Prelepa Golubačka tvrđava najzad je otvorila svoja vrata za posetioce. Posle pet godine rekonstrukcije, ona je sad izložbeni prostor gde se može mnogo toga saznati o prošlosti ovog značajnog srednjevekovnog objekta.

Četiri staze u tvrđavi

Staze na tvrđavi su zelena kao najlakša, srednje teške su crvena i plava, dok je nateža crna staza koja vodi do Šešir kule, naviše kule i samo je za fizički spremne osobe.

Ne zna se ko je tvrđavu sagradio i kad. Prvi pisani dokument je povelja iz 1337. koja govori da je tvrđava bila u posedu jednog mađarskog feudalca dve godine ranije, a najstariji arheološki materijali iz nje ne datiraju pre prve polovine 14. veka.

Nikad je niko nije osvojio ratovanjem

Naravno, tvrđava nosi ime po golubovima koji su i danas česti posetioci. Specifičnost kod ove tvrđave je upravo što je bila neosvojiva. Zapravo, uvek su branioci odnosili pobedu. “Osvajana” je isključivo diplomatskim putem, pregovorima. Njeni gospodari su bili i Srbi, i Ugari, i Turci. I legende. Sad se samo mogu čuti prepirke srpskih i mađarskih istoričara koji tvrde da su upravo oni sagradili tvrđavu, ali to su samo nagađanja.

Jedna od živih priča koja i danas opstaje je kad pitate narod u okolini Golupca ko je sagradio Golubačku tvrđavu, oni kažu: “Prokleta Jerina“. Da, Irina Kantakuzin, grčka princeza udata za despota Đurđa Brankovića. Zašto ona? Pa, jer je, kaže narod, gajila golubove i taj svoj hobi je “preselila” na Golubac i tvrđavu.

Irina Kantakuzin je aktivno učestvovala u izgradnji Smederevske tvrđave i, pritom, vlada legenda da je bila vrlo okrutna, jer je narod zbog izgradnje vrlo patio i gladovao. Postoji priča da niko u okolini Smedereva nije jaje prodao godinu dana, jer su jaja su uzimana od seljaka i od njih je pravljena smesa kao malter za izgradnju. Pritom, narod i danas priča da je znala da “radi” i batina.

Kakve veze ima Irina Kantakuzin sa Golubačkom tvrđavom?

Sem Golupčana, na pitanje ko je izgradio tvrđave u Srbiji često će ljudi odgovoriti uparvo – Prokleta Jerina. Ona je ostala je sinonim za izgradnju i tlačenje. Ipak, istina je nešto drugačija. Irina Kantakuzin je živela vek posle prvog pisanog dokumenta o Golubačkoj tvrđavi.

Moj savet je da kad već dođete do Golupca obavezno dođete do pristaništa i tamo sačekate Jovana Kocmanovića i njegov brodić “Peristeron” i otisnete se na avanturu koja se zove “Golubac iz brodića“. Jovan će vam, tokom vožnje, ispričati o tvrđavi i Dunavu i saznaćete mnogo što šta, što, verujem, niste znali. Pogledajte video snimke ispod. Između ostalih priča, Jovan će ispričati o  predanju Feliksa Kanica o tome kako je Golubac dobio ime.

Prema toj priči, Mađari kada su osvajali tvrđavu, i kad su dolazili iz prvaca Golupca njima su se kule činile kao golubovi. Drugu priču koju možete da čujete je o lepoj princezi koja je bila udata sa surovog, osmanskog pašu.

Oni su živeli u Golubačkoj tvrđavi. Međutim, kako to nije bio brak iz ljubavi, već iz interesa, tako je princeza imala svoju ljubav u obližnjem selu i sa njim se sasatjala tajno. To je paša otkrio i kaznio je princezu, zatvorivši je u najvišu kulu na tvrđavi. To je već pomenuta Šešir kula. Ime je dobila po obliku koji podseća na cilindar.  Princeza je tu živela sama, ne videći belog dana, a društvo su joj pravili golubovi koje je hranila.

Jednog dana, paši je dozlogrdilo i došao je do nje da s e nagodi. Izveo je iz tamnice, stavio u čamac i došli su do stene Babakaj. On je tad njoj rekao da se pokaje za preljubu i, ako se pokaje, vratiće se da srećno žive u tvrđavi, a ako ne, ostaće vezana za stenu. Princeza se, naravno, nije pokajala i paša se sam vratio u tvrđavu. Narod je njegov reč tad izgovorenu “Babakaj” protumačio kao “Ženo, pokaj se!“. Stena je po tome dobila ime. Inače, ime “Babakaj” potiče od dve turske reči: baba – otac i kaya – stena.

Manastir Tumane kao još jedan dragulj kraja

U neposrednoj blizini Golupca je i manastir Tumane koji ja nikad ne propuštam da posetim. Tako je bilo i ovog puta. Ako i vas put nanese u Golubac, obiđite i ovaj jedinstevni manastir u koji ljudi dolaze u potrazi za mirom i utehom.

Sve ove priče i još mnogo toga možete da čujete upravo u “Golupcu iz brodića“. Osmislite ovog proleća ili leta jedan vikend i dođite tamo gde je Dunav najlepši!

Fotografije i video: Nataša Ilić

Ovaj članak je prvi put objavljen na www.rokselana.com

Članak Povratak u srednji vek: Golubačka tvrđava otvorila vrata za posetioce (VIDEO) se pojavljuje prvo na BlenderOnline.