Kao bomba je u javnost odjeknula vest da je na pevačicu fizički nasrnuo njen suprug Luka Lazukić. Danima unazad se plasiraju informacije o njegovoj zabrani prilaska, nasilnom ponašanju i fotografije njenih modrica na telu. U ovom slučaju postoje dve strane priče, a koja je istinita ostaće na sudu da odredi. Ipak, ono što je zaista ispravno u ovoj situaciji  jeste to što je Nataša momentalno reagovala i odmah sve prijavila nadležnim službama. Kako da se zaštitite od nasilnika i reagujete ako dođe do Nasilja u porodici objašnjava advokat Tanja Marković, a detaljnije o tome pročitajte u posebnom tekstu.

Šta god da vas snađe bitno je da odmah reagujete, odete u zdravstvenu ustanovu i bez straha i stida prijavite slučaj nadležnim organima. Ali morate da imate na umu jednu bitnu činjenicu! Ukoliko ste roditelj, u ovako osetljivim stvarima treba da stavimo akcenat na najmlađe i da vidimo kako oni da se zaštite kada dođe do bilo kakvog vida nasilja. Postavlja se pitanje gde su deca u tim situacijama?

Mnogi ljudi ni ne znaju da prepoznaju nasilje kao takvo, samim tim mi ćemo pre svega da ga definišemo kako bi svima bilo jasno. Jer tek kada se edukujete i dovoljno dobro informišete, možete i da pristupite problemu na pravi način i pomognete.

Psihoterapeut Irena Vučić Živković objasnila je šta sve spada pod pojmom nasilja u porodici.

– Nasilje u porodici obuhvata ponašanje jednog od članova porodice kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo, stabinost i mir drugog člana porodice. Porodično nasilje bismo mogli da definisemo kao zloupotrebu moći, poverenja i zavisnosti u porodičnim odnosima, a uključuje zlostavljanje dece, kućno nasilje i zlostavljanje odraslih, starijih osoba. Svi oblici nasilja, zlostavljanja, zloupotreba ili zanemarivanja dece, kojima se ugrožavaju ili narušavaju fizički, psihički i moralni integritet ličnosti deteta, predstavljaju povredu jednog od osnovnih prava deteta sadržanih u Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima deteta, a to je pravo na život, opstanak i razvoj – započinje priču Irena Vučić Živković.

Pitanje koje se nameće u skladu sa ovom temom jeste kako da se dete zaštiti od ovakvog dešavanja u porodici, ukoliko je svedok nasilja?

– Sprečavanje zlostavljanja, zanemarivanja i zaštita deteta je složen proces, zbog toga je neophodno da se uspostavi dobra saradnja između stručnjaka iz svih oblasti koji rade sa decom (zdravstvo, obrazovanje, psihologija, socijalna zaštita, policija, pravosuđe). Treba da se uspostavi sistem koji će da deluje pre svega preventivno, u smislu sprečavanja zlostavljanja i zanemarivanja dece. Istovremeno bi trebalo da se omogući da se u situacijama zlostavljanja i zanemarivanja pokrene brz i organizovan postupak koji prekida zlostavljanje, štiti dete od daljeg zlostavljanja i zanemarivanja i obezbeđuje odgovarajuću intervenciju za oporavak i dalji bezbedan razvoj deteta – objašnjava psihotarapeut.

Treba da se razgraniči da nasilje može da bude psihičko ili fizičko, odnosno emocionalno i fizičko. Stručnjaci naglašavaju da deca koja su žrtve porodičnog nasilja reaguju na različite načine u zavisnosti od njihovog uzrasta i same strukture njhove ličnosti. Ali često iz detetovog ponašanja može da se zaključi da li trpi neki vid nasilja ili prisustuje istom, odnosno da li je aktivni ili pasivni učesnik nasilja. Držite širom otvorene oči kada su najmlađi u pitanju.

Koje su posledice koje mogu da se ispolje kod deteta koje je bilo pasivni učesnik nasilja?

– Emocionalno zlostavljanje deteta kao najčešće posledice ima: detetovu lošu sliku o sebi, dete veruje da je loše, bezvredno, da ne zaslužuje da bude voljeno takvo kakvo jeste, da ne može da bude uspešno. Može da se dogodi da usled emocionalnih povreda izgubi poverenje u roditelje i druge ljude, što bi značilo da će takvo dete da izraste u odraslu osobu koja će da veruje da će drugi ljudi da ga povrede, da ljubav boli i da je najbolje uopšte da se ne vezuju, da ne ulaze u emocionalne veze – rekla je Vučić Živković.

Nažalost, mnoga deca i sama dožive neki vid nasilja. Kakva je situacija kada pričamo o fizičkom zlostavljanju?

– Dete koje trpi fizičko zlostavljanje često može da bude povučeno, stidljivo, neupadljivo. Takvo ponašanje može da razvije kao mehanizam odbrane kojim će da se štiti od nasilnika, jer tako smanjuje šansu da ga nasilnik u kući primeti i fizički kazni. Biti neprimetan znači biti pošteđen fizičkog kažnjavanja. Fizički zlostavljana deca to veoma često kriju od svojih vršnjaka i nastavnika. Sa jedne strane stideći se svega toga, a sa druge strane zbog straha da će opet biti povređeni ako neko od okoline primeti da su zlostavljani. Zlostavljana deca, bilo fizički ili psihički često mogu biti buntovna, promiskuitetna i sklona narkoticima i bežanju iz škole u adolescentnom periodu – kaže psihotarapeut.

Fizički zlostavljana deca ponekad mogu da budu agresivna prema drugoj deci, jer je to model ponašanja koji su naučili od roditelja ili drugih autoriteta sa kojim su odrastali.

– To može da se objasni i kao premeštanje agresije, ljutnje koju osećaju prema roditelju ka svojim vršnjacima – objašnjava psihoterapeut.

Kada primetite neke od pomenutih simptoma i modela ponašanja, ne treba da kritikujete dete, već da uključite crvenu lampicu i pokušate da vidite šta je to što ga boli i zbog čega ima potrebu da ispoljava bes ili nezadovoljstvo na način na koji to radi.

Uključite čitav gore pomenuti sistem, tim stručnjaka koji će da radi u najboljem interesu deteta kako bi ono izraslo u zdravu osobu. Tu ste da mu pomognete, a ne da već na početku imate dozu osude u razgovoru sa njim.

Pročitaj još:

Nasilje u porodici Bekvalac: Advokat kaže da broj ovih slučajeva raste, ali i efikasnost u rešavanju istih!

Reagujte na vreme! Sve mere zaštite od nasilja u porodici

Apel države da se prijavi nasilje, a sa druge strane slučajevi zastarevaju: Ona je OVO doživela!