Akcenat ovde nije na mučnom savladavanju slova i rečenica nego na tri osnove bez kojih bi nam učiteljica samo precrtala rad, a naša spuštena glava bila jasan znak o kojoj oceni se radi. Te tri osnove ili pravila možemo nazvati i kao uvod, razrada i zaključak.

Bolji primer za ono o čemu ću danas pisati verovatno nisam mogao da smislim, jer i kada je reč o spremanju hrane takođe postoje tri osnove ili faze. Priprema namirnica za rad, sam postupak spremanja i završetak. Ako su u gore navedenom sastavu sve tri bile podjednako važne kada je rec o kuvanju, završetak je faza koja se za nijansu izdvaja od prethodne dve. Možete kupiti najkvalitetnije sastojke, očistiti, iseckati ih kako treba, zatim kuvati ali ako to jelo loše završite, sve prethodno pada u vodu. Šta se kod kuvanja podrazumeva završnicom? To je trenutak kada svemu prethodnom što ste uradili treba dati dušu, poseban ukus, a to se postiže pomoću jedne čarobne materije nazvane začin.

Kod mnogih naroda postoji izreka: “Hrana bez začina nije korisna i ne pričinjava zadovoljstvo”. Šta su zapravo začini i čemu služe. To su aromatične materije biljnog porekla koje dodajemo jelima radi poboljšanja njihovog ukusa. Namerno sam napisao poboljšanja jer njihova uloga nije da zamaskiraju nego istaknu, upotpune. Mogu biti u obliku lista, cveta, pupoljka, semenki… Jela bez začina su moguća i tako reći jestiva, ali setite se recimo vaše simpatije ili osobe u koju ste zaljubljeni. Prelepo izgleda, ima nezaboravan osmeh i pogled koji ne ostavlja ravnodušnim. Kad prođe pored vas vi se naježite, ali nešto tu fali. Trenutak kada osetite taj čuveni “Chanel” sve prethodno dobija još jači utisak, nekako opčini i daje poseban doživljaj. Ako je miris previše blag nećete ga osetiti, ako je previše jak izazvaće odbojnost. Tako je i sa začinima, priroda vam je dala savršene parfeme, a hoće li vaše jelo biti nezaboravno zavisi od vašeg umeća.

Konkretnog saveta gde koji začin ide i nema, bar danas. Nekada ga je bilo, ali danas smo svedoci da se u ishrani koristi sve sa svačim, ukusi su se potpuno izmešali. Tako u jednom jelu možete spojiti slano, slatko, kiselo i ljuto. Nekome je npr. bosiljak očaravajuća biljka, a nekome izuzetno jak. Najjednostavnija primena bi bila da pre same upotrebe čulom mirisa procenite da li vam taj začin odgovara ili ne, jer ako ga stavite u jelo, kasno je. Neki od univerzalnih začina širom sveta koji su se odomaćili i u našim domovima jesu biber, persun, beli luk, lovorov list, ruzmarin… Danas su nam gotovo svi začini dostupni. Nekada se na začin čekalo danima, nedeljama pa čak i mesecima. Ono bez čega moja kuhinja ne bi bila i moja strast jesu: beli luk, cimet, anis, ruzmarin, bosiljak i nana. Oduzmite mi njih oduzećete mi dušu, bukvalno.

Biftek sa pire krompirom i grilovanim povrćem:

Potrebne namirnice za 2 osobe:

Juneći biftek 0,5 kg

Paprika 100 g

Plavi patlidžan 100 g

Brokoli 50 g

Šampinjoni 50 g

Tikvice 50 g

Krompir 300 g

Puter 20 g

Mleko 2 dl

Za sos:

Senf 20 g

Neutralna pavlaka 200 ml

Ulje, so, biber, beli luk ,ruzmarin, peršun

Postupak: Biftek iseći na dva komada, uvaljati u senf i ostaviti dva dana da odstoji u marinadi. Za marinadu je potrebno ulje, biber u zrnu, ruzmarin, peršun. (Mogu se dodati i još neki sastojci, ali  su ovi za mene najbolji).Važno je da biftek ogrezne u marinadi kako se ne bi osušio deo koji nije prekriven. Brokoli skuvati do pola. U zagrejan tigan staviti povrće i grilovati, pred sam kraj dodati par kapi ulja koje smo prethodno pomešali sa izblendanim belim lukom. Začiniti sa biberom i soli. Krompir za pire skuvati, dobro izgnječiti i dodati mleko, ulje, puter i so. Za sos je potrebno pomešati senf i neutralnu pavlaku, kada provri sos je gotov. Biftek se može preliti sosom, a može i servirati odvojeno. Prijatno.

Pročitaj još: 

Punjene lignje sa feta sirom – Mediteranska filozofija života

Umerenost u hrani kao garancija dugovečnog uživanja

Kuvanje kao vrhunac hedonizma: Aromatična piletina sa rižotom