Jedina Azija koja me zanima je malvazija*. Tj, nikad ne bih stavila Dubai na moju must-visit listu, na kojoj se u 99% slučajeva nalaze Evropski gradovi i Japan. Međutim, plaža u januaru, niska cena avionske karte i radoznalost da vidim nešto što mi nije baš po ukusu su prevagnule (volim da se otvorim za novo). Svakako, Dubai jeste zanimljiva destinacija, iako moram da priznam da mi ne bi nešto specijalno nedostajala da je više nikada ne posetim (za razliku od Rima npr). Ali, ne bih se složila da uvreženom činjenicom da nema dušu (iako ne postoji emprijski dokaz za postojanje iste) a samim tim mislim da ako imate prilike, idite. No, pređimo na moje dogodovštine od 12 do 17 januara 2022.

1 dan: Dubai je šljašteći pogubitis

Oko nas su zgrade, redovi i redovi zgrada, i sve što vidimo jeste kako se izdižu nizovi staklenih prozora koji se presijavaju u različitim nijansama plavo-zeleno-sive. Irena, Ana i ja slažemo se da, na prvi pogled, Dubai ima američki vajb jer oko nas su samo asfalt i – zgrade.  Otišle smo do Dubai Marina tržnog centra da zamenimo pare i sednemo na kafu u Carluccio’s (pristojno mesto sa dvolitarskim šoljama kafe), a onda otišle na Berasti plažu.

Iskreno – nije mi bilo toplo. Tj, nije bilo onoliko koliko sam želela da mi bude ali sam svejedno ušla u vodu da se okupam. Mala digresija, pre 2 god u Dubrovniku nisam skočila sa jedne visoke stene u more jer je – bila visoka i odtad mi je žao što nisam jer je verovatno bila jedinstvena prilika za tako nešto. I onda iako voda u Dubaiju nije delovala najtoplije, rekla sam sebi da sam prvi (a možda i poslednji) put u januaru u Dubaiju – i ušla sam. I znate šta? Voda je ipak bila umiljato topla i plivanje je bilo super. Na ovoj konkretno plaži je bilo dosta instagram devojaka koje su izgledale kao da treba da polože prijemni za starlete, ali je svejedno bilo uživanje kupati se.

Dok sam plivala, iz vode sam primetila aqua park. Oduševljena, naravno da sam samouvereno ušla u područje hotela, promrmljala broj sobe (Recepcionist: Room number? Me: Three o four… Recepcionist Two o two? Me: Two o two!)  i dobila narukvicu da se spuštam toboganima. Taj doživljaj nemam zabeležen na kameri, ali su tobogani bili najsuper. Kasnije smo ručale na plaži, cena obroka je bila pristojna (oko 15e) – ili meni prosto više ništa nije skupo posle Kopenhagena. Nakon toga, vratile smo se u hotel.

Pošto smo sletele u sred noći, odlučile smo da taj dan iskuliramo, pa smo uveče prošetale po Marini. Popele smo se na Pier7 (koji su nam ljudi preporučili da vidimo), što je suštinski zgrada sa 7 restorana na svakom spratu (ok, ali valjda morate da znate gde idete a mi nismo). Marinski kej za šetnju izgleda kao i bilo koji primorski gradić kojim šetate (Pefkohori ili Budva), pa se na svakom koraku prodaju sladoledi, kukuruzi i svetleće zezancije za decu. U stvari, sve oko nas svetli, od zgrada do restorana i štandova sa hranom.

Na kraju dana, razmišljam. Dubai mi deluje sirov. Gde god se okreneš su redovi zgrada i zgrada i zgrada, koje kao da je neko pravio u igrici iz zajebancije. Uvek se trudim da ne upoređujem ali mi je prosto čudno i razmaženo čekam da me nešto oduševi. Utisak mi je da Dubai želi da u svemu bude prvi, baš ono u čemu god, a u tome se čovek – a ne samo grad – izgubi.

Šljašteći pogubitis.

Samo se plašim da me ne proguta veštačka svetlost… Ako je to uopšte loše.

2 dan: na vrhu sveta (ali bukvalno)

Ujutru smo ponovo otišle na plažu blizu hotela (The Beach Jrb Marina). Opet sam se okupala a na plaži su pored nas prošle i 2 kamile. Ova (recimo gradska) plaža ima više turista i ljudi koji ne izgledaju kao da su izašli iz rijaliti šoa, ali je čudno da su žene ili u burkama – ili lascivno obučene. Ova skaradna suprotnost još je nelogičnija pošto se niko ne kupa toples. Na sve to, kada se šetate primetićete da su oko svakog hotela na podu razbacane gomile (vizit)kartica sa slikama žena koje pozivaju na (erotsku) masažu.

Da zastanem malo i objasnim šta ono što je ostavilo neprijatan utisak na mene. Kao neko ko dolazi iz Srbije, neprirodno se osećam kad vidim pokrivanje žena hidžabima (marama preko glave i otkriveno lice) ili nikabima (crni pokrov uz otvor za oči). Razumem da je deo kulture i religije, ali na 25 stepeni ne mogu da zamislim da je bilo kome prijatno da bude pokriven od glave do pete – zajedno sa korona maskama (koje su obavezne i na ulici). To je moj utisak, koji naravno ne mora da bude tačan. Takođe, uveče na ulicama (gde nisu turisti) šetaju samo i isključivo muškarci i ne mogu da se osetim kao da je to hm, pošteno. Saznala sam kasnije da 70% stanivništva čine muškarci, ali to ne menja činjenicu da se osećam nelagodno kad sam jedino žensko koje šeta.

To popodne smo rezervisale i posetu najvišoj zgradi na svetu – Burj Khalifi. Ulaz u vreme zalaska sunca (kao i za bilo koju drugu atrakciju u to vreme) košta skuplje, pa je tada penjanje na 124 sprat 50e (a inače 30). Burj inače ima 160 spratova, a kao inspiracija za dizajn zgrade poslužio je pustinjski cvet Spajder Lili. U najfotografisaniju zgradu na svetu se ulazi iz Dubai Mall-a (opet, najvećeg tržnog centra na svetu), a unutra se između ostalog nalaze i Armani hotel, poslovne kancelarije, kao i stanovi (za stanovanje).

Burj Khalifa je viša od Zlatibora i do 124 sprata (gde ide većina običnih turista) stiže se za 60 sekundi. Sve je savršeno organizovano, i imate osoblje koje vas u svakom trenutku upućuje kuda da idete i šta da radite – sve dok ne dođete do malecnog lifta u koji trpaju previše ljudi u doba korone. Ipak, lift je ceo u ekranima i daje spektakularni audio-video efekat tokom vožnje dok se u ušima oseća pritisak brzine uspona. Na samom vrhu nije strašno (ja sam nešto mislila da je strašno) i možete peške da se popnete na 125 sprat. Kada izađete iz lifta, očekuju vas veliki stakleni prozori sa kojih se pruža lep pogled na Dubai (ne mogu da kažem fantastičan jer Dubai kao grad meni nije specijalno lep).

Tu je suvenirnica i kafić, a odavde se vide veštački napravljena ostrva sveta kao i veštačka palma. Kasnije sam saznala da su 95% ostrva sveta (koja su prvobitno planirana kao prostor za nekretnine) u propadanju a ona koja nisu su u procesu izgradnje sa milijardama dugova. Takođe, Dubai zapravo ima dva veštačka ostrva palme, od kojih je jedna takođe propao projekat pa su i ostrva i ta druga, nesrećna palma često brisani iz turističkih brošura Dubaija… Čak je i započeta treća palma koja nikada nije ni završena! Ipak, palma koja radi, Jumeirah, dobacuje do nestvarnih cena nekretnina (ako uopšte imate sreće da nađete da kupite kuću ovde).

Nakon što smo sačekali zalazak sunca, spustili smo se u Dubai mall da pogledamo šou sa fontanama. Naime, u podnožju tržnog centra na svakih pola h, fontane plešu uz određenu muziku (4 min). Sele smo u restoran Huqqa na trećem spratu, koji je stvarno lep i odakle je pogled na fontane super, ali su cene malo jače upravo zbog toga. Kasnije smo nastavile da se gubimo po tržnom centru i sele u poslastičarnicu Cipriani Dolci, gde smo pojeli najskuplje parče torte ikad – čoko torta za 22e (ukus je bio jako fin, ali moje aristokratsko nepce je probalo i bolje kolače).

Fora je u tome (kako smo kasnije provalile) da je na spratovima većina luksuznih radnji i ponuda dok je u lower ground (sprat ispod prizemlja) gomila priuštivih prodavnica (gde je i najveća gužva). U ovom tržnom centru nalazi se i ona fontana Human Waterfall koju ste videli na svim slikama iz Dubaija ikad – plivači koji skaču u vodu, ali i klizalište gde sa plafona pada sneg i dosta restorana i radnja sa (fantastičnim) slatkišima (meni se svideo Pecanno).

Inače, Burj neće biti najveća zgrada na svetu još dugo – jer se sprema izgradnja još veće – naravno u Dubaiju. Sva ova kompleksaška naticanja su veoma uočljiva – Emirati su u julu 2020 (dakle u sred korone), poslali uspešnu svemirsku misiju na Mars koja je ušla u njegovu orbitu 2021.  Tako da koliko god se osećam kao carica na vrhu sveta kad se popnešm na Burj, u malom mozgu mi ipak stoji da je sve takmičenje ko ima veći, pa mi nije ugodno do kraja.

Plaža je stvarno odlučujući faktor da mi nije skroz bljak, i ne razumem zašto nisu i u Bgu napravili veštačko more umesto Bga na vodi pa da se nikad ne preselim? Ok, i imaju slatkiše njam. Ali znam da mi Dubai ne duguje da me obori s nogu i razduševi… Tako da hvala na osoljenoj guzici u januaru. Dovoljno je to magije za sad.

3 dan: vremenska prognoza: peščano

…baš tako je pisalo: ni sunny, ni cloudy već dust. Mene je oblak peska uzbudio, tačnije bila sam oduševljena, iako je prašina u vazduhu imala zlokoban izgled. Ali, u glavi sam ušla u film Dune, i Dubai je konačno dobio karakter, raspoloženje, neljudskost, manu, pa mi je izgledao životnije.