Skoro sam pročitala neku priču u kojoj – parafraziram – čovek koji je izgubio nekog koga voli, ide i kupi cipele 2 broja manje, hoda u njima 20 km, ode na posao i stoji 8h. Kada ga kolega pita zašto to radi, ovaj kaže: znaš li koje ću olakšanje da osetim kad dođem kući nakon 12h i konačno ih skinem?

Konačno olakšanje.
Konačno da misli na nešto drugo… Makar i na nekoliko minuta.
Setila sam se toga pošto su me nove patike nažuljale. I da vam kažem, sva su moja putovanja ove godine traženje olakšanja i minuta misli na nešto drugo. Ne zato što mi je sopstvena koža tesna, naprotiv, veoma je udobna (i odabrani znaju, dosta mekana).
Nego, ovaj mišić sa leve strane grudnog koša se slupao…
A onda sam, prvog dana ovde, u tačno 15:18, okupana suncem i morem, shvatila da ako postoji jedno mesto koje popravlja slomljene stvari, onda je to Rovinj.
Verujte mi, 100x je bolje nego nove patike.

Njihovo je more lepše

Znam da sam nezahvalna i razmažena, but I’m just gonna say it: tek u Rovinju sam se osetila kao da sam zaista na moru (kakve Ade Bojane, koje pm). Ovde sam bila od 18-26, jer je septembar topao i mazan, a more zove na kupanje. Nedelja je i idemo u hotel Adriatic na brunch. Shvatam da moram svake godine da posetim dva grada: Rim i Rovinj. Onda je Jana otišla nazad za Dansku. A ja sam sutradan napisala par poetskih rečenica o jednom danu u Rovinju.

Biram mesta za kafu

a kafa je svuda najvrh

zadojeni su Italijom,

a imaju i more i vino

ma, strašne stvari

Vozila sam i bajs 2h

išla sam sve do nudističkog kampa

bila je jedna prikolica bolja nego Hilton

a onda sam plivala sat vr

da nisam pojela i picu i celu kesu Haribo bombonica

bila bih najzgodnija na planeti

ali život je jedan i vadim se na harizmu

ok i treptanje najdužim trepavicama

i osmehom

enough about me already

Popila sam i bevandu

belo vino sa vodom

špricer zovu gemišt

ja ne pijem gazirano

one life

YOLO bre

Dobro i sladoled pre pice i Haribo bombonica

judge me as you will

samo bog može da mi sudi

a i on nedeljom ne radi da znate

Sećam se jednom, išli smo iz Herceg Novog za Dubrovnik

drug prvo šro je rekao bilo je

njihovo je more lepše

zborio je istinu

Imaju i zalaske najlepše na svetu

posvađaćemo se ako kažete da nisu

a ja se nikad ne svađam

Još sam jela i picu i krompiriće

ko će sutra da pliva toliko

zaranjanje je super doduše

često ne želim nazad gore

ljubav je glupa, ili ostaješ ili nedostaješ

napisala sam to u jednoj pesmi

sunce more vino weekend media repeat

Brzo sam provalila da su zvučnik i bajs baš fora – ali da se namažem spfom pre toga.
I da sam baš uzbuđena što je Weekend Media Festival (a nisam znala da mi je baš toliko stalo).
I da vino mogu da pijem samo na moru, a dobitna je kombinacija da se posle toga uvalim u masažnu fotelju (kao ove godine na Weekendu).
I da jbt kako ja znam da uživam u životu, da ne kažem Rovinju, koji je melem na sve moje rane pa sam najsrećnija

Vozila sam bajs po 2h, a onda plivala po 1h – kao da se pripremam za triatlon. Na Weekendu je bilo zabavno, kao i svake godine, i iako su ljudi bili preuzbuđeni jer ga nije bilo prošle godine, atmosfera je nekako bila drugačija, da ne kažem, spasla.

Svakako, ako ikada poželite u Rovinj u septembru, ili na Weekend Media Festival – imate sve moje preporuke. WMF je zaista najbolje organizovano nešto na našim prostorima, i predavači su odlični.

Što se tiče Rovinja i mene, ta se ljubavna priča nastavlja – i znam da će imati srećan kraj (ako ga uopšte bude). Ostavljam samo slike, jer nemam šta više pametno da kažem, osim, more zaista leči rane.