Nekadašnja jugoslovenska glumica Merima Isaković, koja je u svom drugom intervjuu za Nedeljnik, ispričala da su joj se nakon njene ispovesti o seksualnom napadu i pokušaju silovanja koje je doživela pre 43 godine od Branislava Lečića, javile žene koje su prošle isti pakao.

Ona je uživo iz Australije govorila i na Mikser festivalu 2021.

Legndarna glumica naglašava da je ključno za nju bio “taj osećaj bola i krika koji je Danijela preživljavala devet godina”.

– Posle svih tih stravičnih stresova, misli o samoubistva i terapije ona je izašla da bi se suočila sa nasilnikom, nekim ko je izvršio atak ne samo na njen život, već i pojam čistote mladosti i života. Njoj je devet godina oduzeto nepovratno i jako je bitno da sledeće godine provede u miru – rekala je Isaković.

– Kada je procerula informacija o tome da je Danijela optužila Lečića za silovanje, počeo je neverovatan pritisak na nju, na to kakve je uloge imala i kakve je bluzice nosila. Neko ko je uprkos tome izašao pred javnost i rekao: ‘To mi se dogodilo i ne želim da se to dogodi nekom drugom’. Umesto da tužilaštvo pokrene istragu i utvrdi šta je istina, njoj ta šansa nije data. Ona je zalepljena na zid i počelo je pucanje na nju svim sredstvima – Rekla je Isaković.

Nakon intervjua u Nedeljniku, Merimi su se javile devojke koje su rekle da su Lečićeve žrtve, čije je razgovore, uz odobrenje, snimila, autorizovala i predala tužilaštvu.

– Postoji jedna zanimljivost. Kada sam prvi put pričala sa jednom od koleginica, a to se desilo i sa Danijelom. Kada se Danijela vratila i rešila da se suoči sa Lečićem, probala je da nađe advokata. Dugo nije mogla da nađe advokata koji je hteo da uzme slučaj jer su je svi advokati kojima se obratila na početku pitali – da li je to Bjelogrlić. I kada im je rekla da nije Bjelogrlić, onda su rekli ‘aha Lečić’. Kao što je jedna od koleginica rekla, da je Bjela oni bi uzeli da idu protiv njega. Pošto sam daleko, nisam u toku. Znam da Bjeloglrić jako puno radi. Da li je on toliko snažan na sceni produkcije, pa neko hoće da mu pronađe slabu tačku i napravi skandal? Ali, zamislite da advokati koji takođe imaju izakletvu da se drže istine, ni ti advokati nisu se držali svoje zakletve da pomognu osobi koja traži pomoć nego su gledali koliko tu ima materijala za skandal – rekla je Merima Isaković

Ona je istakla kako se nada da se Tužilaštvo ne oglašava zbog temeljnog rada na slučaju Lečić, piše Nedeljnik.

– Nije mi jasno zašto ga se boje, ja ga se ne bojim i taj strah sam prevazišla pre 43 godine i više nikad nije mogao da me uplaši – rekla je Isaković.

Ona je rekla da je seksualno napastvovanje od Lečića preživela tako što je uspela da se izbavi u poslednjem trenutku. U jednom trenu je, kako kaže, od užasnog straha shvatila da je on u svakom fizičkom smslu jači od nje i da ga fizički ne može nadvladati.

– Ja nikad nisam verovala da jedan muškarac može silovati jednu ženu. Osećala sam se kao trska pred njim i jedini način kako sam mogla da ga pobedim je intelektualno. Da je uspeo da me siluje do kraja, ja ne znam da li bi, kao Danijela, uspela da prebrodim to – rekla je Isaković.

Ona je istakla da je dve godine za nju “Lečić bio rupa u prostoru”, a da je posle dve godine, na njihovom završnom ispitu na Fakulteta dramskih umetnosti, Petrovci pozvao i poručio da Lečić želi da priča sa njom.

– Onda je Leka razgovarao sa mnom i plakao, ridao… Bilo je bolno i lepo, jer sam mislila da je Lečić shvatio šta je uradio i da je na neki način izrastao i prorasto kroz taj deo sebe koji je bio toliko loš, zao i zastrašujući – rekla je Isaković.

Ona je naglasila da je poverovala Lečiću kada joj je rekao da “nikada to više neće uraditi” i da mu je “dala najveću lekciju u životu” i kako je “sve shvatio”.

Ona je zahvaljujući Danijeli imala mogućnost da čuje ceo snimak razgovora sa Lečićem.

– To je momenat u kom se u vašem telu dogodi panična reakcija svih neurona u mozgu i celom telu. Naše telo pamti, i često pamti one neželjene događaje. I zamislite sad te reči i ta dela. U tom trenutku je žrtva isčupana. I kada se to završi to što se desilo toj osobi, žrtva je zaleđena, praktično ne postoji. Ona ne zna ni ko je u tom trenutku. Postoji samo bol i strah – rekla je Isaković.

– Naročito ako je situacija takva da to nije uradila nepoznata osoba, već neko u koga je ona imala poverenja. Ako ne možete da verujete drugaru, kolegi… Kako onda možete da odete tek tako u stanicu i kažete: ‘Dobar dan, ja bih da prijavim silovanje’. To nije događaj ukradene tašnice, već ukradenog života. Nažalost, sve žrtve silovanja su prošle kroz fazu u kojoj nisu želele da žive – naglasila je Isaković.

Postavila je pitanje šta je dovoljno da bi se zaustavilo nasilje, ako smo društvo koje sebe želi da vidi kao napredno i civilizovano.

– Znate kad kažu da li ima dovoljno svedoka. Šta to znači. I jedan svedok je previše i više nego dovoljan. Šta je dovoljno za nekog ko je posegnuo za jednim životom i mladošću – upitala je Isaković.

Isaković ispričala je i jednu, kako ju je nazvala, anegdotu sa Lečićem.

– Prošle su bile godine od incidenta, nikad nismo bili prijatelji i nisam imala želju da radim sa njim. Video je da nikome ništa nikada nisam rekla, čak ni svojoj majci. To su znali moja prijateljica Radmila, Gaga Nikolić, dvojica kolega sa klase – jedan je Milenko Zablaćanski. Kasnije je Vladica Milosavljević saznala, ali niko drugi, čak ni moja majka – rekla je Isaković.

– I početkom devedesetih ulazim u kola ispred Skupštine, ubacivala sam invalidska kolica na krov, i taman da zatvorim vrata, kad odjednom neko sede na trotoar i nasloni se na ivicu mojh kola. Bio je to Lečić. Bilo je to vreme protesta kada sam govorila protiv Miloševića, možda 1990. pre rata. Tada su svi pričali o nama kao o „nebeskom narodu“ i mi u kulturi smo se toga grozili. I Leka mi kaže: ‘Ćao Merimice, a ti protestuješ li protestuješ, samo da te podsetim mi smo nebeski narod’. Pogledala sam ga i rekla – ‘Ok, Dante je rekao da ima devet krugova, a kome ti pripadaš?’ On se nasmejao i mislim da nam je to bio poslednji dijalog u životu – rekla je Isaković.

Nije dobila poziv od Tužilaštva u predmetu povodom slučaja Lečića, a ako im bude trebalo svedočenje o njegovom karakteru, rada je da im pomogne da uspostave konatakt sa novim svedocima, koje nije ona tražila, već su se te “mudrice dosetile i našle je preko interneta”.

A na pitanje da li je predator svestan da čini zločin, odnosno da li je Lečić zna šta je uradio, i konstataciju da je njegov život dosta promenjen od kada je optužen za silovanje, Merima je odgovorila da neće da komentariše kako se oseća sada Lečić.

– Bitno je da Lečić kao i svi koji su činili nasilje istraže u sebi šta ih je navelo da zadovolje svoje nagone i time da povrede drugu osobu. Da ne znaju da je to nehumano, nezakonito, to nije tačno. Zašto Lečić šalje poruke devojkama da se nađu na tajnom mestu, a ne na javnom? Pa, zato što zna da je to nezakonito, da to nije u redu. Ali, on to i dalje želi, hoda po ivici sopstvene bezbednosti – rekla je Isaković.

– Zato nemate svedoke za silovanja jer se ona uvek dešavaju u mraku, u tajnovitosti. Zašto bi se Lečić odmakao ako smatra da ne radi nešto što nije u redu. Zašto se ne izvini sada, ako je neka od devojaka pogrešno shvatila njegove ‘namere’? Volela bih da čujem njegovo izvinjenje. Očigledno nije jednom, nego više puta napravio pogrešne poteze – rekla je Isaković.

Ona je izjavila da je dala sugestiju da se intervjiušu svi upravnici pozorišta, kolege sa kojima je radio.

– Ono što su meni svedoci rekli jeste da su producenti, kolege, upozoravali devojke i na sceni i u filmovima – čuvaj se Lečića, izbegavaj ga, ne smeši se u njegovom pravcu, nemoj da mu daješ telefon – rekla je Isaković.

– Koji je to način da se tako obezbeđuju koleginice. Da li je moguće da je to jedini način. To nije fer ni prema Lečiću, on ne dobija ‘fidbek’ kakav bi trebalo od kolega – dodala je ona.

Nekadašnja najveća mlada zvezda jugoslovenskog filma Merima Isaković, koja je ostvarila nezaboravne uloge u filmovima “Jovana Lukina” i “Neka druga žena”, dospela je osamdesetih godina prošlog veka na sve naslovne strane jugoslovenske štampe kada je doživela saobraćajnu nesreću i tek što je kročila na scenu, završila u invalidskim kolicima.

Javnost je pratila njen put izlečenja od Rusije do Kine, a nakon toga Merima je nestala sa ovih prostora. Živela je na Novom Zelandu, a poslednjih desetak godina je u Australiji.

Sada je ponovo u žiži medijske pažnje na prostoru bivše Jugoslavije. Svojom ispovešću u Nedeljniku o tome kako ju je kao 18-godišnju studentkinju glume seksualno napastvovao stariji kolega, Merima je prodrmala region. Da ispriča tu bolnu priču, koju je 43 godine čuvala za sebe i najbliže prijatelje, Merimu je podstakao slučaj Danije Štajnfeld, koja je istog kolegu decenijama kasnije, optužila za silovanje.

Merima je u aktuelnom broju Nedeljnika govorila o tome da su joj se u međuvremenu “javile nove Lečićeve žrtve i da su voljne da svedoče, ali da se samo Tužilaštvo nije javilo”.

– Mene je silovao moj kolega i dragi prijatelj Branislav Lečić, u maju 2012. godine. Posle četiri dana igrali smo predstavu. Bila sam u šoku. Htela sam odmah da zovem policiju, ali sam razmišljala šta će se desiti. Morate da razumete to stanje – rekla je u ekskluzivnom intervjuu za Insajder glumica Danijela Štajnfeld.

Podsetimo, glumica Danijela Štajnfeld je u avgustu prošle godine u dokumentarnom filmu “Drži me čvrsto” otkrila da ju je seksualno napostvovao “jedan moćnik iz domaće filmske industrije”. Dokumentarac je premijeru imao na Filmskom festivalu u Sarajevu. Ona je tužilaštvu predala snimak koji posredno dokazuje silovanje, ali reakcije državnih organa nije bilo pola godine. Konačno, ona je u martu ove godine prelomila i saopštila da se radi o Branislavu Lečiću.

Tužilaštvo i policija pokušali su nemušto da demantuju glumicu, a to je još nemuštije učinio sam Lečić. Insajder je objavio originalan snimak Lečićevog priznanja koji je Danijela Štajnfeld dostavila policiji. Lečić je ponosno saopštio da je prošao poligraf, a nakon što je 8. aprila objavljena velika ispovest glumice Merime Isaković Lečiću je, kako su saopštili za medije, pozlilo i nije se više oglašavao.

Jeziva poveznica u ispovestima Danijele Štajnfeld i Merime Isaković su navodne reči Branislava Lečića “Znaš li ti ko sam ja? Treba da ti je čast”.

Pojavile se nove žrtve Branislava Lečića, u vreme zlostavljanja imale su između 20 i 24 godine

The post Žrtve silovanja su iščupane iz korena, znaju samo za bol i strah appeared first on Luftika.