Od Alchajmerove Bolesti, teškog oblika demencije, koja pogađa jednu od osam osoba starijih od 65 godina, u svetu boluje oko 26 miliona ljudi, a u Srbiji je procenjeno da živi od 80.000 do 200.000 obolelih.

Statistika pokazuje da na planeti svakih sedam sekundi neko dobije dijagnozu baš ove vrste demencije, pa će svakako Svetski dan borbe protiv Alchajmerove Bolesti, koji se obeležava danas, 21. septembra, još jednom podsetiti ljude širom planete o ovoj bolesti, za koju se predviđa da će postati jedna od vodećih pošasti savremenog sveta. Jer, za dve decenije broj obolelih će se, nažalost, udvostručiti.

A o kakvoj bolesti je zapravo reč? Ona dovodi do odumiranja određenih nervnih ćelija i gubitka tkiva u mozgu, što je uzrok gubitka pamćenja kod obolelih. Obično se ne otkrije u samom začetku, jer ljudi probleme sa zaboravnošću uglavnom pripisuju starosti, pa se pomoć stručnjaka traži tek onda kada je bolest uznapredovala. Gotovo 70 odsto dementnih osoba pati od ovog oboljenja, a naučna ispitivanja istraživanja još nisu utvrdila uzrok nastanka bolesti. Ipak, naučnici su saopštili da jedna od promena u mozgu počinje ubrzano da se stvara čak 20 godina pre postavljanja prve dijagnoze. Žene su podložnije pojavi oboljenja od muškaraca.

– Bolest počinje postepeno i to simptomima koji često mogu da budu neprepoznati na početku. Prosto se “ušunja”. Najčešće pogađa domen pamćenja i to uglavnom događaja iz skorije prošlosti. Pacijenti su često i sami svesni svog problema pa koriste podsetnike i razne druge strategije koje im olakšavaju funkcionisanje. Oni zaboravljaju predhodne događaje, dogovore, važne datume, imena ljudi koje su poznavali, a imaju problema i sa nalaženjem reči, kao i orijentacijom u prostoru – ističe neurolog dr Smiljana Kostić.

U ranom stadijumu bolesti, pacijenti mogu da shvate šta se zapravo dešava, pa se uglavnom stide zbog svog ponašanja, povlače se u sebe i postaju depresivni. Ponekad se simptomi oboljenja veoma brzo pogoršaju i bolest drastično progresira, što najviše pogađa porodicu bolesnika, ali ima i slučajeva da osoba godine provede u sličnom stanju kao kada je oboljenje dijagnostifikovano. To potvrđuje i dr Slavica Golubović, neuropsihijatar Gerontološkog centra Beograd.

– Što je pacijent mlađi, bolest brže napreduje i obrnuto. Ako osoba dobije bolest u periodu od 40. do 60. godine, oboljenje u potpunosti progresira za tri do pet godina, a posle 65. godine može da traje i od 12 do 15 godina – dodaje dr Golubović.

Zbog Alchajmerove bolesti obolelog člana porodice mnogo trpi porodica. Oni su uglavnom prepušteni njima, a teško je obezbediti 24-časovnu negu za takve bolesnike. Razlozi zbog kojih je porodica uvek na oprezu su poremećaji spavanja obolelih, agresivno ponašanje, halucinacije, lutanje…

Obolela osoba ne sme nikada da ostane sama, kaže dr Nevenka Dimitrijević, iz Doma zdravlja “Voždovac”, zbog rizika da će da ode od kuće i da neće znati da se vrati, da će da ostavi uključen šporet ili da zapali nešto i time ugrozi i druge stanare zgrade u kojoj živi.

– Najbliži su na velikim mukama. Njihove muke nastaju zato što ne mogu efikasno da obavljaju svoj posao, jer su uvek pripravni, ne mogu da nađu osobu (ili više njih) koja će da brine o pacijentu, a najznačajniji je finansijski problem, jer su naknade za one koji brinu o pacijentima (bilo pojedinačno ili institucionalno) veoma visoke u odnosu na prosečne plate i penzije. U poslednje vreme su domovi za smeštaj starih lica najpopularniji pokušaj rešavanja ovog problema. Ali, ove ustanove nisu uvek specijalizovane za negu bolesnika, naročito ne psihijatrijskih, a otuđenje pacijenta iz okruženja na koje je navikao, najčešći je okidač za naglo pogoršanje bolesti – smatra dr Dimitrijević.

Kako se treba boriti da ne dođe do pojave bolesti? Stručnjaci su saglasni: treba raditi takozvani mentalni fitnes! U tome mogu da pomognu mozgalice, ukrštenice, čitanje knjiga, sklapanje puzli, učenje stranog jezika… Važno je i druženje, pričanje sa ljudima, uključivanje u razne akcije. Alkoholna pića treba izbegavati, a način ishrane bazirati na mediteranskom, koji podrazumeva konzumiranje dosta voća i povrća, maslinovog ulja, plavih riba dubokih mora koje imaju omega tri masne kiseline. Selen, vitamini A, E, B12 takođe štite od štetnih uticaja slobodnih radikala. Krvni pritisak se mora držati pod kontrolom, ali i nivo holesterola u krvi. Što se tiče fizičke aktivnosti i kao prevencija ali i u slučaju obolelih, može pomoći šetnja, plivanje, baštovanstvo…