Prvi deo poznatog filma Hari Poter nastao je u novembru pre 16 godina. Priča o čarobnjacima se još pamti kao najuspešniji film, a o tome govori i podatak da je već u februaru 2002. godine postao filmsko ostvarenje koje je na drugom mestu po zaradi, odmah posle Titanika. Film je nastao prema knjizi škotske spisateljice  Dž. K. Rouling iz 1997. godine.

Knjige su pisane uz dosta kafa u edinbruškim kafićima, a film je snimam u okolini Londona. Pomama za ovim delom i dalje drži spisateljicu u 600 najbogatijih ljudi na svetu.

Elem, knjiga je postala deo opšte informisanosti na svim kontinentima i obavezna je lektira u mnogim školama, naravno, prvo u Britaniji, a sad se već mogu naći delovi ove knjige i u čitankama iz srpskog jezika kod nas.

Mišljenja su podeljena, dok se jedni raduju što nakon 16 godina magija u vidu knjiga i filma o čarobnjaku Hariju Poteru ne prestaje, s druge strane imamo i one koji smatraju da ta naučna fantastika ipak nije primerena za decu.

– Kada je izašao prvi deo filma, te 2001. godine, probudila mi se odmah želja i za knjigom. Nisam mogao da dočekam sledeći deo. Godine su prolazile, ja sam stario, ali želja za tim remek delom nije jenjavala. Radovao sam se poslednjem delu podjednako kao i prvom. Čak sam Emi Votson slao pismo da joj čestitam na ulozi i iskažem svoje oduševljenje nakon prvog dela. Dobio sam odgovor u vidu potpisane fotografije, kao vid zahvalnosti. Bilo mi je krivo što u to vreme, kada sam išao u osnovnu i srednju školu, Hari Poter i ekipa nisu bili deo obavezne literature – kaže Momir (27), filolog.

Reakcija se ne razlikuje mnogo kod mlađe populacije.

– Harija sam počela da čitam kao dete i doživljavala ga baš kao bajku. Čarobnjaci, magija itd. Međutim, sve što sam bila starija shvatala  sam svaku napisanu rečenicu na drugi način. Naučila sam šta znači književnost i kako da razumem težinu napisane reči. Hari nije obavezno štivo za školu, to je opšta kultura koju bi svako trebalo da zna bez obzira na godine – priča Jovana (16), učenica.

Imamo i drugu stranu koju čine roditelji, koji se ne slažu sa načinom razmišljanja omladine.

-Nisam gledala ceo film, ali po nekim delovima mogu da zaključim da mi se ne sviđa ta naučna fantastika. Smatram da decu navodi na pogrešnu stranu i podstiče im kako maštu tako i razne snove. Takođe, veliko je delo, kada pričamo o knjizi, za školarce u osnovnim školama, mislim da može samo da ih optereti, a ne d aih nečemu i nauči – objašnjava Jovana (47), majka i domaćica.

Mišljenja naših čitalaca su podeljena, pa smo iz tog razloga na tu temu porazgovarali sa stručnjakom ne bi li saznali koliko ima prednosti, a koliko mana, čitanje ovakvog dela.

– Roman o Hariju Poteru je zaista sjajna knjiga, jedna od onih koja se ne ispušta iz ruku i koja jeste dobar početak za stvaranje nove čitalačke publike. Lektira se mora osavremeniti i prilagoditi novim generacijama, a iz iskustva govorim da i samo kratak odlomak iz Harija Potera zaintrigira naše buduće čitaoce – započinje Biljana Buljanović, Nastavnik Srpskog Jezika.

Međutim, kada govorimo o podizanje svesti što se tiče čitanju, deca ipak ne mogu sama.

– Ljubav prema čitanju i knjigama deci treba da usađuju najpre roditelji, a zatim i mi nastavnici, i to korak po korak. Roditelji bi trebalo svoju decu da podstiču na čitanje, ali ne samo pričom, već i ličnim primerom. Ljubav prema knjizi se gradi, malo po malo. Knjige treba da budu dostupne deci, treba da znaju da postoje biblioteke u koje mogu da odu i vide ljude koji sa uživanjem biraju knjige koje će im ispuniti slobodno vreme. Moglo bi se reći da pustolovine Harija Potera mogu da zaintrigiraju čitaoce svih uzrasta. One malo starije da podsete na svet mašte i čarolije, a decu da približe pisanoj reči. Svakako bi klincima bilo drago da vide roditelje kako čitaju o njihovim omiljenim junacima, a onda svi zajedno mogu da diskutuju i razmenjuju utiske. Baš na takav način se knjiga oživljava u našim domovima-  objašnjava Biljana Buljanović, nastavnik srpskog jezika.

S obzirom na to da čitanje nije omiljeni “sport” kod dece, pogotovo danas kada je sve okrenuto tehnici i multimedijalnom sadržaju, nameće se pitanje na koji način današnji školarci reaguju na priče o čarobnjacima i koliko Hari Poter može da utiče na njihovo odrastanje?

– Surova istina jeste da školarci uglavnom ne vole da čitaju. Pisana reč im nije bliska, niti im drži pažnju. Možda treba razmisliti da se lektire osavremene sa više knjiga koje su bliske današnjoj omladini i savremenom društvu koje se menja iz dana u dan. Romani poput Harija Potera su oni koji deci pokuzuju da knjiga može biti jednako zanimljiva, uzbudljiva i neizvesna, čak i više od nekog filma ili igrice. One im rasplamsavaju maštu, podstiču ih na ramišljanje, a neizostavno obogaćuju njihov rečnik i strukturu rečenice- savetuje Biljana Buljanović, nastavnik.

Budite dobar primer deci, posvetite im se i naučite ih da voli knjige, jer će na taj način sutra izrasti u elokventnije ljude.

Sigurno ste nekad pomislili šta biste sa čarobnim štapićem, kako bi bilo dobro imati nevidljivi ogrtač, znati priču interesantnog ožiljka, okušati sreću na metli, sve te i mnoge druge situacije su ovim delom verno prikazane.

Uživajte u avanturama Harija Potera!

Pročitaj još:

Titanik iza kulisa: Priče koje beleže 20. godišnjicu ovog filma

Bioskop strave i užasa: Da li biste se usudili ovde da gledate filmove?