HPV virus je najčešća polno prenosiva bolest koja se prenosi vaginalnim, analnim i oralnim seksom, a može se dobiti čak i ako partner nema nikakve simptome. Ovaj virus je uročnik raka grlića materice. Situcaija u našoj zemlji poprima razmere epidemije. Srbija je čak druga po smrtnosti od karcinoma grlića materice, a četvrta po obolevanju od raka koji spada u grupu onih koje je moguće sprečiti, pokazuju poslednji podaci Evropske mreže registara za rak, koje je objavilo Udruženje onkologa i ginekologa Srbije.

Svake godine oboli više od 1.300 žena, a umre približno 500 pacijentkinja. Vakcina je i u Srbiji dostupna, ali je mnogim ženama nedostižno skupa.

Simptomi

– U većini slučajeva ove infekcije su prolazne, kratko traju i prolaze bez posledica. U ostalim slučajevima preći će u perzistentnu infekciju, koja nosi rizik za pojavu promena na grliću i drugim organima, a koje mogu dovesti do karcinoma. U Srbiji, svakog dana obole četiri, a jedna žena umre od karcinoma grlića materice – za sajt Trudnoća i zdravlje objašnjava dr Aleksandra Pikula, specijalista ginekologije i akušerstva – citolog a prenosi zena.blic.rs.

Doktorka kaže da, pored zloćudnih promena (cervikalna intraepitelna neoplazija (CIN) i karcinom grlića materice), HPV može uzrokovati i dobroćudne promene – bradavice (kondilome). Dijagnostika je veoma egzaktna, brza i visokospecijalizovana, pa je neophodno da se prvo obratite lekaru za rešavanje ovakvih problema.

Prevencija

– Osnovu prevencije predstavlja tzv. sekundarna prevencija, tj. citološki (Papanicolau) Pregled koji ima za cilj otkrivanje-detekciju i lečenje prekanceroznim, tj. ranih stadijuma bolesti, kada je ova bolest izlečiva u oko 90 odsto slučajeva. Ovim pregledom prevenira se oko 80 odsto slučajeva raka. Ukoliko se otkriju promene u ranoj fazi infekcije za tretman se koristi vagilnalni gel sa Coriolus versicolor i Centenela Asiatica koji svojim posebnim farmakološkim oblikom niosoma i fitosoma rade klirens HPV, čak i visokoonkogenih sojeva.

Primarna prevencija obuhvata zdravstveno prosvećivanje koje bi trebalo započeti od najranijeg uzrasta (seksualno i higijensko), kao i vakcinacija, o kojoj se u svetu govori i primenjuje već 10 godina. Kod nas je tek unazad godinu dana odobrena i preporučena od 12. godine života (polivalentna – obuhvata 2-9 tipova virusa).

Doktorka naglašava da kod svake žene treba da postoji svest o očuvanju svog telesnog i mentalnog zdravlja i da kao osnovni higijenski manir usvoji ginekološki pregled jednom godišnje.

– Jednom godišnje se radi sistematski ginekološki pregled koji ubuhvata : kolposkopiju, PA bris, vaginalni sekret, bimanuelni ginekološki pregled i palaptorni pregled dojki kod žena starijih od 40 godina. Kada prođe šest meseci od ovog pregleda radi se kontrolni ginekološki pregled koji obuhvata: vaginalni sekret i bimanuelni ginekološki pregled. Jednom godišnje se radi UZ-ni pregled u slučaju normalnog nalaza. Mnoge žene postavljaju pitanje da li se ovakav redosled ginekoloških pregleda radi sve do menopauze, a odgovor je potvrdan. Dovoljno je jednom godišnje da se radi gore opisani sistematski ginekološki pregled, i UZ- ni pregled jednom u godinu do dve godine od prethodnog.

Vakcina

Reproduktivno zdravlje žena u Srbiji je više nego često tabu tema i medijski „neatraktivna“, iako je deo javnog zdravlja čiji su problemi, barem u slučaju Srbije, usled pandemije koronavirusa ogoljeni do kostiju.

– U patrijarhalnim društvima kao što je naše, sve vezano za žensku seksualnost je tabu tema. Žene su ućutkivane na milion načina – pa tako nema prostora da se priča o reproduktivnom niti seksualnom zdravlju i seksu uopšte čak i kada država otvoreno želi da se bavi populacionom politikom. Veoma licemeran je stav  jer sa jedne strane se očekuje puno dece, a sa druge se pokazuje nezainteresovanost, nebriga i zgražavanje prema ženama i njihovim grudima, vaginama, matericama i jajnim ćelijama koje tu decu treba da stvore, donesu na svet i održe u njemu. Ne govori se dovoljno ni o maltertiranju koji doživljavaju žene, sramoćenju, ružnim rečima, uvredama i korupciji, ali i fizičkom bolu i gubitku dostojanstva pri svakom odlasku, zbog čega beže što dalje od zdravstvenog sistema- kaže Marija Ratković za Voice.

– U toku godine se obeleži nekoliko datuma koji su u kalendarima označeni kao Svetski dan obolelih od… ili Međunarodni dan borbe protiv… I tom prilikom se ukaže na značaj preventivnih pregleda, statistiku o broju obolelih i preminulih od malignih bolesti, ali obično posle toga svakodnevni život izgura ovu temu iz središta pažnje medija i javnosti- kaže Ana Pataki.

Ona podseća da je, prema podacima kojima raspolaže Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, rak grlića materice drugi vodeći uzrok obolevanja i četvrti je uzrok umiranja od raka među ženskom populacijom u Srbiji, s obzirom da svake godine oboli preko 1.300 žena, a premine približno 500 pacijentkinja. To na dnevnom nivou znači, da svaki dan u Srbiji najmanje jedna žena premine, a četiri obole od raka grlića materice”, upozorava Ana Pataki i dodaje:

-Odgovornost je individualna i žene su najčešće prepuštene same sebi da organizuju (vrlo često i plate) preglede, lečenje, oporavak. Sistem zdravstvene zaštite nema kapaciteta da organizuje pravovremene preglede kojima bi se sprečio veći broj obolelih. Čak i kada se otkrije malignitet kod žena, on je u poodmaklom stadijumu, te je teže za lečenje i ima fatalne posledice. Žene su prethodno obeshrabrene, uplašene zbog dugog roka čekanja na pregled i neprijatnosti oko suočavanja sa bolešću, simptomima, efektima i cenom lečenja- navodi Ana Pataki za Voice.

Stigmatizacija žena koje su HPV pozitivne je naširoko prisutna u našem društvu. One su stigmatizovane jer je HPV velika nepoznanica, smatra Marija Ratković i podseća da je do sada je otkriveno više od 180 vrsta tog virusa.

– Najviše se priča o relativno bezopasnim vrstama koje izazivaju kondilome, odnosno genitalne bradavice – i pošto se to vidi o tome se i priča, nad tim se zgražava i krije se, ljudi se leče po forumima i bapskim lekovima – ispiraju se kiselinama, a kako u nedovoljnoj meri koriste kondome, infekcije se vraćaju i kontinuranim zloupotrebama načina lečenja mogu sebi ili partnerima da nanesu veliku štetu- kaže Raković za Voice.

Problem je u tome što se o najopasnijim, onkogenim vrstama virusa, ne priča jer se prisutvo tih vrsta virusa ne vidi golim okom dok nije došlo do premalignih i malignih promena.

U Švedskoj je vakcinisano 88% populacije, u Sloveniji se vakcinišu i devojčice i dečaci a u Srbiji od ove infekcije jedna žena umre svakog dana. Ukoliko jednom godišnje posetite ginekologa možete sebi spasiti život.

140 devojčica primilo prve besplatne vakcine protiv HPV-a u Novom Sadu

The post Zbog HPV virusa u Srbiji Svakog Dana umre jedna žena: Redovan pregled spašava život appeared first on Luftika.