Urbana legenda Beograda, prostituka, transrodna osoba i neko ko je samo želeo da slobodno živi u svojoj zemlji. Za mnoge je način života čuvene Merlinke bio nemoralan i promiskuitetan, ali nisu bili retki ljudi koji su uvažavali lični odabir ove tragično nastradale osobe.

Vjeran Miladinović (43) veći deo života proveo je u Beogradu i bio je prvi javno deklarisani transvestit na prostorima bivše Jugoslavije. U svetu šoubiza ostao je upamćen po nadimku “Merlinka” i kao zvezda filmova Želimira Žilnika.

Njegova autentična priča završena je ubistvom 22. marta 2003. godine u ulici Grge Andrijanovića u Krnjači. On je najpre zadavljen, a zatim brutalno ubijen zidarskim čekićem.

Njegovo telo je pronađeno mesec dana nakon smrti u podmukloj fazi raspadanja. Ubio ga je Faik Ramadani Babuš (24), sa kojim je izvesno vreme bio u ljubavnoj vezi. Posle zločina, sa osumnjičenim ubicom je uhapšen i njegov pomagač R. B. (16) iz Beograda, piše 24sedam.rs.

Krvnički ubijen, pokraden i pronađen nakon mesec dana

Maloletni R. B. upoznao je Merlinku i Ramadanija, posle čega su započeli vezu. Njih dvojica su se našla 22. marta, nedaleko od jedne škole, u Ulici Grge Andrijevića između 21.30 i 23.30 časova, te su se žestoko posvađali, a Ramadani je Merlinku udario nekoliko puta u glavu. Udarci su bili smrtonosni, a ubica je opljačkao žrtvu. Miladinoviću je skinuo zlatan nakit, uzeo mobilni telefon i pobegao.

O Miladinovićevoj sudbini se narednih dana ništa nije znalo. Policiji je njegov nestanak prijavljen pet dana posle ubistva. Merlinkino telo, na mestu obraslom trskom, gde je i ubijen, pronađeno je 23. aprila i odmah poslato na Institut za sudsku medicinu. Posle obdukcije, utvrđeno je da je travestit ubijen i otvorena je istraga.

Policija je ubrzo došla da maloletnog R. B. Saznalo se da je ubica posle zločina došao kod šesnaestogodišnjaka i doneo mu plen. Posle hapšenja R. B. priveden je i Ramadani, koji od ranije nije bio poznat policiji. Posle saslušanja kod istražnog sudije, osumnjičenima je određen pritvor i poslati su u Centralni zatvor.

Filmska zvezda Jugoslavije

Nesrećna Merlinka se bavila prostitucijom većinom u Ulici Gavrila Principa blizu pijace Zeleni venac. Postao je poznat po specifičnom stilu, kratkim i uskim suknjama, naglašenom nakitu i visokim potpeticama.

Bila je dobro poznata u kraju i većini ljudi je bila simpatična.

Urbana legenda kaže da je slavni reditelj Želimir Žilnik bio očaran njenim talentom, te joj je dao uloge u dva svoja filma  “Beograde, dobro jutro” i “Lijepe žene prolaze kroz grad” da bi 1995. odigrao i glavnu ulogu u sada kultnom ostvarenju “Dupe od mramora”.

Ovo joj je donelo priličnu slavu i u tom periodu Merlinka je napisala i svoju autobiografiju – “Terezin sin”. Vjeran je uskoro objavio i da je Merlinka “otišla u penziju”.

-Nikada nisam rekao da je lepo zarađivati novac bavećI se prostitucijom. Ja sam sada samo penzionisana kurva. Penzionisao sam se poslednjeg dana NATO agresije. Ulicom Gavrila Principa gotovo da i ne prolazim. Svega dva puta sam otišao tokom ove tri godine i osećao sam se užasno.

Svestan sam da sam pobegao sa dna života. Dna punog umrlih, pokvarenih, zlih, gramzivih, izopačenih. Da tog dna gde su svi isti: kurve, makroi, mušterije i pojedini nadležni organi, zna se koji. Nakon svega doživljenog mogu da konstatujem: nizak moral – visok standard. Porok kome je ogromna većina nas sklona.

Sada živim kao svi prosečni građani ove zemlje. Živim od plate, imam 25 godina radnog staža, nikada nisam napuštao posao. Možda nisam preterano koristan član ovog društva, ali sam osoba koja je izazvala veliko interesovanje – izjavio je u jednom od svojih poslednjih intervjua.

Vjeran je nakon toga drastično promenio način života. Živeo na Kalemegdanu, u zgradi Narodne opservatorije, a potom Beogradskog planetarijuma čiji je bio nastojnik. Oni koji ga se sećaju o njemu govore sa simpatijama.

Često su ga viđali dok hrani pse lutalice na Kalemegdanu, a većini onih sa kojima je pričao bio je simpatnično zbunjen kada bi o sebi govorio čas u ženskom, čas u muškom rodu i uz neizbežnu poštapalicu “sestro slatka”.

Zagreb, Prokuplje, Beograd

Vjeran je rođen 1958. u Zagrebu. Njegova majka Tereza je zbog trudnoće izbačena iz škole, a nakon što je neko vreme živela u parku, bila je smeštena u Dom “Vladimir Nazor” za nezbrinutu decu i mlađe punoletne osobe. Šest meseci posle rođenja, Vjeran je ostao da živi u domu, bez majke. Nekoliko godina kasnije, otac ga je odveo da živi kod babe u selo Bresničić, a posle ga je preuzeo kod sebe u Prokuplje.

Kako je kasnije pisao u svojoj autobiografiji “Terezin sin” (2001), za Vjerana je najveća prekretnica u životu bila kad se s očevom porodicom po završenoj srednjoj školi preselio u Beograd. Mada su ga 1978. izbacili iz kuće, u Beogradu je konačno našao krug istomišljenika. Počeo je da se šminka, oblači uske farmerke i bavi se prostitucijom, da bi u 31. godini (1989) odlučio da se transformiše u Merlinku, iako je o sebi nastavio da govori i u muškom i u ženskom rodu.

Podsetimo, po ovoj jedinstvenoj osobi nazvan je filmski festival Merlinka, a posebno ga se setimo svakog 20. novembra, kada se obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve transfobije.

U udžbenike iz biologije ‘ušle’ transrodne osobe: Neki roditelji besni, nastavnici zbunjeni

The post Vjeran je bio prvi srpski transvestit, krvnički ubijen, pokraden i pronađen Nakon Mesec Dana appeared first on Luftika.