Zavisnost od bromazepama, kao i od drugih benzodiazepinskih lekova, poprimila je epidemijske razmere na planetarnom nivou. Milioni ljudi širom sveta, svih starosnih grupacija, zloupotrebljavaju Bromazepam lek, koristeći ga “na svoju ruku”. To je značajno doprinelo višestrukom rastu stope zavisnosti od ovog medikamenta.
Bromazepam je jedan od najpopularnijih lekova za smirenje u Srbiji, ali i u regionu. Po pravilu, Bromazepam Lek se može izdati samo na lekarski uput. Međutim, činjenica je da ovog, kao i brojnih drugih lekova iz klase benzodiazepina (Bensedin, Ksalol, Lorazepam…) ima u gotovo svakom domaćinstvu. I upravo se ovde, kroz samomedikaciju bromazepamom, krije veliki problem sa bromazepamom i njegovim korišćenjem.
Upotreba Bromazepama bez preke potrebe na način i u periodu koji nije predviđen lekarskim uputom (a neretko i bez njega) dovodi do poremećaja upotrebe ovog leka. Jedna od najtežih posledica zloupotrebe ovog benzodiazepina bez ikakve sumnje je – zavisnost od bromazepama.
Štaviše, bromazepam ima toliko moćan adiktivan potencijal, da se zavisnost od bromazepama može javiti čak i ako ga osoba koristi u terapijski predviđenim dozama!
U ovom tekstu ćemo vam objasniti sve opasnosti zloupotrebe bromazepama, kako se razvija zavisnost od bromazepama, kao i na koji način ova bolest utiče na osobu. Isto tako, osvrnućemo se i na odvikavanje od bromazepama, ali i zašto nikada ne treba mešati bromazepam i alkohol. Pored svega toga, predočićemo vam još brojne druge stvari koje bi trebalo da znate u vezi sa bromazepamom.
Zavisnost od bromazepama – Šta je bromazepam lek?
Kako bismo mogli bolje da shvatimo kako nastaje zavisnost od bromazepama, potrebno je prvo pogledati šta predstavlja ovaj medikament.
Naime, bromazepam lek, kao što smo istakli, pripada klasi lekova koji se nazivaju benzodiazepini. Još konkretnije, bromazepam spada u grupu lekova za smirenje (anksiolitik). To znači da se bromazepam koristi radi tretiranja i lečenja jake anksioznosti i napada panike. Osnovna namena, odnosno dejstvo bromazepama sastoji se u tome da ublaži simptome stresa, napetosti i anksioznosti.
Umirujući i stabilizijući neurovegetativni sistem osobe, bromazepam lek smanjuje teskobu, nemir, neopravdani i izraženi strah. Dakle, bromazepam lek je prvenstveno anti-anksiozni lek, jer smanjuje psihičku tenziju i uznemirenost. On uklanja psihosomatske reakcije, generalno ne utičući na motorne aktivnosti.
Osim toga, bromazepam lek se ponekad može prepisati i kao miorelaksant, odnosno za smirivanje mišićne napetosti. Tada se bromazepam najčešće prepisuje u većim dozama. U ovom slučaju, pored miorelaksantnog i anksiolitičkog dejstva, bromazepam lek ima sedativne i hipnotičke (uspavljujuće) efekte. To znači da se ponekad može koristiti i za lečenje nesanice.
Neki od drugih naziva za bromazepam, pod kojima se i može nači u prodaji, jesu:
- Leksotan;
- Leksilijum;
- Lektopam;
- Leksaurin;
- Leksatanil;
- Somalijum;
- Rekotnil.
Kako bromazepam lek utiče na mozak?
Bromazepam lek ulazi u kategoriju lekova za smirenje srednjeg dejstva. On deluje tako što utiče na oslobađanje gama-amino buterne kiseline u mozgu (GABA).
U suštini, GABA je neurotransmiter koji je naš mozak sposoban sam da proizvede. GABA ima sedativno, opuštajuće i umirujuće dejstvo. Kada se ovaj neurotransmiter luči, onda dolazi do smanjenja transmisije nervnih signala. Samim tim, dolazi do umirujućih efekata u organizmu i mozgu.
Bromazepam lek deluje tako što pojačava ove inhibitorne efekte gama-amino buterne kiseline u mozgu. Rezultat toga jeste smanjenje anksioznosti, uznemirenosti i napetosti kod osobe.
Isto tako, studije su pokazale da bromazepam deluje i tako što smanjuje oslobađanje kateholamina u mozgu, koji uključuju dopamin i adrenalin. Posledica toga jeste smanjenje nivoa anksioznosti i umirenje aktivnosti mozga.
Anksiolitičko dejstvo bromazepama povezano je i sa smanjenjem 5-HTP (5-hidroksitriptofan). 5 HTP deluje kao neurotransmiter i može se pretvoriti u serotonin unutar tela. Što je nivo serotonina veći, simtpomi depresije su manji. Zbog toga, osobe sa kliničkom slikom depresije ne smeju da uzimaju bromazepam, jer može doći do još lošijeg raspoloženja i intenziviranja depresivnog poremećaja.
Dakle, ako se pitate šta je bolje koristiti – bromazepam ili ksalol, znajte da bromazepam lek nema antidepresivnih efekata. Tačnije, bromazepam se ne može upotrebljavati radi tretiranja depresivnog stanja. Naprotiv, bromazepam samo može doprineti pogoršanju simptoma depresije. Bromazepam lek se koristi isključivo radi lečenja umerenih i teških anksioznih i paničnih poremećaja. Samo kratkoročno posmatrano, bromazepam se može prepisati radi lečenja insomnije.
Zavisnost od bromazepama - Koliko je zaista velika adiktivna moć bromazepama?
Zavisnost od bromazepama je gotovo izvesna posledica zloupotrebe ovog medikamenta. Svi lekovi iz grupe benzodiazepina, uključujući bromazepam lek, imaju adiktivni potencijal.
Međutim, bromazepam se razlikuje od svih njih po tome što se smatra da je njegov adiktivni potencijal znatno jači od adiktivne snage brojnih drugih benzodiazepinskih lekova. Znatno češće se zloupotrebljava bromazepam u poređenju sa brojnim drugim sličnim anksioliticima. To je zato što je stopa resorpcije bromazepama veoma brza i dejstvo bromazepama nastupa relativno brzo.
Iz tog razloga, mnogi korisnici biraju da upotrebljavaju bromazepam, radije nego druge lekove za smirenje, kako bi brzo osetili njegove efekte. Međutim, ti brzi efekti bromazepama dolaze sa “cenom” – kraće deluju. To znači da ljudi koji zloupotrebljavaju bromazepam i ne pridržavaju se lekarskog uputa moraju češće da piju ovaj lek.
Bromazepam se, inače, najčešće nalazi u vidu tableta i prepisuje se na što kraći vremenski period. Studije su pokazale da će značajan broj ljudi, koji uzimaju ovaj lek duže od samo 4 nedelje, razviti zavisnost od bromazepama.
Isto tako, nagli prekid sa uzimanjem bromazepapam dovešće do apstinencijalne krize. Kada je u pitanju odvikavanje od bromazepama i posledicama apstinencijalne krize, nešto više reči o tome će biti kasnije.
Prema tome, zavisnost od bromazepama se može veoma brzo javiti – bez obzira na to da li se on regularno upotrebljava ili se zloupotrebljava.
Za koliko deluje bromazepam?
Kao što smo već istakli, bromazepam lek ima brzo dejstvo. Nakon uzimanja, on deluje za veoma kratko vreme. Međutim, brzina dejstva bromazepama je individualna stvar, što znači da zavisi od pojedinca do pojedinca.
Isto tako, faktori koji utiču na brzinu delovanja bromazepama su i:
- Koliko dugo osoba koristi bromazepam;
- Koju dozu bromazepama osoba koristi;
- Da li bromazepam osoba koristi sa drugim supstancama;
- Da li je osoba bromazepam uzela pre ili nakon obroka;
- Opšte zdravstveno stanje osobe.
U proseku, osoba bi trebalo da oseti prve efekte bromazepama u periodu od jednog do 4 sata nakon uzimanja tablete. Ukoliko se bromazepam uzima pre obroka (“na prazan stomak”), onda će se on bolje apsorbovati, a njegovi efekti biti brži. Ali, napomenuli smo i to da ovi efekti vrlo kratko traju – do 12 sati, koliko i bromazepam ostaje u organizmu osobe.
Bromazepam lek ima veoma jak uticaj na psihofizičke spobonosti osobe, dovodeći do usporenih refleksa, pospanosti i manjka koncentracije. To znači da se nakon uzimanja ovog benzodiazepina i tokom trajanja njegovog dejstva ne sme rukovati opasnim mašinama ili upravljati motornim vozilima.
Koji su faktori rizika za zloupotrebu i zavisnost od bromazepama?
Šta, zapravo, doprinosi da osoba razvije zavisnost od bromazepama? Koji su uzroci i faktori rizika za nastanak zavisnosti od bromazepama?
Iako nije utvrđen nijedan egzaktan i univerzalan uzrok. dva su osnovna faktora koji mogu dovesti do razvoja zavisnosti od ovog leka. To su genetika i okruženje osobe (socijalni faktori).
Genetika. Genetska struktura osobre igra ključnu ulogu u određivanju razvoja zavisnosti od supstanci kao što su benzodiazepini. Ako osoba ima porodičnu istoriju zloupotrebe benzodiazepina ili nekih drugih oblika zavisnosti, rizik od razvoja zavisnosti od bromazepama je takođe veliki. Takođe, ukoliko neko u porodici pati od psihičkih problema i poremećaja, takođe će rizik od nastanka bromazepamske zavisnosti biti veći.
Okruženje. Ljudi koji žive u okruženju u kojem su dostupni bromazepam lek ili drugi benzodiazepini, ili su redovno okruženi drugim zavisnicima, imaju veću šansu da razviju zavisnost od bromazepama.
Takođe postoji i nekoliko socijalnih faktora koji povećavaju rizik za zloupotrebu i, posledično, zavisnost od bromazepama. Između ostalih, to su: izlaganje, stresovima, traumatičnim ili teškim emotivnim iskustvima, kao i druženje sa ljudima koji zloupotrebljavaju bromazepam.
Pored svega navedenog, zavisnost od bromazepama gotovo sigurno nastupa ukoliko osoba zloupotrebljava ovaj benzodiazepin. Bromazepam lek se može zloupotrebiti na više načina:
- Upotreba bromazepama u većim dozama od preporučenih;
- Češća upotreba bromazepama u odnosu na preporučeno vreme upotrebe;
- Osoba upotrebljava bromazepam lek u periodu dužem nego što je to prepisano lekarskim uputom;
- Samomedikacija bromazepamom, odnosno uzimanje ovog leka na sopstvenu odgovornost;
- Upotreba bromazepama sa drugim supstancama (naročito je opasna alkohol i bromazepam kombinacija).
Šta je, zapravo, zavisnost od bromazepama?
Zloupotreba bromazepama ima svoju visoku cenu, a to je fizička i psihička zavisnost od bromazepama sa koje je skoro nemoguće skinuti se samostalno. Iako se u najvećoj meri bromazepam zloupotrebljava oralno, uzimanjem tableta, ovaj benzodiazepin se može koristiti ubrizgavanjem (injektivnim putem).
Bromazepam se, inače, zloupotrebljava zbog snažnog, ali kratkoročnog “euforičnog” efekta koji izaziva (povećana proizvodnja dopamina). Međutim, ta “euforija”, odnosno efekat koji osoba želi da postigne zloupotrebom ovog leka, za veoma kratko vreme se pretvara u svoju suprotnost. Ta suprotnost je upravo zavisnost od bromazepama koja sa sobom nosi niz ozbiljnih štetnih zdravstvenih posledica.
Dakle, zavisnost od bromazepama je ozbiljna i kompleksna bolest koja menja stanje uma i tela osobe i koju karakteriše kompulzivno uzimanje ovog leka. Zavisnik od bromazepama nije u stanju da kontroliše svoju žudnju i poriv za konzumiranjem ovog benzodiazepina, uprkos svim štetnim posledicama koje ovo ponašanje uzrokuje.
Zavisnici od bromazepama imaju veću verovatnoću da se upuste u HIV/HCV rizična ponašanja. Isto tako, pokazalo se da zavisnici od bromazepama češće istovremeno koriste više droga (polinarkomanija), u želji da intenziviraju efekte bromazepama. Takođe, zavisnici od bromazepama imaju i veći nivo psiholoških i socijalnih poremećaja.
Na kraju krajeva, bromazepam lek češće zloupotrebljavaju zavisnici od drugih supstanci, kao što su alkoholičari i zavisnici od heroina. Nešto kasnije ćemo govoriti više o tome zašto bromazepam i alkohol u kombinaciji mogu izazvati i fatalne posledice.
Ko najčešće zloupotrebljava bromazepam lek?
Bromazepam lek je jedna od primarnih supstanci koja se često zloupotrebljava, naročito među tinejdžerima i starijom populacijom.
Ako zavisnik od bromazepama iznenada i naglo pokuša da se “skine” sa ovog leka, onda će doživeti neprijatne odvikavanje od bromazepama simptome. Ovi simptomi mogu varirati – od blagih i umerenih, sve do teških i intenzivnih. To značajno umanjuje šanse da osoba samostalno prestane da konzumira bromazepam lek.
Veća je verovatnoća da će ljudi sa psihičkom i fizičkom zavisnošću od bromazepama imati povratnu anksioznost nakon četiri nedelje hronične upotrebe, ako su pokušali iznenada da prestanu sa uzmanjem ovog leka. S druge strane, oni koji su prestali sa zloupotrebom bromazepama postepeno smanjujući svoju dozu, doživeli su manje intenzivne efekte apstinencijalne krize.
Svakako, najbolji način za odvikavanje od bromazepama je medicinska detoksikacija i stručno lečenje zavisnosti od bromazepama u kliničkim uslovima.
Treba istaći i to da su simptomi odvikavanja od bromazepama ozbiljniji od onih koje izazivaju benzodiazepini sa dužim delovanjem. To je zato što bromazepam lek, kao što smo rekli, ima kratkoročne efekte.
Zavisnici od bromazepama skloniji su društveno rizičnijem i antisocijalnom ponašanju, kako bi mogli da nabave još veći broj tableta. Kada zavisnik ne uspe da uzme novu dozu bromazepama, doći će do apstinencijalne krize. Simptomi ove krize mogu uzrokovati još rizičnije ponašanje u vezi sa pronalaskom nove doze bromazepama, kako bi se ovi simptomi ublažili.
Kako nastaje zavisnost od bromazepama?
Zavisnost od bromazepama dolazi kao rezultat navike – ponavljanje konzumacije ovog benzodiazepina tokom relativno dužeg vremenskog perioda. U zavisnosti od brojnih faktora koje smo naveli, kod nekoga zavisnost od bromazepama može nastupiti već samo nakon nekoliko uzetih tableta, dok će kod drugoga biti potrebno duže vreme.
Svako, dakle, ko uzima bromazepam lek izlaže sebe riziku od zavisnosti!
Zavisnost od bromazepama je, zapravo, poremećaj sistema nagrađivanja u mozgu. Višestruko izlaganje ponašanju koje mozak percipira kao nagradu (u ovom slučaju – uzimanje bromazepama i doživljavanje njegovih efekata) predstavlja kompulzivno ponašanje.
Drugim rečima, osoba će iznova i iznova uzimati bromazepam lek, nevezano od svih štetnih i negativnih posledica uzimanja bromazepama. Ovako opisano ponašanje je, zapravo, definicija zavisnosti od bromazepama.
Bromazepam lek naročito izaziva zavisnost zbog toga što njegova aktivna komponenta benzodiazepina modifikuje hemijsku strukturu mozga nakon dužeg perioda zloupotrebe. Što duže osoba zloupotrebljava bromazepam lek, to su obično teži simptomi zavisnosti.
Kada osoba uzima bromazepam tokom određenog perioda, organizam će razviti toleranciju na ovaj lek. Tačnije, organizam se prilagođava određenom nivou bromazepama. To znači da će tada osobi biti potrebne veće doze ili češće uzimanje bromazepama kako bi postigla željene efekte. Kada se mozak i telo osobe adaptiraju na ove visoke nivoe bromazepama kako bi mogli normalno da funkcionišu, to se naziva zavisnost od bromazepama.
Čak i ako se bromazepam koristi prema lekarskom uputu, i tada postoji rizik od razvoja zavisnosti. Zato se uvek savetuje da se bromazepam lek koristi u vrlo kratkom vremenskom periodu.
Bromazepam lek – Znaci i simptomi zloupotrebe i zavisnosti
Iako, videli smo, bromazepam lek i te kako može izazvati zavisnost, zloupotreba i zavisnost od bromazepama povezani su sa velikom količinom stigmatizacije. Upravo zato će se mnogi ljudi koji su zavisni i imaju poremećaj upotrebe bromazepama potruditi da sakriju da imaju problem.
Kao rezultat, zloupotreba i zavisnost od bromazepama možda neće biti očigledni i vidljivi na prvi pogled. Ali, i pored toga, mogu se uočiti neki uobičajeni znaci zavisnosti od bromazepama.
Između ostalih, oni uključuju:
- Upotreba bromazepama u većim dozama ili u dužem vremenskom periodu od predviđenog;
- Intenzivna žudnja za bromazepamom (psihička zavisnost);
- Neuspeli pokušaji da osoba prestane ili smanji upotrebu bromazepama;
- Upotreba bromazepama, uprkos svim štetnim posledicama koje ovaj lek uzrokuje u svakom aspektu života zavisnika;
- Gubitak interesovanja za ranije aktivnosti ili hobije koji su osobu ispunjavali;
- Smanjena produktivnost, neobavljanje ili loše obavljanje svakodnevnih zadataka kod kuće, u školi, na poslu;
- Ponavljana upotreba bromazepama u potencijalno rizičnim i opasnim situacijama (recimo, prilikom vožnje);
- Tolerancija na bromazepam i fizička zavisnost od bromazepama;
- Odvikavanje od bromazepama, odnosno simptomi apstinencijalne krize u slučaju iznenadnog i naglog prestanka uzimanja ovog leka.
Zavisnost od bromazepama i opasnosti koje ova bolest izaziva
Osobe koje zloupotrebljavaju bromazepam u opasnosti su da razviju fizičke i mentalne probleme koji mogu negativno uticati na njihov život u celosti. Ovde ne govorimo samo vidljivim negativnim zdravstvenim posledicama, već i o štetnosti po društvene odnose osobe sa porodicom, prijateljima i kolegama.
Kada su posledice uzimanja bromazepama u pitanju, zloupotreba ovog benzodiazepina je često uvod u zloupotrebu drugih supstanci. U zavisnosti od toga kada osoba razvije toleranciju, nekada je samo pitanje vremena kada će se osoba okrenuti ka supstancama sa još potentnijim i jačim dejstvom. To je samo ulazak u još mračniji svet zavisnosti i zloupotrebe većeg broja supstanci – polinarkomanija.
Navedimo kao primer alkohol i bromazepam. Alkohol je depresant centralnog nervnog sistema, što znači da usporava vitalne funkcije organizma, kao što su otkucaji srca, disanje, pritisak… Kada se bromazepam i alkohol pomešaju i uzimaju istovremeno, to može dovesti do opasno niskog nivoa rada telesnih funkcija. Kao rezultat, može doći do momentalne smrti osobe! Situacija je identična kada se bromazepam kombinuje sa heroinom ili drugim opijatima.
Još jedan veliki rizik od zloupotrebe bromazepama je ozbiljna mogućnost od predoziranja (intoksikacija). Ovo se dešava kada osoba u kratkom vremenskom periodu uzme veliku količinu bromazepama. Tada će ovaj benzodiazepin dostići toksične nivoe u krvotoku. U ovoj fazi, telo i jetra više ne mogu da razgrade bromazepam dovoljno brzo i da ga eliminišu iz sistema.
Bromazepam lek usporava centralni nervni sistem, disanje, rad srca i krvni pritisak. U slučaju predoziranja, neke od posledica mogu biti problemi sa krvnim pritiskom, vrtoglavica, mišićna slabost, zamućen vid, nejasan govor i gubitak svesti.
Drugi problemi koji se mogu javiti tokom predoziranja uključuju halucinacije, kratkoročni gubitak pamćenja, konfuziju, anksioznost i uznemirenost. Predoziranje bromazepamom je izuzetno opasno stanje i ako se ne leči odmah, osoba može umreti.
Kratkoročne posledice zloupotrebe i zavisnosti od bromazepama
- Zamućen vid;
- Depresija;
- Pospanost;
- Konstipacija ili dijareja;
- Suva usta;
- Glavobolje;
- Umor;
- Problemi sa pamćenjem;
- Letargija;
- Gubitak apetita;
- Mentalna konfuzija i zbunjenost;
- Promene raspoloženja;
- Poremećaj motoričke koordinacije;
- Mučnina i povraćanje;
- Usporeni refleksi;
- Plitko disanje;
- Nejasan i nerazgovetan govor;
- Tremor;
- Vertigo.
Dugoročne posledice zloupotrebe i zavisnosti od bromazepama
Kada osoba hronično i u dužem vremenskom periodu od preporučenog uzima bromazepam, onda mogu nastupiti i pojedine dugoročne posledice uzimanja ovog benzodiazepina. Kao što smo već istakli, glavni efekat dugoročne konzumacije i zloupotrebe bromazepama jeste fizička i psihička zavisnost od bromazepama.
Isto tako, dugoročno posmatrano, zavisnost od bromazepama može izazvati trajne poremećaje u telu i mozgu. Prolongirana upotreba bromazepama može dovesti do kognitivnih oštećenja. To znači da može doći do negativnih uticaja na pamćenje, brzinu razmišljanja, sposobnosti učenja i čulne percepcije. Osobe koje dugo vremena zloupotrebljavaju bromazepam neretko eksperimentišu i sa drugim supstancama, što je uvod u politoksikomaniju.
Jedna studija pokazala je da postoji veza između zloupotrebe bromazepama i rizika od razvoja varijante demencije Alchajmerove bolesti. Ovaj rizik se povećava što je duže vreme uzimanja bromazepama.
Na primer, ako je osoba koristila bromazepam manje od tri meseca, nema povećanog rizika za razvoj demencije. Međutim, ako je bromazepam lek zloupotrebljavan između 3-6 meseci, onda se rizik od razvoja bolesti povećava za 32 odsto. Takođe, ako se bromazepam lek zloupotrebljavao duže od 6 meseci, osoba ima čak 84 odsto veće šanse za razvoj Alchajmerove bolesti i drugih potencijalno neizlečivih oboljenja.
Dugoročne posledice zloupotrebe i zavisnosti od bromazepama
- Loša koordinacija;
- Prekomerno znojenje;
- Problemi sa ravnotežom;
- Letargija i pospanost;
- Mučnina ili povraćanje;
- Nerazgovetan govor;
- Problemi sa vidom;
- Usporeno ili plitko disanje.
Zavisnost od bromazepama i psihološki efekti zloupotrebe
- Smanjena inhibitorna sposobnost;
- Smanjena sposobnost rasuđivanja;
- Neprijateljski stav i raspoloženje;
- Razdražljivost i iritabilnost;
- Česte promene raspoloženja;
- Problemi sa pamćenjem;
- Konfuzija;
- Simptomi slični demenciji.
