Prestanak uzimanja antidepresiva može da izazove brojne negativne efekte apstinencije. Takođe, može da podstakne recidiv depresije ili druge tegobe zbog koje je osoba i koristila lek ili lekove. Odvikavanje od antidepresiva je moguće, ali je neophodno proći kroz proces uz stručnu, medicinsku pomoć. Samo tada je zagarantovan uspeh.
Zavisnost od antidepresiva je česta. Može li prestanak uzimanja leka da izazove negativne simptome koje uzrokuje odvikavanje od antidepresiva? Naglo skidanje sa antidepresiva može. Istraživanja su pokazala da oko 10 procenata žena starijih od 18 godina svakodnevno uzima antidepresive.
Kao što mnogi znaju, a i studije su pokazale, ovi lekovi mogu biti korisni u slučaju postojanja depresije. Ali kada osoba počne da se oseća bolje i želi da prestane sa konzumacijom antidepresiva, koliko traje skidanje sa antidepresiva? To je jedno od pitanja koje se najčešće postavlja kada dođe do poboljšanja stanja pacijenta.
Odvikavanje od antidepresiva je odluka koju treba pažljivo razmotriti i doneti uz podršku lekara ili terapeuta kako biste bili sigurni da nećete prestati prerano, rizikujući da se depresija ponovo javi. Jednom kada odlučite da prestanete, vi i vaš lekar treba da preduzmete korake da smanjite ili izbegnete simptome koje uzrokuje odvikavanje od antidepresiva, a koji se mogu javiti se dogodi nagli prestanak konzumacije.
Najpoznatiji antidepresivi su Zoloft, Lekapro, Celeka, Prozak, Efeko, Pristik, Velbutrin... Navedeni lekovi imaju različiti “životni vek” i različite periode zadržavanja u organizmu. Simptomi apstinencije od antidepresiva obično počinju kada 90 procenata ili više leka napusti organizam.
Važno je da razgovarate sa svojim lekarom pre nego što započnete odvikavanje od antidepresiva. Naglo skidanje sa antidepresiva je opasno i ne preporučuje se.
Dozu antidepresiva treba polako i postepeno smanjivati, obično tokom nekoliko nedelja, a ponekad i duže. Taj proces varira u zavisnosti od vrste antidepresiva koji je osoba uzimala, doze i koliko dugo je bio konzumiran.
Šta su antidepresivi?
Antidepresivi su vrsta lekova koji pomažu u ublažavanju simptoma depresije, anksioznosti i drugih stanja, poput opsesivno-kompulsivnog poremećaja. Uobičajene terapije antidepresivima podrazumevaju korišćenje selektivnih inhibitora ponovnog uzimanja serotonina (SSRI) i inhibitore ponovnog uzimanja serotonina i norepinefrina (SNRI).
Antidepresivi deluju tako što koriguju hemijsku neravnotežu neurotransmitera u mozgu. Stručnjaci veruju da su oni odgovorni za promene raspoloženja i ponašanja.
Depresija je poremećaj raspoloženja koji izaziva uporni osećaj tuge i gubitak interesovanja za stvari i aktivnosti u kojima je osoba nekada uživala. Takođe može izazvati poteškoće u razmišljanju, pamćenju, motivaciji, jelu i spavanju.
Postoji nekoliko tipova depresivnih poremećaja:
- Klinička depresija (veliki depresivni poremećaj);
- Bipolarna depresija;
- Perzistentni depresivni poremećaj (PDD);
- Predmenstrualni disforični poremećaj (PMDD);
- Atipična depresija;
- Sezonska depresija (sezonski afektivni poremećaj).
Antidepresivi leče simptome depresije, ali ne rešavaju uvek njene uzroke. Zbog toga zdravstveni radnici često preporučuju psihoterapiju (terapiju razgovorom) pored lekova za depresiju. Zavisnost od antidepresiva se može razviti i zato je od velike važnosti da pre konzumacije lekova razgovarate sa lekarom o tome.
Antidepresivi su nastali 1950-ih godina. Od tada, istraživači su razvili nekoliko različitih vrsta lekova. Danas su antidepresivi jedan od najčešće propisivanih lekova u svetu.
Uputreba antidepresiva najčešće se praktikuje za sledeća stanja:
- Klinička depresija i drugi depresivni poremećaji (najčešća upotreba antidepresiva);
- Bipolarna depresija;
- Bulimija;
- Generalizovani anksiozni poremećaj (GAD);
- Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD);
- Panični poremećaj;
- Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP);
- Socijalni anksiozni poremećaj (socijalna fobija).
Kako se ponekad razvije zavisnost od antidepresiva, neophodno je odvikavanje od antidepresiva. Ipak, to je potrebno i poželjno izvršiti u klinici i pod nadzorom stručnog medicinskog osoblja. Naglo skidanje sa antidepresiva izaziva niz neželjenih efekata koji mogu da budu opasni po život.
Koliko traje skidanje sa antidepresiva zavisi od brojnih faktora, poput koji lek je osoba konzumirala ili koliko dugo je koristila određeni lek.
Odvikavanje od antidepresiva – Kako deluju antidepresivi?
Antidepresivi menjaju način na koji mozak koristi određene hemikalije, zvane neurotransmiteri. Na taj način dolazi do bolje regulicije raspoloženja i ponašanja. Tačnije, ovi lekovi utiču na neurotransmisiju koja obuhvata serotonin, norepinefrin i, ređe, dopamin. Različite vrste antidepresiva rade različito da bi se to postiglo. Samim tim, nastankom zavisnosti, odvikavanje od antidepresiva je proces koji varira u skladu sa korišćenim lekom.
Istraživanja su pokazala da antidepresivi izazivaju neuroplastičnost, proces kojim mozak može da promeni svoju strukturu kroz jačanje ili slabljenje veza između moždanih ćelija koje se nazivaju neuroni.
Antidepresivi su najefikasniji lek za lečenje simptoma depresije. Ali, baš kao i kod mnogih drugih lekova, antidepresivi mogu pomoći nekim ljudima više nego drugim.
Dokazano je da korist od antidepresiva generalno zavisi od težine depresije — što je depresija teža, to će biti veća korist ili “efikasnost” konzumiranja leka. Antidepresivi su obično efikasni kod umerene, teške i hronične depresije. Oni nemaju tendenciju da pomognu blagu depresiju.
Važno je zapamtiti da je psihoterapija još jedan važan deo lečenja depresije. Kombinovanje psihoterapije i lekova za depresiju obično će dovesti do najvećeg poboljšanja i neutralisanja simptoma. Ujedno, odvikavanje od antidepresiva neophodno je izvršiti u klinički kontrolisanim uslovima.
Odvikavanje od antidepresiva – Koji su neželjeni efekti antidepresiva?
Generalno, uobičajeni neželjeni efekti antidepresiva su:
- Iziritiran stomak,
- Dijareja,
- Glavobolja,
- Pospanost,
- Seksualna disfunkcija.
Neželjeni efekti antidepresiva su obično blagi i vremenom se neutrališu. Razgovarajte sa svojim lekarom ako osetite neprijatne neželjene efekte. Imajte na umu da ukoliko poželite naglo skidanje sa antidepresiva, neželjeni efekti mogu da budu daleko komplikovaniji i teži.
Moguće komplikacije povezane sa antidepresivima su:
- Rizik od samoubilačkih misli ili ponašanja;
- Sindrom ukidanja antidepresiva;
- Serotoninski sindrom;
- Predoziranje.
SSRI lekovi su takođe povezani sa umerenim povećanjem rizika od krvarenja iz gornjeg gastrointestinalnog trakta. Ovaj rizik je značajno povećan kada uzimate SSRI u kombinaciji sa nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (NSAID).
U nekim slučajevima, deca, tinejdžeri i odrasli mlađi od 25 godina mogu doživeti povećanje suicidalnih misli ili ponašanja kada uzimaju antidepresive. To se posebno događa kada se konzumira prva ili druga doza lekova.
Sindrom ukidanja antidepresiva – Naglo skidanje sa antidepresiva
Simptomi sindroma ukidanja antidepresiva su:
- Simptomi slični gripu, kao što su umor, glavobolja, bol i znojenje;
- Nesanica;
- Mučnina;
- Vrtoglavica i vrtoglavica;
- Senzorni problemi, kao što su peckanje ili senzacije nalik šoku;
- Anksioznost, razdražljivost i uznemirenost.
Ovi simptomi su ponekad blagi, ali mogu biti neprijatni. Uglavnom traju jednu do dve nedelje.
Nikada nemojte prestati sa uzimanjem antidepresiva bez prethodnog razgovora sa svojim lekarom. Bezbedno odvikavanje od antidepresiva je proces. Obično je potrebno najmanje četiri nedelje da se neutrališu efekti postepenim i laganim smanjenjem doze. Naglo skidanje sa antidepresiva može da bude opasno po život.
Serotoninski sindrom je izuzetno retka, ali potencijalno opasna po život reakcija na lek koja je rezultat prevelike količine serotonina u vašem telu. Serotoninski sindrom se može desiti kada ili uzmete novi antidepresiv ili uzmete povećanu dozu. Ako vaše telo drugačije obrađuje serotonin ili ne može da obradi povećanu količinu serotonina, dolazi do pojave serotoninski sindrom.
Sindrom se najčešće dešava kada uzimate antidepresiv i druge serotonergičke lekove kao što su triptan lekovi protiv migrene ili određeni opioidi.
Simptomi serotoninskog sindroma su:
- Nervoza,
- Mučnina i povraćanje,
- Dijareja,
- Proširene zenice,
- Problemi sa mišićima, kao što su trzaji, nevoljne kontrakcije, grčevi i ukočenost,
- Znojenje i drhtavica,
- Pokreti očiju sa strane na stranu.
Teški simptomi obuhvataju:
- Konfuzija ili delirijum,
- Ubrzan rad srca (tahikardija),
- Visok krvni pritisak,
- Groznica,
- Napadi,
- Gubitak svesti.
Zavisnost od antidepresiva – Predoziranje
Toksičnost antidepresiva veoma varira. Važno je da razgovarate sa svojim lekarom o riziku od predoziranja. Uvek uzimajte lekove kako je propisano i čuvajte lekove bezbedno od dece i kućnih ljubimaca. Ponekad, čak i ako se tačno pridržavate uputstva lekara može da dođe do razvoja adikcije, odnosno, zavisnost od antidepresiva.
Triciklični antidepresivi su klasa antidepresiva sa najvećim rizikom od smrti od predoziranja. Ako ikada posumnjate na predoziranje, odmah potražite medicinsku pomoć.
Znaci i simptomi predoziranja tricikličnim antidepresivima su:
- Problemi sa srčanim ritmom,
- Nizak krvni pritisak,
- Pospanost,
- Kruti mišići,
- Mentalna konfuzija,
- Koma.
Druge klase antidepresiva takođe mogu dovesti do predoziranja, ali simptomi mogu biti drugačiji. Na primer, predoziranje SSRI može izazvati visok krvni pritisak i određene vrste aritmija.
Zavisnost od antidepresiva može da se pojavi ukoliko osoba konzumira bilo koju vrstu antidepresiva. Takođe, moguće je i predoziranje bilo kojim lekom ukoliko se uzme doza veća od predviđene ili propisane od strane lekara. Zavisnost od antidepresiva razvija se još brže ukoliko osoba konzumira antidepresiv “na svoju ruku”, odnosno bez konsultacije sa lekarom. Ujedno, rizik od predoziranja je onda veći.
Kako nastaje zavisnost od antidepresiva?
Antidepresivi nemaju potencijal zavisnosti kao što imaju određena opojna sredstva. Ne izazivaju osećaj euforije, već imaju umirujući efekat. Zavisnost od antidepresiva se ne ispoljava na isti način kao zavisnost od supstanci kao što su alkohol i heroin.
Oni koji zloupotrebljavaju antidepresive ne doživljavaju žudnju koju izazivaju drugi lekovi, niti doživljavaju euforiju, ponašanje zavisnosti ili negativne posledice koje se često viđaju sa mnogim drugim lekovima.
Ipak, ljudi i dalje mogu razviti fizičku zavisnost od antidepresiva. Osobe koje imaju depresiju češće zloupotrebljavaju druge lekove.
Zavisnost od antidepresiva može se formirati kod ljudi kojima lekovi nikada nisu bili potrebni. Nekim osobama je pogrešno dijagnostikovana depresija i propisani su im antidepresivi. Prema jednoj studiji, lekari su skoro dve trećine pacijenata sa depresijom postavili pogrešnu dijagnozu i prepisali nepotrebne antidepresive.
Zavisnost od antidepresiva je stanje adaptacije izazvano redovnim uzimanjem lekova. Neko ko je zavisan od antidepresiva može doživeti neprijatne simptome nakon smanjenja doce ili ukoliko se desi naglo skidanje sa antidepresiva.
Zavisnost od antidepresiva je primarna, hronična, neurobiološka bolest sa genetskim, psihosocijalnim i faktorima sredine koji utiču na njen razvoj i ispoljavanje.
Zavisnost od antidepresiva karakterišu: smanjena kontrola nad upotrebom droga, kompulsivna upotreba i nastavak upotrebe uprkos šteti.
Zavisnost je bolest koja se može lečiti i zahteva multidisciplinarni pristup, a recidiv je čest.
Antidepresivi mogu da izazovu fizičku zavisnost, o čemu svedoče simptomi odvikavanja od prekida ili smanjenja upotrebe antidepresiva. Naglo skidanje sa antidepresiva uzrokuje simptome odvikavanja kao što su mučnina, drhtanje ruku i depresija.
Neretko, ljudi pokušavaju da zloupotrebe antidepresive tako što ih ušmrkavaju. Koliko traje skidanje sa antidepresiva varira od osobe do osobe i lečenje je potpuno individualno.
Zašto je opasno naglo skidanje sa antidepresiva?
Da li se osećate bolje i mislite da ste spremni da prestanete sa uzimanjem antidepresiva? Možda vam se čini da vam lekovi više nisu potrebni? Važno je da se držite lečenja koje vam je propisao lekar. Ako mislite da ste spremni da prestanete sa uzimanjem antidepresiva, zamolite lekara da napravi plan akcije koji će pomoći vašem telu da se polako prilagodi stanju bez leka. Uvek imajte na umu da je naglo skidanje sa antidepresiva veoma opasno.
Kao što smo već objasnili, antidepresivi pomažu u balansiranju hemikalija u mozgu koje se nazivaju neurotransmiteri. Ove hemikalije u mozgu utiču na raspoloženje i emocije. Neravnoteža može izazvati veliku depresiju ili anksiozne poremećaje. Antidepresivi ispravljaju ovu neravnotežu, ali može potrajati četiri nedelje ili više da se postigne maksimalni efekat.
Nemojte prestati da uzimate lek dok ne razgovarate sa lekarom, jer naglo skidanje sa antidepresiva nosi sa sobom određene posledice. Možda vam se čini da vam lek više nije potreban, ali ako prestanete da ga uzimate, lek će napustiti vaše telo i simptomi će se možda vratiti.
Prestanak bez konsultacije sa lekarom može biti opasan po život. Takođe, može izazvati simptome apstinencije i recidiv depresije. Ako dođe do recidiva i ponovo počnete da uzimate antidepresiv, može proći nekoliko nedelja da lek ponovo uravnoteži vaše raspoloženje.
Odvikavanje od antidepresiva može izazvati simptome apstinencije. Iznenadni prestanak uzimanja leka takođe može pogoršati depresiju. Naglo skidanje sa antidepresiva može da bude opasnije od bolesti koja se lečila tim lekovima.
Skidanje sa antidepresiva simptomi – Šta možete da iskustite ako prestanete sa konzumacijom antidepresiva na “svoju ruku”
Skidanje sa antidepresiva simptomi su brojni, dok su neki od njih ozbiljni, a neki se lako “preguraju”. Ipak, odvikavanje od antidepresiva je proces i to uvek treba da imate na umu. Naglo skidanje sa antidepresiva je opasno. Ovo su neki od neželjenih simptoma koje možete da iskusite.
Osećaj bolesti. Sindrom odvikavanja od antidepresiva, koji se takođe naziva skidanje sa antidepresiva, javlja se kada osoba naglo prestane da uzima lekove. Mnogi ljudi koji dožive odvikavanje od antidepresiva osećaju se kao da imaju grip ili stomačni virus. Oni takođe mogu imati uznemirujuće misli ili halucinacije.
Nedolečena bolest. Prestanak uzimanja lekova može da vas vrati na početak vašeg plana lečenja. To može povećati vreme potrebno da se osećate bolje ili može da izazove pogoršanje simptoma. Skidanje sa antidepresiva simptomi su veoma česti u ovom obliku. Zato se ne preporučuje naglo skidanje sa antidepresiva.
Samoubilačke misli. Ako se ne lečite pravilno, to može povećati rizik od samoubilačkih misli. Takođe, povećava se rizik da ćete reagovati na te misli. Najčešći zdravstveni problem povezan sa samoubistvom je depresija.
Ostali simptomi se pogoršavaju. Prestanak uzimanja antidepresiva može pogoršati druge simptome povezane sa depresijom, kao što su glavobolja, bol ili nesanica. Pored toga, nelečena depresija može vam otežati rešavanje drugih zdravstvenih problema.
Ostali skidanje sa antidepresiva simptomi su:
- Anksioznost,
- Umor,
- Noćne more i problemi sa spavanjem,
- Depresija i promene raspoloženja,
- Mučnina,
- Povraćanje,
- Dijareja,
- Grčevi u stomaku,
- Simptomi slični gripu,
- Glavobolja,
- Znojenje.
Skidanje sa antidepresiva simptomi mogu se ublažiti ukoliko ne izvršite naglo skidanje sa antidepresiva, već postepeno i lagano. Plan odvik
