Ne, to Nije mit i nije prazna priča – pas uzvraća ljubav kao nijedno biće na ovom svetu, on je zaista najbolji i najverniji čovekov prijatelj. U dobru i zlu, čak i u smrti.

On je uvek uz svog voljenog gospodara, razume ga, saoseća i deli radost s njim, brani ga do poslednje kapi krvi i spreman je da pređe hiljade kilometara da bi ponovo bio uz njega.

HAČIKO

Svaka storija o toj neverovatnoj odanosti započinje sa Hačiko, psom Koji je postao simbol ljubavi između čoveka i psa.

Ova predivna ženka pripadala je u to vreme (sredinom dvadesetih godina prošlog veka) malo poznatoj japanskoj rasi akita, a njen vlasnik Hidesaburo Ueno, profesor na Tokijskom univerzitetu, doveo ju je u grad s obližnje farme, a uprkos tome što je sa svojim vlasnikom provela samo godinu dana, Hačiko mu je bila neverovatno privržena.

Svakog dana u isto vreme sačekivala ga je na železničkoj stanici Šibuja, nepogrešivo pronalazeći put od kuće do stanične kapije.

Pognute glave

A onda, jednog dana, profesor je umro od šloga na svom radnom mestu, i verna Hačiko uzalud ga je čekala. Nikada nije odustala, dolazila je na isto mesto svakog dana, punih jedaanest godina. Brigu o njoj preuzeo je profesorov baštovan koji je s tugom gledao kako se Hačiko vraća sa stanice pognute glave i sledećeg jutra ponovo odlazi u svoju misiju.

Kada je o njoj, posle sedam godina izašao tekst u Asahi Šimbunu, Hačiko je postala zvezda, ljudi su dolazili samo da bi videli najlojalnijeg psa na svetu.

Pored njega i u smrti

Nekoliko godina kasnije pronašli su je mrtvu u jednoj od sporednih ulica – Hačiko nikada nije dočekala svog gospodara i uginula je nadajući se ponovnom susretu s njim. Urna s njenim pepelom pohranjena je pored nadgrobnog spomenika neprežaljenog gospodara.

Legenda traje

O ovom čudesnom psu napisano je mnoštvo knjiga, snimljeno je i nekoliko filmova, na Hačiko i njenu nepokolebljivu vernost podseća veliki mozaik na ulazu u stanicu Šibuja i nekoliko skulptura u Tokiju.

Na dan njene smrti, 8. marta, svake godine se odaje počast legendarnoj keruši Koja je proslavila rasu akita širom planete.

BOBI

Priča o skaj terijeru Bobiju skoro dvesta godina je deo škotskog folklora: ovaj mali, dugodlaki pas, koji je jednom davno sa svojim gospodarom živeo u Edinburgu, smatra se ultimativnim simbolom lojalnosti.

Bobi je, naime, nakon smrti svog voljenog gazde, svaku noć provodio na njegovom grobu i to punih četrnaest godina. Tamo je i skončao. U čast ljupkog psića u Edinburgu je podignuta česma s njegovom skulpturom na vrhu, a u neposrednoj blizini je i kafana “Bobijev bar”.

KANELO

Kanelo, mešanac iz španskog grada Kadiza, redovno je pratio svog vlasnika na dijalizu i sedeo ispred bolnice dok se ne završi terapija. Kada mu je gazda preminuo, pas je nastavio da ga čeka još punih dvanaest godina.

Iako je rodbina pokušavala da ga zadrži u kući, verni Kanelo je stalno bežao na mesto gde je ispratio voljenog gospodara, uzalud se nadajući da će se pojaviti, a brigu o njemu preuzelo je bolničko osoblje.

Kada je uginuo, opština je ispred bolnice postavila reljef koji prikazuje Kanela kako čeka svog vlasnika, a po njemu je nazvana i ulica koja vodi pored klinike u Kadizu.

KOSTJA

Putujući kolima s četvoročlanom porodicom iz ruskog grada Toljatija, koja ga je usvojila još dok je bio štene, nemački ovčar Kostja jedini je preživeo stravičan sudar.

Narednih sedam godina, verna životinja je, po najvećoj letnjoj vrućini i po najhladnijoj zimi posećivala mesto na kojem je izgubila svoje vlasnike.

Grad Toljati podigao je Kostji spomenik na mestu gde je doživeo veliku tragediju.

VAJA

Sve počasti pripale su Vaji, psu indijskog kralja-ratnika Čatrapati Šivaja. Duboko potresen zbog smrti svog gospodara, Vaja je uskočio u lomaču na kojoj je spaljivano radžino telo i izgoreo je zajedno s njim.

Pored Šivajeve grobnice u tvrđavi Raigad u Maharašri, postavljena je urna s pepelom njegovog odanog psa.

SKAJ

Australijanac Franc Van Derpol strastveni ljubitelj podvodnog ribolova, uvek je na krstarenje svojim brodićem vodio i Skaj, ženku pit bula, porodičnu ljubimicu koju je svojevremeno pokupio na ulici. Tog kobnog prepodneva zaronio je kako bi uhvatio malo ribe za ručak, a onda su se pojavili nenadani gosti – dve ajkule koje su počele da kruže oko njega.

Skaj, koja je ostala na palubi, shvatila je da je njen gospodar u velikoj opasnosti, hrabro je skočila u vodu i napala krvoločne ribe. Franc je uspeo da se domogne broda, ali Skaj je u neravnopravnoj borbi izgubila život.

Prizor njene pogibije duboko je potresao starog ribolovca koji, kako kaže, nikada neće prežaliti svoju odanu kerušu.

LILI

Kristina Spejn iz grada Širlija u Masačusetsu dobila je od svoje dece kerušu Lili koja bi joj, kako su se nadali, mogla pomoći u borbi s alkoholizmom. Ispostavilo se da je to bila smrtna presuda za sirotog psa…

Kristina je jedne noći, mrtva pijana, zajedno sa Lili izašla da se prošeta po obližnjoj pruzi i odjednom se, potpuno obeznanjena, srušila na šine. Baš u tom trenutku naišao je teretni voz i Lili je počela da vuče svoju gospodaricu kako bi je sklonila s pruge.

Uspela je u tome, ali, nažalost, nije preostalo vremena da se i ona skloni na bezbedno.

Kazna za bahatost

Mašinovođa koji ih je primetio ali nije mogao blagovremeno da zaustavi voz, odmah je pozvao Hitnu pomoć koja je konstatovala da je Kristina, zahvaljujući požrtvovanoj Lili, prošla bez ijedne jedine ogrebotine.

Ona je odmah prebačena u policijsku stanicu na trežnjenje a narednog dana optužena je zbog izazivanja opasnosti na železničkoj pruzi i okrutnosti prema životinji.

DIBOJ

Roberta Trevik sedela je u dnevnoj sobi i gledala televiziju kada joj je u kuću provalio nepoznati muškarac i uperio pištolj u nju. U tom trenutku, iz druge sobe izleteo je Robertin pas Diboj i nasrnuo na provalnika koji mu je pucao u glavu, ali ga nije zaustavio.

Razbojnik je ponovo povukao okidač, pogodivši Diboja u vrat, no pas je, iako teško ranjen, ponovo napao lopova koji je na kraju pobegao.

Iako su mu veterinari davali minimalne šanse, Diboj se posle nekoliko operacija potpuno oporavio, na veliku radost njegove gospodarice i cele porodice.

ŠELBI

Trinaestogodišnja mešanka Šelbi živi na velikom imanju u kanadskoj pokrajini Ontario sa svojim vlasnicima Lujzom i Endijem, koji su je uzeli kako bi zaštitili imanje od lisica i kojota.

Šetajući jednog popodneva po obližnjoj šumi, Lujza i njena ljubimica Šelbi naletele su na tri mladunca crnog medveda iza kojih se odjednom pojavila njihova majka, ogromna medvedica izkežene vilice, spremna da ih rastrgne kako bi zaštitila svoje potomstvo.

Ustremila se na Lujzu, a onda je na scenu stupila Šelbi koja se hrabro uhvatila u koštac s opasnom zveri. U toj borbi zadobila je teške rane, ali je preživela i, što je još važnije – uspela je da odbrani svoju gospodaricu.

SEJDI

Kada je pre godinu dana iz azila za napuštene pse preuzeo Sejdi, ženku nemačkog ovčara, Brajan Majers iz Nju Džerzija ni slutio nije da će mu taj plemeniti gest spasti život.

Nekoliko meseci kasnije, doživeo je moždani udar i izgubio svest, a verna Sejdi dovukla ga je do telefona i lizala ga po licu sve dok nije došao sebi. Uspeo je da pozove Hitnu pomoć koja ga je odmah prebacila u bolnicu.

Nakon lečenja i rehabilitacije, konačno je otpušten kući a njegova spasiteljka nestrpljivo ga je čekala na vratima klinike.

KAPONE

Bila je duboka noć kada je u domu porodice Fuler iz Demojna u Ajovi odjeknuo lavež malog mešanca Kaponea, kojeg su nekoliko meseci pre toga uzeli s ulice. Ispostavilo se da im je to bila najbolja odluka u životu.

U kući je mirnim snom spavalo devetoro dece, a njihova majka Angela bezuspešno je pokušavala da utiša uznemirenog psa. Odbijao je da joj priđe i lajao je iz sve snage pa je ona na kraju ustala da bi ga pustila u dvorište.

Kapone je utrčao u kuhinju, a za njim i Anđela koja je zastala u šoku. Iz mikrotalasne pećnice sukljao je plamen koji se brzo širio po prostoriji. Razbudila je decu i uspela je da ih evakuiše, a kuća je, uprkos hitnoj intervenciji vatrogasaca, izgorela do temelja. Zahvaljujući Kaponeu, niko nije stradao.

BOBI-ČUDO

Škotski koli Bobi kojeg su zbog neverovatnog podviga prozvali “Čudo od psa” (The Wonder dog), prešao je 4.800 kilometara da bi ponovo bio sa porodicom uz koju je odrastao.

Njegovi vlasnici, Frenk i Elizabet Brejzer iz Silvertona u američkoj državi Oregon, poveli su ga sa sobom u posetu prijateljima u Indijani, gde je Bobi jednostavno nestao.

Brejzerovi su ga, zajedno sa kćerkama, svuda tražili, ali njihov ljubimac kao da je propao u zemlju. Digli su ruke i vratili se kući tužni i razočarani, ubeđeni da nikada više neće videti omiljenog psa.

Preko reka i planina

Šest meseci kasnije, Bobi se pojavio u Silvertonu, izmršaveo, prljav i polomljanih kandži, videlo se da je mnogo propatio dok nije pronašao put do svog doma. Preplivavao je reke, gazio po snegu i ledu, više gladan nego sit.

Priča o vernom psu dospela je u medije i Bobi je uskoro postao zvezda, o njemu su se pisale knjige, a njegovi doživljaji pretočeni su u film u kojem je igrao samog sebe.

DENA

Keruša Dena prešla je skoro 150 kilometara u potrazi za svojim vlasnicima, porodicom Radanović, koja je iz Petrinje tokom “Oluje” izbegla u Srbiju.

Tog užasnog leta 1995. godine, Radanovići su sa samo jednom torbom napustili svoj dom, a u opštem haosu, pod kišom granata, nisu uspeli da pronađu svoju kerušu. Bili su sigurni da više nikada neće videti svog omiljenog psa, ali prevarili su se…

Verna Dena se nakon pola godine pojavila ispred njihovog novog doma u Rumi, a kako je uspela da ih pronađe to samo ona zna. Nekoliko godina kasnije, srpska Lesi se sa svojim vlasnicima preselila u Kanadu, gde je, mažena i pažena, provela ostatak života.

Ležao je 2 dana na pruzi pored povređene Lusi i naučio nas šta je vernost (VIDEO)

The post 10 najpotresnijih i najdirljivijih priča o psećoj odanosti koje će vam istopiti srca appeared first on Luftika.