Slovenija ima svega 43 kilometra obale Jadrana, ali je svaki metar mudro iskorišćen i prilagođen posebnom načinu života. Sezona ovde traje gotovo cele godine, zahvaljujući blagoj mediteranskoj klimi i dobrim domaćinima.

Već smo pisali o temi: Terme Slovenija, a ovaj put vas vodimo na malo drugačije putovanje.

Kroz zajednički projekat rivijera Portorož i susedne Opatije Feel And Taste, koji je podržan kroz Intereg program EU, u turističku ponudu uvrštena su i mala domaćinstva u brdima. Njihova uloga u održavanju turizma tokom 365 dana godišnje je veoma značajna.

Tu su glavi proizvođači čuvenog istarskog pršuta, domaćih vina, maslina,sireva, kestenja…

– Ljudi ovdežive za vino i dobru hranu. I kroz tu strast je se razvija i održava turistička ponuda. Portorož je čuven po vinima, Piran po soli, a zaleđe po maslinama. Sve je spojeno u finu mešavinu ukusa i posebnog doživljaja – kaže Igor Novel, direktor Turističke organizacije Portorož.

Kmetija Mahnič

Porodica Mahnič ima vinograde sa obe strane reke Dragonje, koja predstavlja granicu između Slovenije i Hrvatske. Njihovo vino „Roža“ je nadaleko čuveno, ali ni ostale delicije ne zaostaju.

Domaćica Ingrid nas je dočekala sa velikim osmehom i bogatom trpezom: istarski pršut, pski (mladi beli luk) u marinadi, domaći sir, istarske masline i vino – malvazija, roze i crno.

– Ovde su ljudi dugovečni i debeli, jer jedu pravu istarsku hranu i piju domaće vino. U središtu naše kuhinje je istaski pršut, koji je najbolji na svetu. Priprema se na poseban, tradicionalni način. Najpre stoji u marinadi od belog luka i belog vina, sa 10 različitih načina. Na kraju, muškarci masiraju meso biberom. Koristi se isključivo piranska so i suši se na buri – objašnjava Ingrid.

Solana u Piranu

Piranski kraj je u prošlosti bio veoma povezan sa Venecijom.  A u središtu razvoja obasti bila je Solana u Piranu. U doba najveće venecijanske moći, Mleci su uzimali 90 % soli koja se ovde proizvede.

Mleci su odavno otišli, a solana i danas radi. Ovde se so proizvodi na tradicionalan način. Kompleks je otvoren za turiste, ali motornim vozilima nije dozvoljen prolaz.

Plovidba brodićem i obilazak kompleksa, kao i suvenirnice na veoma lep način približavaju život u ovom delu Istre.

Selo Padna

U zaleđu Pirana, u brdima, smešteno je srednjevekovno selo Padna, koje odiše posebnim šarmom.

Ovo je veoma blagorodan kraj koji se uzdigao na uzgajanju domaćih poljoprivrednih kultura – i prodaju Venecijancima. Tako je, recimo, u crkvi Svetog Blaža, podignutoj u 13. veku, zvono kupljeno od prodaje blitve u Veneciji tokom samo jedne sezone.

Samo selo je živi čuvar tradicije i istorije.

Tonina hiša

U susednom selu, Sveti Petar, posebno istorisjko blago čuva Tonina hiša (Tonina kuća), koju ju je vlasnica ostavla u nasleđe. Danas je to svojevrsna etnografska zbirka sa interaktivnom 3D turom u kojoj je oživljen nekadašnji način života.

Na Burji

U okviru projekta Feel And Taste, predstsvljena je i odlična gostiona Na Burji, u selu Kozina. Reč je starinskom a prvoklasnom restoranu, u kojem je na jedinstven način zastupljena autentična kuhinja.

Sve u svemu, slovenačka Istra ima dosta toga da ponudi 356 dana u godini. Prva prilika za to je već Nova godina, kada se u Portorožu organizuje veličanstven doček.

Slovenija proglašena za najčistiju zemlju na svetu

The post Slovenačka Istra: 5 manje poznatih mesta za putovanja appeared first on Luftika.