Multipli mijelom je maligna bolest kostne srži u kojoj maligni preobražaj zahvata plazmocite kao jedan od vidova belih krvnih zrnaca iz grupe najzrelijih limfocita. Nekontrolisano umnožavanje plazmocita u kostnoj srži i njihovo nekontrolisano lučenje proteina tipa nefukcionalnih imunoglobulina ili njihovih delova ima za posledicu mnoštvo simptoma i životno ugrožavajućih oštećenja različitih organskih sistema.

Pravi lek u pravo vreme – pravilo je u lečenju svake Bolesti, a za obolele od multiplog mijeloma ovo je izuzetno važno, jer podrazumeva personalizovan terapijski pristup, tj. prilagođen profilu svakog pacijenta, uključujući njegov klinički status, ali i biološke karakteristike same bolesti, navodi prof. dr Jelena Bila, predsedavajuća Aktiva za multipli mijelom Srpskog lekarskog društva (SLD).

– Aktiv za multipli mijelom SLD-a i hematolozi u našoj zemlji nastoje da prate evropske smernice u lečenju multiplog mijeloma u cilju postizanja najboljih rezultata i produženja života naših pacijenata. Potreba za dostupnošću visoko efikasnih savremenih lekova u multiplom mijelomu je velika, posebno kada se govori o pacijentima kojima se bolest vratila, odnosno koji su u relapsu bolesti. Oko 30 odsto obolelih ima bolest visokog rizika i njima je u našoj zemlji potrebno omogućiti lečenje novim terapijama, inovativnog mehanizma delovanja, koje u kombinaciji sa već dostupnim lekovima odlažu vreme do pogoršanja i progresije bolesti i značajno produžavaju životni vek u odnosu na trenutno dostupne terapije, uz očuvanje kvaliteta života i postizanje socijalnog i radnog funkcionisanja. Savremene terapije su standard u lečenju u Evropi, a dostupne su i u zemljama regiona – naglašava prof. dr Jelena Bila.

Kod većine pacijenata se javlja anemija koja za posledicu ima pojavu malaksalosti, zamora i ubrzanog srčanog rada i posledičnog srčanog popuštanja, objašnjava prof. dr Predrag Đurđević, rukovodilac Klinike za hematologiju Univezitetskog kliničkog centra Kragujevac.

– Koštani bol se javlja jer u multiplom mijelomu dolazi do razgradnje kostiju, one postaju tanke i može doći do preloma prilikom pada ili spontano. Učestale infekcije su takođe jedan od znakova multiplog mijeloma, kao i bubrežna slabost. Preporučujemo da se jednom do dva puta godišnje urade laboratorijske analize krvi, i ukoliko postoje izražena anemija, povišene vrednosti ukupnih proteina, povišena sedimentacija i nalaz oslabljene bubrežne funkcije, uz napred navedene simptome, izabrani lekar treba da uputi pacijenta hematologu na dalje analize i preglede. – ističe prof. dr Predrag Đurđević.

Dr Mila Purić, hematolog iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, navodi da se u kliničkoj praksi susreće sa pacijentima sa multiplim mijelomom kod kojih je došlo do pogoršanja bolesti i kojima je neophodna inovativna terapija kako bi se bolest stavila pod kontrolu i produžio život. Objašnjava dalje da je, u skladu sa zakonskom regulativom, samo kod nekih pacijenata, u kasnoj fazi bolesti, moguće primeniti savremenu terapiju, i da se tada zaista vidi koliko je velika korist za pacijente i zadovoljstvo lekara da mogu da pomognu obolelima.

– Imamo mlađe pacijente kod kojih je bolest u pogoršanju, a uz to imaju i visoko rizične karakteristike bolesti. Kada smo u mogućnosti da u skladu sa Pravilnikom o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu primenimo inovativnu terapiju, to menja tok bolesti, uvodi pacijente u remisiju i vraća ih normalnom životu i funkcionisanju.  Takođe, veliki je značaj genskog profilisanja za primenu odgovarajuće terapije u multiplom mijelomu – kaže asistentkinja dr Aleksandra Sretenović, hematolog iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

– Evidentni su zajednički napori medicinske struke, Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje da se bolesnicima sa malignim oboljenjima obezbede savremeni lekovi. To daje nadu i našim pacijentima sa hematološkim malignitetima, kao i njihovim porodicama, da će uskoro i inovativna, visoko efikasna terapija za multipli mijelom biti dostupna u okviru Liste lekova RFZO u fazi bolesti kada se mogu postići najbolji rezultati – zaključila je prof. dr Jelena Bila.

Borbu sa multiplim mijelomom vodi i Dragiša Popović iz Beograda. Kod njega je bolest počela ovako:

– Nešto smo radili u dvorištu i ja sam imao jake bolove, mislio sam proći će, nije prolazilo. Posle sedam meseci je došlo do dijanoze. Menjao sam lekare, niko nije mogao da ustanovi koja je bolest u pitanju. Kada smo ustanovili, potpuno sam se prepustio šta mi kaže doktorka.

Celu njegovu priču možete da pogledate u videu:

The post Dragiša živi i bori se sa multiplim mijelomom: Bolje proživeti 10 dana, nego biti u paklu 10 godina! first appeared on Aska.