Na samom početku nismo svesni da nam je ona neophodna za život, dok kasnije ta potreba prerasta i u zadovoljstvo. Jedine važnije stvari od hrane, ako gledamo sa stanovišta neophodnosti jesu vazduh i voda.

Često ne umemo da uočimo granicu gde se potreba završava, a samo zadovoljstvo često ume da bude autoput ka preterivanju. Jako je teško u trenucima Kada uživamo u nekom ukusnom obroku da prestanemo kada je najslađe, oni Koji to mogu zaslužuju ozbiljnu pohvalu. Opet preterano suzdržavanje od hrane pa i svega ostalog sprečava istinski osećaj življenja. Zato je odgovornost u kombinaciji potrebe i uživanja.

Ono sto je neophodno shvatiti jeste da sam način života diktira količinu i vrstu hrane. Ljudi koji imaju određeni zdravstveni problem ili alergiju obično su sprečeni u konzumiranju svih vrsta namirnica. Ti ljudi su uglavnom daleko brižniji prema svom organizmu od onih koji imaju potpunu slobodu u izboru hrane. A ta potpuna sloboda sa sobom nosi i ogroman rizik koga smo svesni tek kada nastane problem.

Nemogućnost samokontrole je naročito izražena kada konkretno govorimo o hrani jer su čula izložena uticaju savršenstva koje mami iz tanjira. Sećam se recimo da sam pre nekih petnaestak godina sa svojom fudbalskom ekipom boravio u Francuskoj, tačnije mestu Avinjon koji je nekih 200 km udaljen od čuvenog Saint Tropeza. Naš ljubazni domaćin je bio čovek u ranim četrdesetim godinama i sa svojom porodicom je živeo u jednom mirnom delu. Ono što je na mene ostavilo neizbrisiv trag pored pomenute ljubaznosti bila je i hrana. Bio Sam klinac koji se po prvi put susreo sa potpuno drugačijim shvatanjem hrane, odnosno akcentom koji je dat na kvalitetu i uzivanju, a ne na količini.

Kroasane koje sam svakog jutra jeo uz domaći džem verovatno uz sav trud i prideve koje znam ne bih mogao da opišem. Jednog dana naš domaćin koji se zvao Bernard odlučio da nas odvede u jedan manji tržni centar gde smo između ostalog i ručali. Hrana je bila izložena po grupama tako da sam mogao izabrati ono što se meni dopada. Kao i sada bio sam zaljubljenik u sireve i sve što ima veze sa mlekom. Za par trenutaka moj tanjir je bio pun sa raznim vrstama, od kojih za većinu nikada pre toga nisam ni čuo. Tek kasnije sam saznao da sam tog dana jeo Brie, Camembert, Roquefort, Cherve… Jasno je da to nisu bili sirevi koji su se mogli jesti u velikim količinama, što sam ubrzo i osetio kroz zasićenost posle otprilike trećine pojedenog. Bernard me je pogledao osmehnuo se i izgovorio rečenicu na slabom engleskom koja bi se mogla shvatiti i prevesti kao: “Lepota jela nije u kolicini nego u tome da pored tebe i tvoj stomak uživa”. Bio sam zbunjen i apsolutno nista nisam shvatio, ali je nekako ta rečenica ostala u mom sećanju. Kasnije sam razumeo svaki deo nje. Ove godine planiram da posetim prijatelja i pokušam da smislim neki pridev za čuvene korasane kao i ostatak čarolija serviranih na tanjiru.

Evo jednog recepta sa predivnim sirom

*** Medaljoni od svinjskog filea punjeni Bri sirom uz palentu kao prilog ***

Potrebne namirnice za dve osobe:

Svinjski file 400 g

Bri sir 100 g

Ulje 30 ml

Palenta 100 g

Puter 20 g

Mleko 400 ml

So po želji

Za sos:

Crveno vino 2 dl

Med 10 g

Biber,so po zelji

Priprema:

Svinjski file izlupati tučkom za meso. U sredinu staviti kocke Bri sira i spakovati tako da se dobije paketić (medaljon). Na zagrejanom ulju propržiti medaljone i ostaviti sa strane. Sipati crveno vino u tiganj, dodati med, so i biber. Kuvati dok se sos malo ne zgusne. Staviti medaljone i krčkati par minuta. U drugu posudu sipati mleko, kada se zagreje dodati puter i začiniti po želji. Palentu dodati kada mleko provri uz lagano mešanje par minuta. Servirati na tanjir tako što prvo stavite palentu, odozgo medaljone i prelijete sa malo sosa. Ostatak sipati u činijicu sa strane. Prijatno..

Pročitaj još:

Kuvanje kao vrhunac hedonizma: Aromatična piletina sa rižotom

Majstor kuhinje objašnjava: Uz pomoć jednostavnih namirnica napravite vrhunske krmenadle

Alergični ste na neku hranu? Ovo su najbolji zamenski sastojci