Neki zločini zbog svoje svireposti pamte se decenijama a rane nikad ne zaceljuju. Darijan Musić iz ljubomore brutalno je ubio svoju dugogodišnju devojku, manekenku iz Novog Sada Vladislavu Červenko (25), tog kobnog 12. novembra 2012. godine u Fruškogorskoj 6 na Limanu.

Javnost je bila zgrožena ali je i policija je ostala u šoku zatečenim prizorom u stanu. Krv se nalazila svuda okolo, dok je nepomično telo nesrećne devojke pronađeno na podu. Musić joj je naneo više od 50 povreda, bila je pretučena do neprepoznatljivosti.

Udarao ju je rukama, nogama i metalnom šipkom, čak je po njenom telu gasio i cigarete da bi joj nožem urezao svoj datum rođenja – a zatim pobegao.

On je Vladislavi rascepao jetru i slomio rebra, a ona je umrla od obilnog krvarenja u najvećim mukama nakon desetak minuta. Veštaci su istakli da je Vladislava pre smrti pretrpela najstrašnije moguće bolove, koji su na skali do 10 ocenjeni sa 10.

Potvrđeno je da joj je kolenima lomio rebra u grudnom delu a na desnom kuku je naneto oko 16 nagnječenja i lomljenja.

Sahrana, krici, majka ubice

Na sahrani pored sanduka sa posmrtnim ostacima novosadske manekenke odjekivali su krici porodice, prijatelja i mnogih sugrađana koji su bili u neverici.

– Sestro draga, gde ćeš? Dado, toliko si volela život, a sada si u tom belom sanduku. Sestro moja, nemoj me ostavljati, molim te. Kako ću dalje bez tebe… – jecala je Tanja Červenko, Vladislavina sestra.

Posebnu pažnju je privuklo prisustvo majka ubice, Borke Musić, kojoj je porodica nesrećne Vladislave dozvolila da dođe jer „nije kriva za ono što je monstrum od sina uradio“.

– Osećala sam ljudsku obavezu da ispratim Vladislavu, koju sam mnogo volela. Tužna sam što je ugašen njen mladi život. Bila je član naše porodice i nikako ne mogu da opravdam to što joj je moj sin uradio.

Zavio je u crno dve familije. Ovo je strašna tragedija. Uvek sam bila u dobrim odnosima sa Dadinom porodicom i pre sahrane sam njenu majku Sašku pitala za dozvolu da dođem i da dam čitulju u novinama – rekla je Borka Musić, majka Darijana Musića.

Dodatan gnev javnosti i Novosađana izazvalo je saslušanje Musića koji je navodno bio toliko psihički potresen da nije mogao da iznese odbranu.

Zbog opasnosti od samoubistva on je sa Klise prebačen u bolnicu Centralnog zatvora. U više navrata je transportovan sa jedne u drugu ustanovu.

Musićeva majka je takođe bila jedan od svedoka:

– Jednom prilikom rekla sam joj: „Dado, nemoj da se miriš s njim, nemoj da te udari pa da ostaneš mrtva.“ Ipak su se pomirili… Tog dana kad se desilo ubistvo došla sam u stan i videla da su stvari ispreturane i razbacane. U predsoblju je bila krv…

Sin me je ubedio da treba da se vratim na posao i rekao je da se spremaju da idu na put. Tražio mi je pare i dala sam mu 1.000 dinara. Ujutro su me obavestili da je Darijan ubio Dadu – ispričala je Borka.

Javno priznao ubistvo na Fejsbuku

Posebno karakteristično za monstruozni zločin je što je Musić javno na Fejsbuku priznao da je ubio Vladislavu.

On je istakao kako mu cilj nije bio da ubije devojku, napisao da mu je priznala da ga je varala za vreme koje je proveo u zatvoru, a pretio je i da će se ubiti.

– Volim je i tako mrtvu, hladnu i zgrčenu. Voleću je zauvek više od sebe i svega! Voli i ona mene i dalje, mi smo nešto posebno. Ali jbg bog je opet imao usran plan za mene… jebite me sada svi, mrzite me, imate i razlog, ja ću je opet voleti!!! Saučešće porodici, nisam hteo jbg, izjednačiću sad. Prenesite saučešće mojoj mami – napisao je.

Saslušanje i prva presuda

Musić se nije ubio a posle nekoliko dana uhapšen je u mestu Patnjik u okolini Novog Pazara, na putu ka Kosovskoj Mitrovici. Lociran je baš dok je krstario Fejsbukom. Veruje se da je nameravao da pobegne u Crnu Goru.

Motiv ubistva je bolesna ljubomora a na saslušanju je do detalja policiji opisao kako je ubio lepoticu iz Novog Sada.

Ipak, tokom suđenja a čak i u završnoj reči tvrdio je da se ne seća da je ubio Vladislavu i da se oseća nevinim:

– Svega se sećam, samo tog dana ne. Ali s obzirom na medijsku golgotu, na poglede i upiranje prstom u mene, kao i na osnovu optužnice, proizlazi da sam to učinio. Dan pre nego što je nastradala popio sam flašu tekile.

Kobnog dana ušmrkao sam dve crte kokaina. Uzeo sam metil-fenidat, izgrickao pet tableta „rivotrila“. Sećam se i da sam nekog šutnuo. E sad, da li Vladislavu ili nekog njenog švalera, ili pak vrata, toga se ne sećam – glasila je Musićeva završna reč.

Sudija je bila vrlo izričita:

– Umrla je u nesnošljivim bolovima. Zadao joj je najmanje 56 povreda udarajući je nogama i šipkom. Slomio joj je skoro svako rebro, rascepao jetru. Sve to dok je bila živa. Umirala je desetak minuta u velikim bolovima. Nema olakšavajuće okolnosti za ovakvo ubistvo.

Musić je obraćajući se direktno sudiji rekao:

– Đavo je uvek bio na prvom mestu za svako zlo. E sad više nije. Sad sam ja prvi, a đavo je na drugom mestu. Pitam se da li mene sad čeka lomača – kazao je Musić.

Osuđen je na 40 godina zatvora, međutim, usledio je šok kada je Apelacioni sud u Novom Sadu delimično usvojio žalbe Darijanovih branilaca i kazna mu je smanjena na 35 godina.

Edmund Červenko, Vladislavin otac skrhan bolom izgovorio je samo jednu rečenicu:

– Da li to mene država podstiče da uzmem pravdu u svoje ruke?

Plakao kao kiša, dobio 40 godina

Suđenje je ponovljeno a Musić je tražio odlaganje. Darijan je odbio da primi insulin, koji prima šest puta na dan. Tu informaciju je otkrila dr Snežana Popov, psihijatar iz KPZ Sremska Mitrovica.

Na glavnom pretresu je rekao da ne može da pogleda u oči Vladislavinu majku:

– Emotivno mi je jako teško. Priznajem činjenice da je zbog mene više nema. Predhodnih sedam godina, zahvaljivao sam majci jer je ćerku rodila za mene, a ja sam je ubio.

Želim da iznesem odbranu, ali to danas ne mogu da učinim, jer ću početi da plačem. Na sledećem suđenju ću pismeno spremiti odbranu, pa ukoliko počnem da plačem, napisano ću predati sudu – uplakanog lica dok je brisao suze rekao je Musić.

Sudija je nakon toga donela rešenje da se pretres ipak odloži za nedelju dana.

U junu 2014. godine Darijanu je izrečena nova presuda. Osuđen je na 40 godina zatvora, zbog teškog ubistva na svirep način i s umišljajem. On nije prisustvovao izricanju.

Ipak, u završnoj reči je zamolio da ga oslobode od prisustva pri izricanju presude:

– Ja sam sebe osudio na doživotnu tugu i bol. Jer i posle rešetaka i žice Dada se ni tada neće pojaviti.

Ubistvu je prethodilo Musićevo višestruko nasilje i iživljavanje nad Vladislavom.

Mnogi su govorili da im se Vladislava žalila da je Darijan tuče i maltretira, kao i da je više puta htela da ga napusti ali kad bi pokušala pretio je da će joj ubiti oca, brata, nekog od članove familije. Upućeni u vezu isticali su da ga se bojala toliko da ju je plašio čak i njegov glas, ne samo on.

Zoran Marjanović KRIV za ubistvo supruge Jelene, odmah ide u zatvor

The post “Volim je i tako mrtvu, hladnu i zgrčenu”, 10 godina od Monstruznog Ubistva Manekenke u Novom Sadu appeared first on Luftika.