S obzirom na to da je drugo viđanje na kursu, koji se u školi za kreativni HR “Smart Lead” zove Starter HR, bilo zakazano baš u četvrtak 17 sati kada sam morala da se pojavim i na proslavi jednog od naših klijenata uhvatila me je nervoza. Zakasniću na predavanje, a ne želim da propustim ni jedan minut – bila mi je prva pomisao. Saopštila sam to Lidiji, profesionalnom HR-u koji nam drži kurs, koja mi je odmah pružila podršku rekavši da ne brinem, da ćemo sve da nadoknadimo. Dovoljno sam je upoznala, znala sam da će to tako i da bude, nisam više razmišljala o tome Kako ću saznati šta se sve dešavalo dok nisam bila tu.

I bilo je tako.

Stigla sam za vreme pauze, svi su bili nasmejani i sumirali su utiske sa prvog dela predavanja. Iznosili su svoje mišljenje, prethodna iskustva na tu temu, razmenjivali su ideje. Nije mi bilo lako da se odmah uklopim u njihov razgovor pa sam se osvežila sokom i čokoladnom bombonom i pripremila za nastavak.

Kako je rekla tako je i uradila, Lidija se potrudila da nadoknadim sve što sam propustila. Zajedno sa ostalima iz grupe je ponovila najvažnije sa prvog dela časa tako da sam i ja vrlo brzo bila u materiji i mogla da nastavim da pratim. Bilo mi je jasno da ću dobiti još više znanja, još više podstreka za neke nove korake na poslu i još više pozitivne energije koju treba da prenesem na svoj tim.

Posle kratkog rezimea proteklog viđanja na kome nam je Lidija pričala o svom iskustvu rada na Diznijevom ostrvu na Bahamima i o osnovnim pojmovima kojima treba da vladamo kao što su balans, misija, vizija, ciljevi… predstavila je svoj prozivod koji joj je osnova za HR kurs: Organizacija kao organizam.

Jasno i precizno smo dobili sliku organizacije koja se sastoji baš kao i organizam od: tela, uma, srca i duha. Valjalo je prvo se upoznati sa telom.

Zanimljivo je da sam tek tada počela da razmišljam o tome koliko je važan svaki detalj kada stičemo utisak o nekoj firmi, sve počinje od ulaznih vrata, pa ide preko organizacije prostora do strukture tima i ponašanja ljudi. Baš to bi bilo telo organizacije.

Učili smo kako se pišu pravila i procedure za zaposlene, ali i koliko je njihovo postojanje unutar tima važno jer će samo uz jasno definisane korake svako zaposleni znati u kojim okvirima se kreće, znaće šta treba da poštuje i samim tim će mu biti lakše.

Saznali smo zašto je važno da držimo tim na okupu, kako da pravimo treninge, rešavamo krizne situacije, šta znači organizaciona kultura unutra jedne firme.

Po mom mišljenju dve ključne reči toga dana bile su poverenje i empatija.

Lidija ih je pre svega prenela na mene svojim primerom.

Ostalo mi je urezano da poverenje unutar tima donosi sigurnost, a samim tim i produktivnost. Empatija, zapravo pokazivanje da se saosećate sa kolegama je najbolji korak ka stvaranju poverenja.

Kada na jednom kursu, gde se srećete sa ljudima koje ne poznajete, koji vam nisu prijatelji, koje vidite drugi put u životu osetite i podršku i empatiju i to da možete da imate poverenja u njih nema boljeg i više motivišućeg osećaja.

Kada se predavanje završilo nismo svi pohitali da odemo kući, ostali smo još pola sata deleći mišljenja i sabirajući utiske o svemu što smo čuli.

Otišla sam kući sa željom da što pre primenim ono što sam naučila, ali svesna da je ovo tek početak u otvaranju novih poslovnih pitanja. Zato, vidimo se na sledećem času.

Pročitaj još:

Zašto sam krenula na kurs iz HR-a, a ne želim da se bavim ljudskim resursima

Svako od nas ko radi u timu, a posebno oni koji ga predvode, moraju da znaju OVE veštine

Ovo nije scenario za film, već realan život: Upoznajte Beograđanku koja je radila na Diznijevom privatnom ostrvu