Pod sloganom ,, Prepoznaj me! Ako želite ići brzo, idite sami. Ako želite stići daleko, idite zajedno“ udruženje obolelih od sindroma hroničnog umora i krize svesti – SHUКS koje je jedino ovakvog tipa u zemlji i okuplja obolele iz cele zemlje i srodna udruženja iz Hrvatske i Slovenije zajedničkom akcijom obeleževa 12. maj međunarodni dan podizanja svesti o Sindromu hroničnog umora ili mijalgični encefalomijelitis.

– Cilj je da se na ovaj način kroz međunarodnu saradnju pošalje poruka o važnosti pravoremenog dijagnostikovanja i lečenja sindroma hroničnog umora ,od koga sve više ljudi u svetu oboleva – kaže Ina Ignjatović ispred Udruženja.

Sindrom hroničnog umora ili ME/CFS je multisistemsko oboljenje koje napada autonomni nervni sistem, srce i mozak. Oboleli često lutaju godinama, jer je ovo bolest sa hiljadu lica i simptoma.

Najčešći simptomi su:

• konstanatan umor koji ne prolazi ni posle odmora i on traje duže od šest meseci,
• bolovi u mišićima,
• bolovi u zglobovima,
• nesanica ili preterana pospanost,
• temperature,
• problemi sa probavom…

– Oboleli luta godinama jer simptomi ukazuju i na druga zdravstvena stanja, ali se ne nađe ništa konkretno. Jako često se dogodi da zbog toga obolelog pošalju i na psihijatrijski pregled i tu se ne nađe ništa. Onda tu nastaje Gordijev čvor. Mnogi oboleli zbog nerazumevanja na poslu obično dobiju ili sami daju otkaz. Jako često se desi da postoji i nerazumevanje u porodici i da oboleli bude nazvan od strane istih „,Hipohondrom“ (jer sve obične analize kod lekara ne pokažu nikakvo oboljenje.).Tu nastaje pakao i Vrzino kolo. Dešava se da zbog neadekvatnog lečenja i neprepoznavanja problema oboleli do svoje konačne dijagnoze luta i do dvadeset godina. Zato se smatra svuda u svetu da samo 5-10% ljudi uspe da se izleči jer se bolest ne prepozna na vreme i ostavi razne posledice koje mogu biti i katastrofalne(dovesti do invaliditeta, a nekad zbog miokarditisa izavati i smrt) – objašnjava Ignjatovićeva.

Da bi se dijagnostikovao Sindrom hroničnog umora moraju se isključiti sva ostala oboljenja i onda dobiti dijagnoza Sindrom hroničnog umora.

Osnovni cilj udruženja je edukacija zdravstvenih radnika i građanstava ka bržem prepoznavanju oboljenja. Samim tim će se smanjiti stepen oštećenja organizma od oboljenja i pristupiti uspešnijem lečenju. Na žalost svuda u svetu, pa i kod nas mali broj lekara se bavi ovom problematikom. U našoj zemlji se Sindromom hroničnog umora bavi prof. dr Branislav Milovanović.

– Sindrom hroničnog umora ili hronični sindrom zamora (engl. Chronic fatigue syndrome – CFS) je poremećaj koji karakterišu bolovi u mišićima, prolongirana letargija, niska energija, nesanica i apatija. Drugi nazivi za ovaj sindrom su: postviralni sindrom zamora, benigni mijalgički encefalomijelitis, mijalgički encefalomijelitis, sidrom hroničnog zamora i imunološke disfunkcije. Često je praćen psihosocijalnim problemima poput depresije, anksioznosti, vokacionih teškoća i porodičnih konflikata. U ekstremnim slučajevima dovodi do tzv. „izgaranja“ – izjavio je ranije dr Milovanović.

Dijagnoza se postavlja na osnovu većeg broja karakteristika, od kojih je najčešća teška mentalna i fizička iscrpljenost koja se pogoršava naporom, a traje najmanje šest meseci.

– Svi dijagnostički kriterijumi zahtevaju da simptomi nisu uzrokovani ni jednim drugim medicinskim stanjem. Pacijenti koji boluju od CFS mogu se žaliti i na druge simptome, kao što su mišićna slabost, kognitivna disfunkcija, imunološka preosetljivost, ortostatska netolerancija, probavne smetnje, depresija, slab imunološki odgovor, srčane i respiratorne smetnje. Većina CFS slučajeva počinje iznenada. Ipak, ni tačna zastupljenost, niti prave uloge infekcije i stresa u razvoju CFS, još uvek nisu poznate. Dokazani su različiti potencijalni rizični faktori razvoja CFS, no još uvek nedostaje konačan dokaz koji bi bio upotrebljiv za lekare – objašnjava dr Milovanović.

Kako dalje navodi dr, ne postoji lek ili „brzo popravljanje“ koji bi pomogao da vrati stanje ravnoteže (ili homeostazu) unutar autonomnog nervnog sistema koji bi mogao da olakša neke od simptoma koji su povezani sa disautonomijom.

– Do potpunog ozdravljenja dolazi u samo 5 do 10 odsto slučajeva. Ne postoje lekovi za lečenje CFS/ME. Kao metode lečenja preporučuju se promene životnih navika i korekcija ishrane-probiotici, životinjski proteini, esencijalna ulja (omega 3 i 6- koja se nalaze u masnoj ribi, avokadu, maslinovom ulju, orašastim plodovima smatra se da smanjuju preteranu aktivnost simpatičkog nervnog sistema i stimulišu vagus), takođe obezbediti dovoljan unos B-vitamina, kalcijuma, magnezijuma, cinka, vitamina C, fizikalna terapija, antidepresivi, analgetici, dozirana fizička aktivnost – zaključuje dr Milovanovi

Jako je bitno prepoznati na vreme Sindrom hroničnog umora – ME/CFS, upoznati se sa posledicama koje nosi i sa kojim problemima se oboleli suočavaju. Obolele treba da razume porodica, bliža i dalja okolina kao i radni kolektiv. Samo uz puno razumevanje im se može život olakšati.

Edukacija o bolesti

Udruženje obolelih od sindroma hroničnog umora i krize svesti -SHUКS je u martu 2021. godine postalo član Evropskog ME Saveza (Europian ME Allianse – EMEA). EMEA je Evropski ME Savez koji predstavlja skup evropskih organizacija koje pružaju podršku obolelima od ME/CFS (Mijalgičnog encelefalomijelitisa-Sindroma hroničnog umora) i zalažu se za finansiranje biomedicinskog istraživanja kako bi se osigurale terapije i lek za ME/CFS.

Cilj EMEA je prikupljanje i razmena znanja i stručnosti, podsticanje i prikupljanje podataka i sredstava za potporu biomedicinskog istraživanja. Ovo udruženje će 15.maja u amfiteatru Akademije Vaspitačko-medicinskih strukovnih studija u Ćupriji organizovati tribinu pod nazivom „Podignimo svest! Prepoznajmo sindrom hroničnog umora!“, sa početkom u 16 sati.

The post Sindrom hroničnog umora ne znači da se niste odmorili i nije prolazno stanje, mnogo je ozbiljnija stvar first appeared on Aska.