Zaključkom Sreskog suda u Bajinoj Bašti br.I-221/48 od 28.12. 1948. konfiskovan je plac, kao i dve kuće na parceli br. 101 KO Bajina Bašta u ulici Eveline Haverfild u Bajinoj Bašti, na štetu narodnog neprijatelja Milutina Čučkovića.

Milutin je izdržao godinu robije (od presuđene tri), kao i njegov saborac Živojin Jovanović. Pomilovanjem mu je kazna skraćena, ali konfiskacija nije brisana za njegova života. S tom nepravdom i gorčinom umro je 1965.

Raspadom SFRJ, uvođenjem višestranačja, a naročito istorijsko-kritičkim osvrtom na doba Titove vladavine, nakon Oktobarskih promena, DOS najavljuje donošenje Zakona o restituciji konfiskovane imovine.

Borba za pravdu

Mihailo Stanić, najmlađi zet odavno počivšeg Milutina Čučkovića, oženjen njegovom najmlađom ćerkom Snežanom, počinje da razmišlja kako da ispravi nepravdu nanesenu njenom i ocu njenih sestara.

– Zaključujem da to neće ići tako lako, jer „vlast ko vlast“ obeća pa slaže. U postupku restitucije mogu uspeti samo oni koji su strpljivi i uporni „trud mora da se nagradi kad – tad, a pravda jeste spora, ali dostižna – priča Stanić i ističe da je već 2001. rešio da ode u bajinobaštanski Katastar da proveri kako se ta imovina tamo vodi.

Tačnije, jedna kuća koja još postoji, jer je i druga, konfiskovana, odavno srušena, a na njenom mestu je podignuta banka 1979.

U Katastru mu traže priznanicu o uplaćenoj taksi i zahtev podnesen u pisanoj formi:

– Istoga dana u ime supruge podnosim zahtev da joj se izda rešenje o svim promenama na predmetnoj kući i placu od prvog upisa 1934. do 01.03.2001. godine.za K.P.br.950 koja je pre prenumeracije vođena kao K:P br.101 u vreme konfiskacije – nastavlja pomalo umorno Stanić.

Geodetska služba izdaje rešenje iz kog se jasno uočava da se (konfiskovani) poslovno stambeni objekat vodi na zemljištu Republike Srbije, a kao korisnik-posednik, je upisana Zemljoradnička zadruga „Bajina Bašta“, (oblik svojine-državni).

– To sam rešenje brižno čuvao, verujući da ono jednog dana može biti od krucijalne važnosti u odlučivanju. Nije prošlo dugo, a moje „predviđanje“ se ispostavilo kao tačno. Naime, u maju 2005. saznajem da je Zemljoradnička zadruga dala pomenuti objekat pod hipoteku za kredit kod Sosiete generale banke i da je u sporu sa istom.

Odlazim kod predsednika suda Radulovića, koji je predmetni sudija u pomenutom sporu i dobijam obaveštenje da je ugovor o kreditu zaključen na osnovu lista nepokretnosti izdatog od katastra iz koga se vidi da je to društvena svojina pomenute zadruge.

Istoga dana obaveštava sudiju da poseduje rešenje iz marta 2001. u kome stoji da je to državna svojina a da je zadruga samo korisnik.

Piše zahtev nadležnom sudu da obustavi postupak prodaje i prilaže rešenje katastra iz 2001.

– 11. maja podnosim zahtev u ime Jele, supruge „narodnog neprijatelja“ Milutina i njihovih kćeri Snežane, Ljiljane i Dragane, Katastarskoj službi nepokretnosti da izvrši ispravku pogrešno izvršenog upisa na predmetnoj imovini.

Istog dana obaveštavam i Republičkog pravobranioca u Užicu da je izvršen upis državne imovine na Zemljoradničku zadrugu i da je pomenuta prodaje nezakonito – priča Mihajlo Stanić, akcentujući da nakon sedam dana nadležna služba, pokreće Upravni postupak radi utvrđivanja oblika svojine, a na sastanak poziva podnosioce zahteva i predstavnika Zadruge Borka Mijailovića.

Peripetije sa papirima

Supruga i kćeri „narodnoneprijateljskog“ investitora Milutina Čučkovića smatraju da se tu više ništa učiniti ne može.

Najstarija kćer LJiljana „nije u mogućnosti da dođe,“ Dragana nije upoznata, ne zna šta da kaže i jedva potpisuje punomoćje“…

– Nakon raznoraznih peripetija, prikupljam neophodne papire i sa suprugom odlazim u bajinobaštanski Katastar, koji 23.5.2005. sprovodi Upravni postupak sa zaključkom da se odbija zahtev za ispravku upisa i preporukom da pokrenemo sudski spor, ali i da podnesemo žalbu Republičkom geodetskom zavodu do 7.7.2005.

O svemu ovome obaveštavam pravobranioca, koji podnosi zahtev Službi za katastar nepokretnosti u Bajinoj Bašti 25.8.2005. pozivajući se na rešenje te institucije iz marta 2001. kada sam i došao do prvog, ali najvažnijeg papira – kazuje Stanić, ističući da na zahtev Pravobranioca katastarska služba ne reaguje.

Istog meseca upućuje dopis Opštinskom sudu da je predmetna imovina državna i da je sud ne može u izvršnom postupku prodavati bez odobrenja Vlade Srbije.

Istovremeno predaje zahtev sa punomoćjem tada potencijslne naslednice Dragane, da ga prihvata kao punomoćnika u svojstvu umešača u predmetni spor između Banke i Zemljoradničke zadruge.

Rasprava je zakazana nakon četiri meseca, a tada, gle slučajnosti, Zadruga izmiruje obaveze prema Banci. Mihajlo uzima zapisnik. Republički geodetski zavod ne donosi nikakvo rešelje po zahtevu pravobranioca od avgusta 2005.

– U tom pravnom vakumu, Zemljoradnička zadruga prodaje predmetnu imovinu 13.1. 2006 . „Avala Trejdu“, čiji je vlasnik u to vreme Radiša Đorđević, bivši ministar Trgovine i turizma u Vladi republike Srbije. Pred Sudom U Bajinoj Bašti zaključen je kupoprodajni ugovor br.52/06; Prodavac Zemljoradnička zadruga BB, kupac „Avala Trejd“ Bajina Bašta; Poverioc Agrobanka-založno pravo drugog reda izvršni poverilac – rezignirano nastavlja Stanić, dodajući da je nakon tri dana nazvao Milku Sredojević, Republičkog pravobranioca, putem telefona i obavestio je da je Zadruga protivpravno prodala tuđu imovinu, uz pretnju da će podneti krivičnu prijavu, jer nije stavila sudsku zabranu prodaje predmetne imovine.

Nakon toga, reaguje pravobranilaštvo, podnoseći tužbu za poništenje Ugovora o kupoprodaji.

Opštinski sud je prihvatio tužbeni zahtev i nakon četiri održane rasprave doneo presudu 4,12,2006. br.32/06 da je kupoprodajni ugovor 52/06 ništavan iz razloga što se radi o državnoj imovini i kao takav nije mogao biti predmet kupoprodaje.

Žalbu Okružnom sudu u Užicu podnose i kupav i prodavac, koji iz „procesnih propusta“ (nije utvrđeno na licu mesta da se radi o kpnfiskovanoj imovini) poništava prvostepenu presudu.

U ponovljenom procesu u dokaznom postupku na licu mesta i izjave veštaka geometra da se radi o konfiskovanoj imovini Opštinski sud ponovo utvrđuje da je predmetna imovina državna, što je potvrdio presudom br. 195/07 od 24,12.2007.

Istu ovu presudu potvrdio je Okružni sud 09,06,2008. presudom br.GŽ 533/08. -nastavlja Stanić, akcentujući da su „oštećeni“ podneli žalbu Vrhovnom sudu Srbije.

Vrhovni sud je odbio žalbu i potvrdio presudu, čime je ona postala izvršna.

Konfiskacija bez prava žalbe

U januaru mesecu 1946. godine porodica Milutina Čučkovića dobila je dopis od Štaba Druge Proleterske Divizije zaveden pod br. 292/45 od 02.01.1946. u Bitolju kojim se obaveštava da je presudom Druge proleterske divizije br. 292/45 od 30-og oktobra 1945. i rešenjem Vrhovnog suda br. 3247/45 od 7-og novembra 1945.

Milutin Čučković osuđen na kaznu lišavanja slobode sa prinudnim radom od tri godine zbog stvaranja Ilegalne organizacije u vojsci i pripreme ubistva vojnih rukovodilaca.

Osim toga, osuđen je i na konfiskaciju celokupne imovine.

U prilogu je dostavljeno rešenje Vrhovnog suda – Vojnog veća u prepisu i izveštavanje da će Sreski sud u Bajinoj Bašti izvršiti konfiskaciju Milutinove imovine i predati je Upravi narodnih dobara u Užicu kao narodnu imovinu.

Napomena: presuda br.292/45 i Rešenje 3247/45 nikada nije uručena Milutinu da bi se mogao žaliti već samo nekakvi prepisi bez pečata.

Preispitivanje dopisa Predsednika suda Druge proleterske divizije Nova Šćepanovića

Ako je presuda donesena 30-og oktobra u Bitolju, a rešenje Vrhovnog suda Demokratske Federativne Jugoslavije 7. novembra u Beogradu, da li je moguće da je predmet to jest prvostepena presuda za osam dana stigla iz Bitolja i bila rešena u Vrhovnom sudu rešenjem br. 3247/45 kojim se potvrđuje prvostepena presuda kao i ostalim članovima suđene grupe; istim rešenjem se potvrđuje i smrtna kazna Radisavljević Selimiru koji je u međuvremenu streljan.

Da li je moguće da Vrhovni sud Vojnog veća nije imao nijedan drugi predmet u razmatranju?

Odgovor glasi sigurno nije! – usaglašeni su Stanići, koji nastavaljaju da suđenja u Bitolju, gde je služio vojni rok nakon učešća na Sremskom frontu nije ni bilo.

Presuda je, smatraju, najverovatnije napisana u Komitetu u Bajinoj Bašti što je predočeno od strane svedoka Jovanović Živojina u postupku rehabilitacije pokojnog Milutina, kome je izrečena kazna zatvora istim rešenjem kojim je osuđen Milutin jer su zajedno služili vojni rok i zajedno robijali u Sremskoj Mitrovici.

Istoga dana kada je porodica Milutina Čučkovića dobila dopis iz „Bitolja“ , sličan dopis je dobio i Sreski narodni sud u Bajinoj Bašti s preporukom da se sprovede konfiskacija dela imovine koja mu pripada i preda upravi Narodnih dobara u Užicu.

Sreski sud se baca na posao i presudom br.P-5/46 vrši konfiskaciju celokupne imovine izuzimajući jedan hektar obradive zemlje i porodičnu kuću za življenje.

„Restitucija“

Iako je stavljena tačka na suđenje koje je trajalo gotovo četiri godine, Stanić shvata da je dovršeno samo 80 odsto posla, jer mada su pravnim vratolomijama, „de fakto“ uspeli da rehabilituju pokojnog Milutina Čučkovića pre donošenja Zakona o rehabilitaciji, ostao je strah da Opština u centru varošice ne useli neku ustanovu od interesa za širu društvenu zajednicu.

Smatrao sam da se neću predati nakon ove „pravne Odiseje“ i da ukoliko ne bude vraćena ta konfiskovana imovina da ću zahtevati novčanu nadokanadu, mada mi je to ličilo na onu narodnu „Ne lipši magarče do zelene trave“ – s razlogom je sarkastičan Stanić, koji nakon temeljnog iščitavanja presuda zaključuje da u izvršnom postupku nije definisano kome se zapravo predaje zgrada nakon izvršenog iseljenja „Avala Trejd-a“ i Menjačnice „Kareli“.

Tito je ratovao protiv Srba, a zbog (ne)dela zatvorili su ga u Petrovaradinsku tvrđavu

Autor: Svetlana Radivojević

The post Muke potomaka “narodnog neprijatelja”: Država otima za sve pare, a vraća na kašičicu appeared first on Luftika.