Mbuti su pripadnici autohtone srednjeafričke grupe pigmeja, poreklom iz guste šume Ituri u severoistočnom Kongu, a preživljavaju zahvaljujući neverovatnoj sposobnosti svojih boljih polovina, najnižih žena na svetu.
Related Articles
Mbuti su vrsni lovci i sakupljači koji se svaka dve sedmice sele na drugo područje beskrajnog zelenila afričke prašume kako bi ostatku Plemena osigurali hranu i osnovne životne potrepštine.
Antropolozi smatraju da su oni najraniji ljudi Afrike. Poznati su kao “deca šume” (bamiki bandura) i procenjuje se da ih trenutno onde živi oko 40 hiljada, piše Punkufer, a prenosi N1.
Mbuti na svoju šumu gledaju kao na sveto mesto. Sa svojim domom razgovaraju puni poštovanja, divljenja i obožavanja. Duboko u njihovoj tradiciji ukorenjena je pesma šumi, koju uvežbavaju čim nauče da govore.
Mračne i hladne prašumske noći donose razne opasnosti. Šuma noću spava, pa je pleme pesmom mora probuditi kako bi im priskočila u pomoć, ako ih napadnu neprijatelji. Pesme šumi ujedno su i znak zahvalnosti za sve što šuma za njih čini.
View this post on Instagram
Za razliku od svojih suseda, ne veruju u duhove i čarobnjaštva, već isključivo u dobrotu i ljubaznost koju crpe iz prirode. Majka Mbuti razvija posebnu uspavanku koju počinje da peva svojoj bebi dok je još u materici. Pesma je autorsko delo svake majke, a obično sadrži stihove koji veličaju šumu i uče dete o dobroti, ljubavi i zajedništvu.
Misionari ovo posebno pleme nazivaju najsretnijim narodom na svetu. Smeh je sastavni deo njihove kulture i koriste ga kao glavno oružje u borbi protiv neprijatelja. Svaka generacija ima svoga klovna, muškarca iz plemena koji je zadužen da smehom, šalama i raznim ludorijama pažnju neprijatelja privuče na sebe i tako spasi svoje sunarodnike.
Žene Plemena Mbuti obavljaju gotovo sve aktivnosti potrebne za život, a njihove su sposobnosti neophodne za lov. Tradicionalni lov uključuje zamku za životinje u obliku mreže koju muškarci postavljaju, a žene, zajedno s plenom, nose natrag u selo.
Osim dostave plena ostatku plemena, ženska uloga je da namami životinju i zadrži je u mreži da bi je muškarac mogao probosti kopljem. Mreža je obično teška poput njih samih, jer Mbuti žene tokom svoga života dosegnu svega do 137 cm visine. Istraživači smatraju da je funkcija hormona rasta ograničena kako bi se njihova mala tela mogla prilagoditi posebnim izazovima prašume.
Pleme Mbuti nema poglavicu, a odluke se donose konsenzusom. Jednako je važan glas muškarca, žene i deteta, a politička jedinica ovog plemena je bend. Najgori zločin koji stanovnik ovog plemena može počiniti je “dovođenje plemena u opasnost”, a najgora kazna je izbacivanje iz benda.
View this post on Instagram
Život i smrt plemena u neraskidivoj je vezi s prirodom. Čim se dete rodi, žene ga zalivaju sokom vinove loze, a oko gležnja mu vežu pletenicu od trava.
Ova ceremonija slična je krštenju i tradicionalni je povod za plemensku zabavu. Za tu priliku lovci i sakupljači pronalaze posebne delicije, a pesma i ples traju danima.
Običaj je sve do prelaska u svet odraslih ostalu decu iz plemena da nazivaju braćom i sestrama. Brak je u ovom plemenu monogaman, a smatra se zvaničnim tek nakon rođenja prvog deteta.
Za razliku od suseda, Mbuti se ne bave veštičarenjem, ali imaju bogatu tradiciju praktikovanja posebne religije i rituala. Središnji ritual plemena Mbuti je elima – obeležavanje prve menstruacije mlade žene.
Prema njihovom verovanju, to je vreme seksualne slobode, koje devojke na kraju dovodi do pronalaska budućeg bračnog partnera.
Svoju prvu “odraslu sedmicu” devojke provode s najbližim ženama u posebnoj kolibi u kojoj kroz razgovor, pesmu i ples uče o svim aspektima majčinstva, seksualnih odnosa i prelaska u svet odrasle žene.
Ako se devojčica nakon sedmicu seksualnog odgoja oseća spremnom, može krenuti u potragu za svojim dečkom.
View this post on Instagram
Dečaci su ipak deo brutalne ceremonije prelaska u svet odraslih koja uključuje bolno obrezivanje. Veruje se da samo obrezani muškarci nakon smrti mogu da sede za istim stolom sa svojim precima.
Ova ceremonija naziva se nkumbi, zatvorena je za javnost i ženama je strogo zabranjeno na bilo kakav način da učestvuju u ovom ritualu.
Mbuti su jednako ranjivi kao i njihova šuma. Najočiglednija pretnja njihovom tradicionalnom načinu života je uništavanje šume, a samim time i izvora njihovog života.
Oni nemaju nikakva zakonska prava nad svojim domom, pa nemoćno gledaju kako komercijalna seča uništava zelena prostranstva koja su vekovima čuvali.
Kad se šumski resursi iscrpe, ovo će posebno pleme postati jeftina radna snaga koju će mnogi dobro da iskoriste.
Izolovano pleme ubilo mladog misionara (27), pokušao da ih preobrati u hrišćanstvo, a završio mrtav
The post Žene iz plemena Mbuti su najniže i najsnažnije na svetu, šuma im je svetilište i o njoj pevaju čim progovore appeared first on Luftika.
