– Pamtim svoje najranije uspomene, gde sam kao devojčica stalno nešto gajila, sadila, oživljavala, zalivala i radovala se napretku. Nažalost, prave uslove za ozbiljno bavljenje cvećem nisam imala, jer oduvek živim u stanu i nemam idealne uslove za pravilan rast, razvoj i pun potencijal jedne biljke. Orhideje mi nisu bile interesantne sve do jednog poklona u vidu prelepe bele phalaenopsis orhideje. Sećam se da je došla sa prijateljicom u moj dom jednog prolećnog dana 2016. godine. Prijateljica je otišla, a ona je ostala u mojoj dnevnoj sobi, nema i veličastvena – priseća se Olivera kako je sve počelo.

Za razliku od ovih danas, ta orhideja nije imala srećan kraj.

– Nisam imala nikakvo iskustvo niti znanje za njihov odgoj. U stvari, u tom momentu nisam ni znala da mi treba iskustvo i znanje, mislila sam da je dovoljno da je zalijem tu i tamo i da će ona neprestano cvetati. Ostavila sam je u dnevnoj sobi, na komodi pored prozora. Nadala sam se da ce mesecima krasiti i osvežavati moj dom svojom belinom. Međutim, za par dana su joj se osušili cvetovi, koji su ubrzo i otpali. Na komodi je ostala samo saksija zelene salate sa dva ocvala štapa. Nije više delovala tako privlačno i veličanstveno, pa sam razmišljala da je bacim i nabavim novu u cvetu. Nakon par minuta dvoumljenja, svoje novo mesto našla je u kesi za smeće, a par sati kasnije ko zna gde – priča Olivera.

Nekoliko dana kasnije, njena komoda se ukrasila novom, drečavo rozih cvetova. Trajala je malo duže nego prva, ali je tada već pročitala na internetu da ih ne treba baciti kad precvetaju, jer one cvetaju ponovo.

– Ta informacija me je potpuno šokirala, nije mi palo napamet da može ponovo procvetati. Desetine pitanja mi se rojilo u glavi, kako da procveta Kada su se štapovi osušili, odakle će sad cvetići, da li će biti isti, kada, kako. Reših tada da prođem kroz sve teme koje nađem na internetu, kako bi došla do odgovora na pitanja. U moru saveta, pročitam da je moram staviti na mračno mesto kako bi ponovo procvala. Tako je moja rozika završila u ormaru, među suprugovim košuljama. Sećam se i danas kako je svaki put kada bi otvorio orman pitao da li sam možda izgubila neku saksiju sa zelenim liskama i ako jesam, da me obaveštava da se nalazi pored njegovih čarapa u ormanu. Nakon par nedelja sam shvatila da strategija skrivanja nije ono što mojoj orhideji treba. Lišće joj je znatno potamnelo, delovala je nekako umorno i mlitavo. Sledeći savet koji sam pročitala je da joj treba staviti kocke leda umesto zalivanja. Delovalo mi je to radikalno za jednu tropsku biljku, ali sam razmišljala da me ništa ne košta i da mogu da probam. Nisam bila u pravu. Koštalo me je rozike. Nakon koktela sa ledom, samo se skupila, opustila listove i najzad završila u onoj kesi za smeće sa početka priče – kaže ljubiteljka Orhideja.

To je bio momenat kada se u Oliveri rodilo iskreno interesovanje za ovaj egzotični cvet, momenat bacanja rozike i tuga zbog neuspeha. Iskrena želja da je upozna, savlada, pripitomi i prilagodi sebi. Da budu na ti, da joj se raduje i uživa u njenoj lepoti. Novi kandidat je uskoro došao u njen dom. Tufnica, bela sa ljubičastim pegama. Prva koja je opstala, jedna od 150 njenih, još uvek sa njom, predivna, zdrava i napredna.

Pa, u kakvim uslovima opstaje ovaj cvet?

– Kada se obezbede elementarni uslovi, sve drugo postaje lako. Najbitnije je naći joj adekvatno mesto i ne premeštati je previše – svetlo mesto, bez direktnog sunca (to opet zavisi od vrste, neke vole da se sunčaju), bez promaje i naglih promena temperature je idealno. Drugo, treba naučiti sa vodom. One traže mnogo manje vode nego što mi mislimo. Treći bitan uslov je materijal u koji se smešta njihovo korenje. Naime, u prirodi orhideje rastu na stablima ili uz korenje drveća, njihovo korenje se uhvati za stablo i tako dve biljke koegzistiraju. To dovodi do toga da se korenje orhideje brzo isušuje, pogoto ako ga sunce obasjava. Vrlo je bitno znati ovo, kako bi biljku smestili u odgovarajući supstrat – to nikako ne sme biti humus ili zemlja, koja bi biljku ugušila, već kombinacija kore drveta, mahovine, lišća, stiropora i ostalih poroznih stvari. Vrlo je bitno napomenuti da orhideje nisu paraziti, one od domaćina ne uzimaju ništa, sve hranljive materije uzimaju iz kiša i čestica iz vazduha. Ako se fokusiramo na phalaenopsis orhideje, najčešće vrste koje se mogu naći u našim cvećarama, može se reći da one sasvim lepo napreduju u našim domovima, ukoliko se ova tri uslova obezbede – savetuje dobro informisana Olivera.

SVAKA VRSTA TRAŽI DRUGAČIJU NEGU

S obzirom na to da u prirodi postoji više od  20.000 vrsta orhideja, teško je dati sve informacije, delić njihovih preferencija sam otkrila gajeći i posmatrajući ih. Na primer, katleja obožava kamenje i ugalj (za roštilj) u supstratu, voli da se sunča, može se presaditi tek kada joj je korenje aktivno i raste, u suprotnom, ako probate da je presadite kada spava, uginuće, a vi ćete biti potpuno zbunjeni i nećete znati gde ste pogrešili. Phalaenopsis voli tesnu saksiju, ako se presadi u veću, stagnira sa rastom. Vanda obožava sunce, korenje joj može biti dugo i do par metara, najbolje uspeva kada visi slobodnog korenja, zakačena negde na terasi. Miltoniopsis, noćna mora odgajivača, skuva se kao špageta ako joj se ne obezbede pravi uslovi kada temperatura pređe 25 stepeni (gospođama uključujem ventilator da im indirektno rashlađuje prostor u kojem borave). Oncidiumi se dele na tople i hladne, treba pogoditi šta kojoj prija, pa u skladu sa tim i eksperimentišem. Ako vidim da orhideja stagnira na 20-tak stepeni, premeštam je odmah na hladnije (zimi isključujem grejanje u jednoj sobi).

Najzad, ko želi bokore novih cvetova mora im dati i odgovarajuću prehranu.

– Ovde bih se zaustavila na krajnje bazičnom nivou, svakom drugom ili trećem zalivanju treba dodati uravnoteženo gnojivo kako bi imale hranu za rast i razvoj. Priču o stručnoj literaturi, biostimulatorima, kalcijumu, magnezijumu, algama (koje se mogu nabaviti isključivo u inostranstvu i koje inkognito dolaze do nas međunarodnim autobuskim linijama), čaju od mladih grančica vrbe (koji u sebi sadrži fitohormon rasta auksin), branju te iste vrbe po parkovima Beograda samo da bi se skuvao čaj za ljubimice, ćemo ostaviti za neki drugi put. Ukoliko bismo ulazili u finese, zaključak bi bio da su izuzetno zahtevne, što u principu nije slučaj, ukoliko se od srca i puni energije, posvetite ovim biljkama – kaže Olivera.

KAKO DA PONOVO PROCVETA?

– Kada se sazna tajna i svrha cvetanja, onda, uz malo truda i imitiranja prirodnih uslova, novi cvetići su zagarantovani. Cvetanje je rezultat stresa biljke. Kada se oseti ugroženom, njoj priroda nalaže produženje vrste tj. reprodukciju, stoga stvara novu cvetnu granu i cvetiće koji se mogu oprašiti. Taj prirodni instinkt je toliko snažan, pa tako u prirodi možete naći orhideje koje liče na određene životinje, tj. one bukvalno imitiraju životinje svojim izgledom, samo da bi ih privukle u cilju oprašivanja. Tako imamo čuvenu „pauk“ orhideju (brassia, iz porodice oncidiuma), čiji cvet liči na pauka, zatim dracula simia, orhideja čiji cvet neverovatno liči na glavu majmuna, zatim orhideje koje liče na bumbara (ophrys apifera), pticu u letu (najrasprostranjeniji phalaneopsis), peristeria elata liči na golubicu raširenih krila, caleana major je identična patki u letu itd.

Stoga, ukoliko želimo novo cvetanje, treba im prirediti malo kontrolisanog stresa, pa će nas one nagraditi cvetovima. Ipak, preduslov za to je da su tokom perioda vegetacije dobile novo lišće ili nove bulbe i izdanke. Ako je to obezbeđeno, onda ih možete stresirati. Tako na primer, phalaenopsis traži promene u temperaturi dan i noć, idealno do 10tak stepeni razlike, kao i smanjenje zalivanja. Ostavite je na natkrivenoj terasi ili otvoren prozor krajem leta i početkom jeseni na nekoliko nedelja i proredite zalivanje, pod uslovom da temperature nisu i dalje visoke i potrebe za vodom velike. Dendrobium nobile i cimbidijum moraju da budu žedni i da im je hladno da bi cvetali, trpe temperaturu i do 5 stepeni i mogu biti mesec-dva bez vode, pa im dajte ono što traže. Ja im obustavljam zalivanje krajem oktobra, a za novu godinu imam prekrasno cvetanje. Sa druge strane, paphiopedilum ne sme nikada biti žedan, isto kao ni zygopetalum, ako se to desi, oprostićete se od biljke, a ne samo od cvetanja.

ŠTA POVEZUJE ORHIDEJU I VANILU?

– Ima i onih orhideja koje nikada neće procvetati, jer im ne možemo obezbediti uslove, kao što je na primer vanilla planifolia. Podatak koji većina nas ne zna je da je ova prelepa puzavica orhideja zaslužna za aromatičnu vanilu, koju skoro svi volimo i čiji miris nas asocira na ukusne poslastice i sladoled. Cvet planifolie traje jedan dan i ako se oprašuje u prirodi, u tome će joj pomoći kolibri ili jedna vrsta pčela. Nakon cvetanja, formira se izdužena čahura, koja sazreva nakon nekoliko meseci, bere se, suši i fermentiše i iz tog ploda dobijamo začinsku vanilu. Moje prijateljice, takođe pasionirane ljubiteljke orhideja, i ja se često šalimo i pitamo kada ćemo se počastiti kolačima sa domaćom vanilom, iako znamo da do toga nikada neće doći – objašnjava Olivera.

ŠTA SIMBOLIŠE ORHIDEJA?

– Mnogi je zovu kraljicom cveća. Cvet cimbidijuma se često može videti na venčanjima, u svečanim buketima i bidermajerima, jer je čudesno lep i neodoljivo mirisan. Simboliše harmoniju, savršenstvo i nestvarnu lepotu. Ako mene pitate, orhideja je učiteljica. Mene je naučila strpljenju i pažnji, s obzirom na to da je jako spora u rastu i razvoju i da je treba stalno osluškivati i posmatrati kako bi se saznalo šta su zapravo njene potrebe. Ko nije spreman na to, treba da za kućnu dekoraciju bira druge biljke, manje zahtevne i kapriciozne. Orhideja će vas kazniti za grešku, u to nema sumnje. Obesiće listove, a ukoliko ne uočimo razliku između žeđi i propadanja korenja (s obzirom da je simptomi isti), imaćemo velike muke da je spasimo od propadanja.
Orhideje traže malo našeg vremena i angažovanja, traže da napravimo neke kompromise (pitajte mog supruga kako je bez klime leti i dogrevanja zimi), ali vas i višestruko nagrade. Momenat kada vidim granu koja stidljivo izbija između listova ili kada opipam cvetice u čahuri katleje, momenat kada miltoniopsis ili liodoro otvori svoje cvetove, a cela soba zamiriše neopisivim mirisom, kada dendrobium nobile, ružan, neugledan, smežurane bulbe i bez listova formira pupove, momenat kada vidim život koji se odvija pred mojim očima – ti momenti su za mene simboli izazova i ličnog uspeha, povratka prirodi i savršenoj lepoti koju samo ona može da kreira – zaključuje Olivera.