Priče o pravim i romantičnim ljubavima slušamo stalno, ali ih retko srećemo u stvarnom životu. Bar je tako izgledalo dok jedan mladi par nije vratio veru u romantiku i snagu emocije na Starom mostu u Mostaru.

Vuk Kesić ima 24 godine i živi u Njujorku, a njegova Lea 23 i živi u Vašingtonu ali su joj je porodica poreklom iz Mostara. Iako su tako mladi njih dvoje su oduvek znali da su  skladan tim, dva najbolja prijatelja, strasna ljubavnika i da žele samo jedno drugo za ceo život. Tako je Vuk odlučio da zaprosi Leu, ali osmislio je neverovatan način za to.

Evo videa njihove predivne veridbe:

Isplanirao je celu prosidbu u dogovoru sa Leinom porodicom i najbližima bez njenog znanja. Kako je buduća mlada veoma vezana za Mostar i mesto odakle potiče, odluka  je pala! Vuk će zatražiti njenu ruku u ovom poznatom gradiću koji nosi duh istorije.

Kako je počela vaša ljubavna priča?

Vuk: Nas dvoje smo se upoznali 1. jula 2013. Kada smo započeli praksu koja je bila namenjena nasim studentima koji studiraju u inostranstvu. Ja sam znao za praksu jer sam bio aktivan u Organizaciji srpskih studenata u inostranstvu, a Lea je htela da vidi kako izgleda živeti u Srbiji, jer nije dolazila od kad su se njeni preselili u Ameriku. Na prijemu prvog dana sam joj prišao da je uključim u razgovor sa grupom studenata jer sam primetio da je stajala povučena od drugih.

Lea: Vuk je bio prva osoba koja mi je prišla da priča sa mnom i tokom razgovora smo otkrili da je odrastao blizu moje tetke na Novom Beogradu i da smo oboje studirali u istoj američkoj državi, Severnoj Karolini. Kraj prakse je bio označen prijemom, a Vuk i ja smo oboje ranije stigli i toliko sam bila srećna što je poduže pričao sa mnom. Dogovorili smo se da se nađemo krajem leta u Beogradu na limunadi pre odlaska za Ameriku i nakon toga smo ostali u kontaktu.

Kako ti je pala na pamet baš ovakva ideja za veridbu?

Lea je jako vezana za svoje i uvek se raduje kada pričamo o mogućnosti da posetimo Beograd ili Mostar. Svako ko me dobro zna, zna i za moju fascinaciju mostovima, a Stari most je imao toliko toga da kaže. Mesto gde je ljubav toliko puta pobedila podele i gde je ljudska volja i umešnost pokazala da joj nema granica. I Leini  će biti tu, baš na njen rođendan. Kao i nekoliko puta do tada kada su nas neverovatne okolnosti vodile jedno drugome, ovo sam prihvatio kao znak za sledeći korak – Lea će zauvek biti moja. ž

Da li ti je veridba bila sok i kako si reagovala?

Lea: Ja sam se spremila da proslavim svoj 23. rođendan na večeri sa porodicom. Tako da sam bila jako iznenađena kada je mama, kao slučajno, predložila da se slikamo na vrhu Starog Mosta nakon sto smo izašle iz taksija. Kada smo ulazile na Stari most, uočila sam maminog školskog prijatelja sa rođakom i iznenadila se da smo se slučajno sreli! Ipak, nije bilo slučajno. Kada smo krenule da hodamo uz most, videla sam da je ogromna gužva na vrhu i mislila da su se okupili da gledaju čoveka koji je skupljao pare da skoči sa mosta. Tada sam videla još moje rodbine, a gledala sam uglavnom u pod kako se ne bih okliznula ili saplela. Samo se sećam da sam u jednom trenutku digla glavu i pogled mi se zamrznuo, ali da nisam odmah shvatila da je to – Vuk! Kako sam mogla da znam? Do dan danas, ne mogu da shvatim da je sve nakon tog trenutka stvarnost i da se u nekom trenutku neću probuditi.

Da li je bilo teško da realizuješ ono što si zamislio?

Vuk: Od  trenutka Kada Sam smislio plan do našeg odlaska u Srbiju imao sam skoro tri nedelje. Srećom znao sam veličinu prstena jer smo ranije bili u nekoliko zlatara gde je Lea probala nakit.

Odmah sam javio mami i sestrama da gledaju prstenje koje sam znao da se svidja Lei po Beogradu, dok sam ja tražio za vreme pauza za ručak i posle posla u Ulici dijamanata u Njujorku. Moj tata je rezervisao autobuske karte za Leu i mene iz Beograda do Mostara, a Leina mama mi je pomogla da nađem fotografa i osobu koja će snimati prosidbu dronom i objasnila mi mapu Mostara i smislila savršen izgovor da se nađe sa Leom u 6 popodne na mostu.

Da li si posumnjala ili očekivala da Vuk nešto sprema?

Lea: Veče pre mog rođendana, imala sam zakazan autobus za Mostar i Vuk me je izveo na večeru  na isto mesto gde smo se našli za prvi pravi izlazak godinu dana ranije. Vuk, uz pomoć bliznakinje Ane, je napravio rezervacije za nas dvoje i baš se nekako desilo da su nas smestili za zadnjim stolom na terasi, gde smo bili usamljeni i da nam je sto bio ukrašen sa crvenom ružom. Nisam znala da je Vuk rekao konobaru da mi je rođendan, pa mi je bilo malo sumnjivo da je svako bio naročito ljubazan prema meni. U jednom trenutku mi se učinilo da će me zaprositi, ali nije i jedino sam tad pomislila da će to da se desi. Kada sam, nakon dugog putovanja stigla u Mostar sledeći dan i uveče se pela uz Stari Most, nisam uopšte sumnjala u to da se spremam da večeram sa svojom porodicom za svoj rođendan.

Da li je to vaša veridba iz snova?

Lea: Nije – ja zaista Nisam Mogla ni sanjati da bi nešto ovako divno, savršeno i osećajno moglo meni da se desi. Ja sam jako, jako vezana za porodicu i za Mostar i činjenica da su i moji i Vukovi mogli da budu tu, u Mostaru, da proslave sa nama mi toliko mnogo znači. Takođe mi znači što je Vuk unapred pitao brata, mamu, baku, dedu i ujku za moju ruku. Nestvarno divan je osećaj kada saznaš da postoji ta srodna duša koja te razume i pazi bolje nego što ti to sama umeš. Vule me je uzeo za ruke i govorio nešto pre nego što je kleknuo da me zaprosi, ali moje misli su bile glasnije i probala sam da se smirim i skoncentrišem na to što je govorio. Tek sam shvatila da će da me zaprosi kada je kleknuo i onda nisam mogla da verujem da mi se to dešava i da kasnim da to shvatim! Ne znam da li su mi misli ili srce brze radili. Izgubila sam glas i htela sam svašta nešto da kažem, da vrisnem – DA! – ali nisam mogla da shvatim da mi se to zaista dešava – i dalje ne mogu da verujem da se desilo. Ne znam kada sam se tako u životu osećala, kao da sanjam nesto najlepše, što ne može nikako da bude stvarnost. Kada sam došla sebi, krenule su mi suze od sreće i nisam mogla da prestanem da ga ljubim, grlim i gledam.

Vuk: Sve je prošlo i bolje nego sto sam mogao da se nadam. Vreme je bilo fenomenalno – ni čuvenih mostarskih kiša, ni jos cuvenije mostarske žege. Lea sređena na putu ka restoranu gde je trebalo da proslavi svoj rođendan…Ugledala me je na sredini mosta. Iznenađena i lepša nego ikad skače mi u zagrljaj. Dok pokušavam da joj prevedem svoja osećanja izgovarajući najvrednije obećanje koje muškarac može dati ženi, odmotava se film naših prvih poruka, šetnji u Bruklinu, prekookeanskih pisama iz Pariza, noći provedenih u telefonskim razgovorima, vikenda u Vašingtonu, zagrljaja na aerodromima… Klečim pred onom sa kojom želim da delim sve buduće izazove života, jer samo sa njom će biti uzbudljivi. Da, ona kaže – da! Poljubac snažniji od potpisa. Ko god se zatekao na Starom mostu predvečeri 19. jula 2017. od tog trenutka nije više video ni nju ni mene, video je samo nas.

Pročitaj još:

Mesto gde ćete reći sudonosno “da”: Najlepši oltari za venčanja

Haljine kao iz bajke: Recite da u nekoj od ovih magičnih venčanica

Uzimanje muževljevog prezimena: Lepa tradicija ili gubitak identiteta?