja po italijanskim tlu, desila se magija: kod fontane di Trevi prisustvovale smo prosidbi uz oduševljeni aplauz svih prisutnih kada je buduća mlada rekla DA. Zatim smo otišle da nađemo mesto za večericu i sele u restoran Terra di Siena, blizu Trga Navona. Mislim da ne možete mnogo da pogrešite gde god da sednete u centru, a ako imate gastronomska izvoljevanja, idite na neka fancy mesta kao što je Ai Piani.  Takođe, čini mi se da ne možete na mnogo mesta da pogrešite i kada naručite tiramisu i iskusite vantelesno iskustvo – pa je Leana u ovom restoranu ukrstila oči od tiramisugazama.

Nakon toga, pozvane smo na živu svirku u Jazz Cafe i – opet večerale. Italijani kao i Španci imaju (po meni lošu) osobinu da večeraju dosta kasno – i dosta obilno – i onda su nam naručili prvo jednu (tj našu drugu) večeru, a odmah zatim – o da – i treću. Long story short, dobro društvo, par čaša vina i raspoloženje na nivou dovelo nas je do kafe/bar/restorana Coffe Pot na Trastevereu, koji se uveče pretvara u klub. Jako mi je bilo zanimljivo da odem na italijansko mesto gde ne izlaze turisti, a bar je radio do 02h. Ovde smo plesale do zatvaranja, a onda i nastavile u istom ritmu kada je vlasnik za par nas nastavio party i nakon zatvaranja kafane i…

…i naravno, Taj Dan se desilo još milion fantastičnih stvari u najdivnijem gradu u univerzumu ali najbolja stvar na svetu (znam da to uvek kažem ali ova je baš najbolja) bila je vožnja noću kroz Rim jer su ulice prazne i Rim te grli jako. Svake godine mi se nekako desi da me neko provoza noću, i to uvek bude sa divnim ljudima, dobrom muzikom i večitim muzej-like okolišem i zato mislim da je to baš uživancija koju morate da osetite.

2 dan: amor vicnit omnia

Bio je dan pred katolički Uskrs. Grešno priznajem – kasno smo legle, a onda i kasno započele dan. Zato smo tek oko 14h sele u prvi restorančić na koji smo naišle, Sacro e Profano (Trevi) – opet kažem, klopa je svuda u centru više nego pristojna, pogotovo ako volite pastu i picu – ko ne voli? – a cene su 8-15e po porciji. Na sunčanih 25C odlučile smo da se besciljno izgubimo pa smo šetale od Panteona, Španskih stepenica do Trga Popolo, ulazeći u slatke radnjice. Taj dan sam odlučila i da Leanu odvedem na sladoled u La Romanu (na koji sam čekala 10 meseci). Za nervne završetke na mom jeziku prosto ne postoji bolji i lepši ukus sladoleda od ovog, a izvoljevanja tipa koju topljenu čokoladu želite na dnu korneta (kafa, lešnik, bela čokolada itd), ili šlaga sa ukusima na vrhu sladoleda su prosto my cup of tea.

Lagana večera u Grill & Wine, zatim pečeni kesten za 5e, violinista u nekoj od uskih uličica u centru, a onda i čaša vina i tiramisu sa pogledom na Panteon, samo su upotpunili doživljaj božanstvenog proleća u Rimu. Leana je izjavila jer je prvi put bila ovde, a ja ću se složiti: Rim je lako (za)voleti. Taj dan smo prepešačile 22 km, i pitale se da li je Rim muško ili žensko, čisto da znamo s kim se mazimo i kakve su nam sklonosti. Zaključila sam da jedan je život, tj bar ovaj jedan znamo da smo živi, a meni je taj dan srce puno Rima, prelivalo se sa slomljenih ivica, i vikalo (sebi i ostalima): volim te.

3 dan: šta je ljubav i kako izgleda orgazam?

Jbg, na neka pitanja stvarno ne postoji odgovor. Jer – znate one parove koji imaju zajednički profil, jedno drugom po 700x dnevno izjavljuju ljubav po društvenim mrežama i žvale se na očigled svih nas, kupajući se u svojoj bljutavosti?
E pa to sam ja sa Rimom Samo bih pričala koliko i zašto ga volim, kao da nekoga baš zabole dupe što je meni ovde najlepše na svetu i što ne znam kako da me usvoji neka italijanska nona, da me hrani pizzom i kafom i vinom i đelatom.

Jutro katoličkog Uskrsa smo Leana i ja započele doručkom kod drugara Italijana koji ima gajbu od cca 80m2, uz terasu celom dužinom stana, na 2 min od Termini stanice. Lorenzo nas je nahranio, ja izvoljevala kao što samo umem; ovo istančano nepce samo želi da zatitra kako treba, i da uđe u zapisnik da je tog dana bilo ushićeno srećno. Lorenzo nas je zatim poslao na sladoled Come Il Late, ubeđujući me da nisu komercijalno prodali dušu kao La Romana, ali smo posle zaključili da je razlika u ukusima koje sam gore spominjala: on čovek ne voli toliko kremaste sladolede kao ja, pa samim tim ipak dajem prednost La Romani.