Reproduktivni Hormoni jos uvek predstavljaju veliku zagonetku, mnogo veću nego svi ostali hormoni. Svi ste verovatno čuli sledeće rečenice.”Ne rade mi dobro hormoni pa sam se ugojila, odlakavila, izgubila volju za seksom, otekla, postala depresivna…“

Da li je moguće da hormoni mogu sve to da urade?

– Njihovo dejstvo u organizmu se ili precenjuje ili potcenjuje, sve to zbog njihove uloge koja se pomalo mistifikuje, ali i njihovo složeno dejstvo ima dosta zasluga za takvo shvatanje. Reproduktivni hormoni se luče u hipofizi i kori jajnika. Hipofiza luči hormone koji upravljaju hormonima jajnika i svi zajedno moraju biti u ravnoteži da bi Menstrualni Ciklus pravilno funkcionisao. To je njihova osnovna uloga, hormoni regulišući menstrualni ciklus obezbeđuju pravilnu reprodukciju. Uz to, oni imaju dosta sporednih uloga u odnosu na njihovu glavnu funkciju , ali veoma važnih reakcija organizma koje utiču na naše opšte stanje – kaže dr Mima Fazlagić, ginekolog.

Međutim, disfunkcija Reproduktivnih Hormona nema katastrofalne posledice za organizam kao drugi hormoni. Ako ne radi štitna žlezda, čitav organizam ne funkcioniše i posledice disfunkcije štitne zležde mogu biti smrtonosne, kao što je slučaj i sa pankreasom koji luči insulin i nadbubregom koji luči adrenalin.  Ukoliko ne rade reproduktivni hormoni poremetiće se menstrualni ciklus, neće doći do trudnoće ali organizam neće imati ozbiljnije posledice, kao što je to slučaj sa drugim hormonima.

– Upravo zbog toga teže je sagledati posledice nepravilnog rada reproduktivnih hormona, a samim tim i pacijentima je mnogo teže da to shvate. Kada postoji problem sa štitnom žlezdom ili sa pankreasom svima je jasno da će uzimanje Hormonske Terapije biti dugotrajno i da je uzimanje terapije jedini način da organizam funkcioniše pravilno. Sve hormonske terapije su supstitucione, a to znači da one svojim dejstvom menjaju hormone koji su u višku ili manjku. Drugim rečima, imaju dejstvo samo dok se piju, a onog trenutka kad se prestane sa uzimanjem terapije, poremećaj je isti kao i pre uzimanja terapije – objašnjava Mima.

Ona dodaje i da je to jasno za štitnu žlezdu i za pankreas, ali za reproduktivne hormone nije. Svaka pacijentkinja sa hormonskom disfunkcijom očekuje da popijje jednu čarobnu tabletu i da se poremećaj izleči.

– Vrlo je teško objasniti da se ciklus hormonskom terapijom može regulisati samo onoliko dugo dok se uzima hormonska terapija. Davanje hormonske terapije kod nas je teško i za pacijenatkinju i za lekara.Verovatno ne postoji zemlja koja ima više predrasuda kada je u pitanju hormonska supstitucija reproduktivnih hormona. Strah od hormonske terapije koju daje ginekolog je zaista neobjašnjiv, bilo da je u pitanju kontracepcija, stimulacija ovulacije ili terapija za menopauzu. Uobičajena pitanja su: da li ću se ugojiti , da li ću odlakaviti, šta će mi se desiti u organizmu, da li ću dobiti depresiju. Naravno, ovakav strah je neopravdan i postoji mnogo netačnih informacija koje su kod nas usvojene kao činjenica, kao na primer da ne smemo farbati u trudnoći bolje da se dete rodi u sedmom nego u osmom mesecu trudnoće, ko pije hormone odlakavi i dobije bubuljice. Ove predrasude je teško razbiti i verovatno zbog toga je procenat korišćenja hormonske kontracepcije u Srbiji 6%, a u zapadnoj Evropi 57%. Hormoska terapija reproduktivnim hormonim je zaista kao i svaka druga. Ima svoje indikacije, ima svoje ciljeve i ima neželjne efekte, baš kao i svaka druga terapije i ona ima značajno mesti u medicini – priča doktorka.

Ali, iako veliki broj žena iz pomenutih razloga nikada ne bi uzeo hormonsku terapiju, za veliki broj problema fizičkih i psihičkih okrivljuju se baš reproduktivni hormoni. I zaista, njihova ravnoteža drži i organizam u dobroj ravnoteži, a njihova neravnoteža može da dovede i do glavobolje i depresije i do lošeg psihofizičkog stanja u celini.

– Setite se samo predmenstrualnog sindroma, a on se javlja i kod hormonski potpuno zdravih žena, ili poremećaja ciklusa i izostanka menstruacije kod anoreksije i kod jakih stresova. Sve ove pojave su, u stvari odbrana organizma i upozorenje da se nešto dešava organizmu, a hormoni nam samo šalju znak upozorenja. Takođe, svako zna bar jedan primer iz okoline kada su supružnici potuno zdravi i sve je u redu, a trudnoća izostaje. Veliki psihički pritisak ne dozvoljava da dođe do začeća i obično nam kažu da je do trudnoće spontano došlo kada su prestali da o njoj razmišljaju ili se desilo nešto u životu što je preusmerilo pažnju. To govori da je fina hormonska regulacija hipofize daleko više povezana sa korom velikog mozga, nego što se to očekuje. I uopšte, kako se nauka razvijala, dolazili smo do zaključka da, iako je medicina napredovala, neke tajne fine hormonske regulacije i uopšte reakcije organizma na hormone, nisu do kraja razjašnjene, a i dokazano je da je svaki čovek različit i da mnoge reakcije i hormonski status direktno zavise od naše genetske mape. Zato se u ovom veku očekuje i da će Hormonske Terapije Biti posebno prilagođene svakom pojedincu  u zavisnosti od njegove genetske mape – zaključuje doktorka Mima.

Dok čekamo ta nova epohalna otkrića, moramo da znamo da reproduktivni hormoni svojom funkcijom i svojim radom govore o stanju našeg centralnog nervnog sistema i da je prvi okidač za njihov rad upravo tamo. Prema tome, da biste krenli u postizanje ravnoteže tela, uma i hormona – prvi korak je oslobodite se stresa.