Kokain je snažna i visoko-adiktivna nelegalna psihoaktivna supstanca, sa intenzivnim efektima, koja spada u kategoriju stimulativnih droga. Najčešće se može naći u vidu finog belog praha koji se obično ušmrkava.
Međutim, ova droga se može konzumirati pušenjem, kao i ubrizgavanjem. U najvećoj meri kokain se koristi kao rekreativna droga mahom na žurkama i noćnim izlascima. Svoju popularnost ovaj narkotik duguje svojim početnim efektima. To su povećanje koncentracije i energije, osećaj superiornosti, snage i intelektualne nadmoći, gubitak osećaja za umor i slično…U prilog veoma jakoj potentnosti ove droge govori i činjenica da se Zavisnost od Kokaina može stvoriti, odnosno javiti nakon samo jedne jedine konzumacije ove opasne droge!
Prema tome, ako se neko pita “da li kokain stvara zavisnost”, odgovor je defnitivno veliko DA! U slučaju da se kokainska zavisnost ne leči, to može dovesti do ozbiljnih i dugotrajnih, zdravstvenih rizika. Ponekad kokain zavisnost uzrokuje i po život opasnih posledica, kao što je slučaj fatalnog predoziranja.
Pored toga što može narušiti fizičko i psihičko zdravlje zavisnika, kokain razorno deluje i po društvene odnose konzumenta. Drugim rečima, kokain u svakom smislu ostavlja pustoš u životu zavisnika. Ova supstanca kida i uništava njegove porodične, prijateljske, kao i poslovne veze.
Dobra vest je da kokain zavisnost u potpunosti izlečiva bolest! Jedini siguran i pouzdan način da zavisnost od kokaina postane prošlost i da osoba nastavi sa normalnim i ispunjenim životom, jeste kroz medicinsko lečenje ove bolesti. Dakle, ako se vi ili vama bliska osoba borite sa zavisnošću od kokaina, uvek imajte na umu da je odvikavanje od kokaina u celosti moguće i izvodljivo pod nadzorom stručnjaka!
Zavisnost od kokaina i razumevanje prirode ove droge
Da bismo pojasnili šta je, kako se stvara i funkcioniše zavisnost od kokaina, neophodno je prvo razumeti suštinu i prirodu ove psihoaktivne supstance. Kokain se, kao što smo istakli, najčešće nalazi i konzumira u vidu belog praha.
U pitanju je jak stimulant koji brzo nakon konzumacije deluje na centralni nervni sistem (CNS), izazivajući proivodnju velike količine neutransmitera dopamina (hormona zadovoljstva). Uticaj na CNS nakon inicijalnog uzimanja ove droge ogleda se u osećaju euforije, povećanja energije i raspoloženja, koncentracije, budnosti koje osoba doživljava. Interesantno je da se nekada ljudi koji prvi put čuju za ove efekte kokaina pitaju “ako čini da se osećaš energičnije i budnije, šta je onda loše u tome da se uzima kokain?”
Problem leži u sledećim stvarima. Pre svega, navedena dejstva kokaina su “kratkog daha”, odnosno veoma kratko traju. S druge strane, kada se uzme, kokain prekomerno stimuliše i opterećuje organizam osobe, izvan granica normale. Telo tada funkcioniše pod jednim abnormalnim i prekomerno brzim ritmom koji nije uobičajen za njega. Zato se nakon prestanka dejstva kokaina (ponekad i toku ovih inicijalnih efekata) javljaju brojne nuspojave. To su, između ostalih, agresivnost, nemir, iritabilnost, anksioznost, paranoja, srčani udar, moždani udar i – smrt.
Međutim, upravo u tome leži i jedan od najvećih problema ove droge – jednom kada osoba iskusi ove početne efekte, kokain izaziva neverovatno veliku žudnju osobe da ponovo uzme kokain kako bi duže osećala njegove efekte.
Ovo što smo upravo opisali jeste psihicka zavisnost od kokaina koja je veoma intenzivna i koja se brzo stvara, već samo nakon jedne ili nekoliko ponovljenih upotreba ovog narkotika.
Kokainska zavisnost i kako se kokain dobija
Kao što smo videli, kokainska zavisnost direktna je posledica zloupotrebe kokaina. A ovaj narkotik se zloupotrebljava zbog opisanih stimulativnih efekata. Međutim, da li ste znali da je kokain jedan od najstarijih narkotika koji je poznat čovečanstvu?
Kokain je, zapravo, alkaloid, koji se dobija od listova koke, biljke koja se najčešće uzgaja u Centralnoj i Južnoj Americi (mada je ima i u Indoneziji, pojedinim delovima Afrike i na Havajima). Listovi ove biljke se ekstrahuju, odnosno hemijski tretiraju i prerađuju. To se čini kako bi se oni pretvorili u belu supstancu u formi praha. Ovaj beli prah se potom prodaje kao kokain hidrohlorid. Od samo jednog kilograma lišća koke može se dobiti oko 125 grama kokaina.
Međutim, kokain se retko čist pojavljuje na tržištu. Dileri u najvećem broju slučajeva dodaju u kokain i druge supstance. To mogu biti šećer, puder, mleko u prahu, skrob i slično. Dileri to čine kako bi sebi povećali profit. Ponekad se čak čist kokainski prah meša sa opasnim lekovima ili hemikalijama koje mogu biti toksične za mozak i telo. U nekim slučajevima one mogu dovesti do slučajnog trovanja ili predoziranja.
Osim u vidu finog kristalnog praha, kokain se može naći i u drugim oblicima. Na primer, to mogu biti kokainska pasta ili kamen.
Zavisnost od kokaina i kako se (zlo)upotrebljava ovaj narkotik?
Kao što smo već napomenuli ranije, zavisnost od kokaina se može stvoriti vrlo brzo nakon samo jedne ili ponovljene upotrebe ove droge. Isto tako, neredovno ili povremeno uzimanje kokaina takođe za veoma kratko vreme stvara zavisnost. Zato se postavlja pitanje – kako se kokain (zlo)upotrebljava, zapravo? Na koje načine sve ljudi koriste ovu drogu čija je direktna posledica kokainska zavisnost? Inače, način na koji se kokain zloupotrebljava često zavisi i od toga koja je vrsta kokaina u pitanju.
1) Ušmrkavanje kokaina
Primarni način konzumacije kokaina je putem ušmrkavanja, često kroz slamku ili smotani papir kao što je papirna novčanica. Ušmrkavanje kokaina znači da ova droga vrlo brzo ulazi u sistem osobe, a sporije se oslobađa u odnosu na druge načine konzumacije kao što su pušenje ili ubrizgavanje. Kokain u prahu se često postavlja na čistu, glatku površinu, kao što je ogledalo ili ekran telefona, i seče se na “linije” sredstvima kao što su bankovna kartica ili žilet.
Kokain u prahu je oblik droge koji se najčešće ušmrkava.
Ušmrkavanje kokaina uzrokuje brojne zdravstvene rizike kao što su srčani i kardiovaskularni problemi, povišen krvni pritisak, nesanica, oštećenje septuma (nosne hrskavice), povećana anksioznost i paranoja. Ovo je najlakši oblik konzumacije kokaina i kao takav vrlo brzo stvara toleranciju i zavisnost.
2) Pušenje kokaina
Drugi način upotrebe kokaina jeste putem pušenja, a najčešći oblik dimljenog kokaina je tzv. krek kokain. Kada se se krek kokain puši iz krek lule, isparenja gotovo momentalno utiču na mozak i CNS, stvarajući intenzivnu kratkotrajnu euforiju.
Pušenje krek kokaina izaziva ekstremnu zavisnost i može brzo dovesti do neverovatnih zdravstvenih problema kao što su hronični kašalj, respiratorna depresija, astma, upala pluća, rak grla i pluća.
3) Ubrizgavanje kokaina
Kokain hidrohlorid je jedan od formi kokaina koji je rastvorljiv u vodi i može se ubrizgati direktno u sistem (intravenozno unošenje). Međutim, ovaj oblik upotrebe kokaina se retko koristi kada je u pitanju ovaj narkotik, jer dejstvo traje duže i invazivnije je.
Jedini put kada se kokain obično ubrizgava jeste kada se ova droga uzima zajedno sa drugim psihoaktivnim supstancama, pre svega heroinom. Uzimanje heroina i kokaina zajedno, poznato kao „speedball“, u velikoj meri pojačava depresorske i stimulativne efekte svake droge što proizvodi intenzivnije efekte, ali takođe značajno povećava rizik od predoziranja i smrti.
Ne samo što je kokain zavisnost jedan od efekata ovakvog načina upotrebe kokaina, već ujedno sa sobom nosi i rizik od brojnih zdravstvenih poremećaja. Tu govorimo prvenstveno o: riziku od zaraznih i infektivnih bolesti kao što su HIV, hepatitis C, a potom i o oštećenju kože i kolabiranju vena.
4) Oralno uzimanje kokaina
Kokain se takođe ponekad unosi oralno. Ovo se čini ili trljanjem kokaina u desni ili umotavanjem u maramicu ili papiru za pušenje i gutanjem. Ova metoda se retko koristi jer je potrebno duže vremena da kokain deluje kada se vari. Međutim, ponekad se meša sa drugim drogama kao što je MDMA (ekstazi ili “ekseri”), kako bi se postigao intenzivniji efekat.
Zdravstveni rizici ovakvkog načina konzumiranja kokaina su, između ostalih, oboljenja digestivnog trakta, rak creva, i druge po život opasne abdominalne komplikacije.
Mit ili istina - Da li kokain stvara zavisnost?
Iako je dokazano da je kokain izazito adiktivan narkotik, i dalje postoji zabluda i neinformisanost u delu javnog mnjenja, a to je da li kokain stvara zavisnost uopšte? Postoji zabuna da kokain izaziva samo psihičku, ali ne i fizičku zavisnost. Ovo je samo delimično tačno. S jedne strane, psihicka zavisnost od kokaina je nesumnjiva posledica upotrebe ove droge.
Psihicka zavisnost od kokaina podrazumeva intenzivnu žudnju za konzumacijom kokaina nakon što prođu stadijumi upotrebe kokaina (euforični, konfuzno-delirantni i depresivni – kokainski pad). Međutim, uprkos nekim tvrdnjama da kokain ne može izazvati fizičku zavisnost, ova droga, ipak, to čini. Dokaz za to jeste kokainska kriza (apstinencijalni sindrom) kroz koju zavisnik prolazi kada je bez kokaina u svom sistemu.
Redovna i kontinuirana upotreba kokaina dovodi do tolerancije osobe na ovu drogu. To znači da će njemu/njoj sada biti potrebne veće doze ili češće konzumiranje kokaina kako bi postigao/la iste efekte kao i pri prvoj konzumaciji ove supstance.
Kada se kokain izbaci iz organizma osobe naviknute da konstantno uzima ovu drogu, tada, zapravo, dolazi do jednog šoka za celo telo i um korisnika. Razlog leži u tome što organizam osobe, koja je zavisna od kokaina, nije sposoban da funkcioniše bez ove supstance u svom sistemu. Telo tada reaguje burnim fizičkim simptomima kao što su umor, nemir, srčani i moždani udar, jako lupanje srca, povećan apetit, bolovi u mišićima, zglobovima i kostima, bolovi u nervima, jeza, drhtavica, nesanica i slično.
I upravo su ovo fizički simptomi odvikavanja od kokaina, koji potvrđuju da, ipak, kokain stvara, pored psihičke, i fizičku zavisnost. Ali, treba istaći i to da su psihički simptomi odvikavanja od kokaina i kokainske krize (košmari, paranoja, anksioznost, depresija, samoubilačke misli…) znatno intenzivniji od fizičkih!
Psihicka zavisnost od kokaina se veoma brzo stvara!
Kokain je, videli smo, droga koja izaziva veliku zavisnost, ali je ponekad možda teško prepoznati zavisnost od kokaina. Intenzivna žudnja za kokainom i ignorisanje posledica koje dolaze sa ovom neodoljivom željom da se ponovo proba kokain jasni su znaci da je psihicka zavisnost od kokaina nastupila.
Psihološka, odnosno psihicka zavisnost od kokaina je često najteža za prevazilaženje, iako postoje i nesporni fizički simptomi zavisnosti. Neko ko često i redovno koristi kokain sigurno će razviti zavisnost od njega, što znači da mora da ga uzima stalno da bi se osećao normalno. Kada se razvije kokainska zavisnost, razvija se tolerancija. Kao što smo napomenuli, simptomi odvikavanja i kokainske krize će se pojaviti kada se iznenada ili naglo prestane sa upotrebom ove droge.
Jednom kada osoba postane zavisnik od kokaina, može biti veoma teško zaustaviti se u daljoj konzumaciji ove droge. To je zato što kokain nenormalno povećava nivo dopamina u mozgu, reprogramirajući sistem nagrađivanja mozga. Laički rečeno – osoba teško da može (ili uopšte ne može) da oseti i približno isto životno zadovoljstvo (kao što je ranije mogla), osim zadovoljstva koje joj pričinjava uzimanje kokaina.
Tri faze ili stadijuma zavisnosti od kokaina:
- Tolerancija – potreba za većom dozom ili češćim uzimanjem ove droge usled adaptacije organizma. Osobi je potrebna veća kolićina kokaina ili frekventna konzumacija kako bi osetila isti nivo zadovoljstva kao ranije ili da bi izbegla simptome apstinencijalne krize. Što više ili češće osoba uzima kokain, tolerancija na ovu drogu je jača i veća.
- Žudnja – ovo je centralni aspekt psihičke zavisnosti od kokaina i podrazumeva intenzivnu potrebu osobe za uzimanjem ove droge, što dovodi do zloupotrebe ili recidiva. Psihicka zavisnost od kokaina je specifična po tome što su ovde prisutne visoke stope recidiva – čak i nakon skidanja sa kokaina i apstinencije. Upravo zato je medicinsko lečenje zavisnosti od kokaina od vitalnog značaja kako bi se sprečila svaka dalja upotreba ove droge.
- Zavisnost – kao što sam naziv sugeriše, telo i um su postali potpuno zavisni od kokaina. Organizam osobe ne funkcioniše normalno bez ove droge u svom sistemu i prolazi kroz nimalo prijatne i opasne simptome kokainske krize kada ova droga nije prisutna u telu.
Kokain zavisnost – Zbog čega je ova droga toliko adiktivna?
Kao jedna od najjačih stimulativnih droga, kokain je izrazito adiktivan narkotik. On direktno utiče neurohemijsku strukturu mozga, menjajući sistem nagrađivanja, tako da čak i jedno uzimanje može izazvati kokain zavisnost kod mnogih ljudi!
Kokain sprečava da se dopamin, neurotransmiter povezan sa dobrim raspoloženjem, zadovoljstvom i uzbuđenjem, ponovo apsorbuje. Umesto toga, dopamin se, usled upotrebe kokaina zadržava u mozgu, izazivajući intenzivnu euforiju, uzbuđenje, budnost, raspoloženje… Kada kokain počne da se izbacuje iz sistema i dopamin se apsorbuje, mozak je previše iscrpljen da bi proizvodio još više dopamina bez “spoljne” pomoći, odnosno bez ove adiktivne supstance. Rezultat ovoga je depresija, iscrpljenost, promena raspoloženja, razdražljivost i slično (cocaine crash – kokainski pad). Kako bi izbegla ova neprijatna osećanja, osoba žudi da odmah uzme još jednu dozu kokaina u procesu koji se naziva “pojačanje”.
Ne samo da kokain menja način na koji se neurotransmiteri oslobađaju, već je studija pokazala da zavisnost od kokaina zapravo menja genetiku osobe, a to može dovesti do pomenute fizičke zavisnosti. Naime, kokain aktivira gene koji kodiraju protein delta-FosB. Ovaj protein, zauzvrat, aktivira proizvodnju GluR2, komponente glutamatnih receptora, i oni se vezuju za neurotransmiter glutamat. Povećanje sposobnosti GluR2 vezivanja za glutamat pojačava osetljivost osobe na efekte uzimanja kokaina, što je fizička promena koja dovodi do “pojačanja” za uzimanjem droge.
Zavisnost od kokaina i 4 razloga zašto je teško skinuti se sa njega
Prvo, stepen i intenzitet zavisnosti od kokaina delimično je posledica pomentog procesa pozitivnog “pojačanja”. Pet do 30 minuta nakon ušmrkavanja kokaina osoba se može osećati uzbuđeno, budno, fokusirano, energično, samouvereno. To znači da euforični (”high”) efekti kokaina veoma kratko traju.
Ovi efekti mogu biti potrebni nekome ko radi na stresnom poslu ili kome je priroda posla takva da mora biti stalno koncentrisan. Za nekoga ko je po prirodi stidljiv ili povučen, ovi efekti ga mogu učiniti dovoljno samouverenim. U oba slučaja, osoba ima osećaj da se dogodilo nešto dobro, što se, u očima osobe, može desiti samo kroz samu upotrebu droge. Nažalost, ova osećanja često su praćena pomenutim kokainskim padom koga karakterišu potpuno suprotni osećaji.
Drugo, kao što smo rekli, inicijalni intenzivni efekti kokaina traju od pet minuta do pola sata, nakon čega njihv intenzitet opada. Osoba je nakon toga “željna” da ponovo iskusi te “neverovatne” efekte, zbog čega želi da ušrmka više kokaina odmah ili za kratko vreme kasnije. Ponovljena upotreba dovodi do poremećaja upotrebe ove supstance i zavisnosti.
Treće, uz redovnu upotrebu kokaina, tolerancija se vremenom povećava. Rezultat toga jeste da osoba koristi više kokaina da postigla isti nivo euforije i zadovoljstva. Osoba možda čak i počne da koristi drogu češće tokom nedelje. Takođe, osoba se može osećati prinuđenom da koristi drogu da bi se izborila sa određenim društvenim situacijama ili stresnim okolnostima.
Četvrto, zavisnici od kokaina neretko imaju tendenciju da istovremeno sa kokainom koriste i druge droge koje izazivaju zavisnost, uključujući heroin ili alkohol. Upotreba više droga, odnosno psihoaktivnih supstanci koje izazivaju zavisnost može biti recept za polinarkomaniju. Drugi narkotici, odnosno psihoaktivne supstance mogu, naizgled, povećati pozitivne kratkoročne efekte upotrebe kokaina, ali je zato rizik od predoziranja i momentalni smrti znatno veći!
Koje su posledice zloupotrebe i zavisnosti od kokaina?
Zloupotreba kokaina, kao i posledično zavisnosti od kokaina, ima širok spektar negativnih efekata na ceo organizam. Isto tako, kokainska zavisnost nosi sa sobom ozbiljne zdravstvene rizike ukoliko se ova droga uzima u dužem vremenskom periodu. Preciznije rečeno, zavisnost od kokaina može uzrokovati trajne promene u mozgu, kao i oštećenja u vitalnim organima. Između ostalog, zloupotreba kokaina može izazvati brojne kardiovaskularne probleme, srčani i moždani udar, pa i preranu smrt.
Kada osoba uzme veću količinu kokaina u kratkom vremenskom periodu, može doći do fatalnog predoziranja (naročito ako se ova droga uzima intravenozno – ubrizgavanjem).
Kratkoročne negativne posledice zloupotrebe kokaina
- Nemir, agitacija, iritabilnost;
- Gubitak apetita i telesne težine;
- Nesanica i problemi sa snom i spavanjem;
- Grčenje mišića (mišićni spazmi);
- Lupanje srca, neregularn i brzi otkucaij srca;
- Povećan krvni pritisak (hipertenzija);
- Paranoja i povećana anksioznost;
- Povećana impulsivnost i donošenje riskantnih odluka;
- Hipersenzitivnost na dodir, svetlost i zvuk;
- Povišena telesna temperatura;
- Mučnina i vrtoglavica;
- Proširene zenice.
Dugoročne negativne posledice zloupotrebe kokaina
Mozak za veoma kratko vreme i veoma brzo razvija toleranciju na kokain. To znači da su osobi koja zloupotrebljava kokain redovno sada neophodne veće količine kokaina (ili češće uzimanje ove droge) da bi postigla željene efekte. Upotreba više kokaina u svakom smislu, kako bi se “probila” tolerancija neminovno vodi ka zavisnosti od kokaina.
Kada se zavisnost od kokaina formira, veoma je teško, pa i nemoguće osobi da se zaustavi sa zloupotrebom ovog narkotika na svoju ruku i bez medicinskog tretmana. Jednom kada se osoba “navuče” na kokain, to može ostaviti brojne dugoročne posledice po njeno fizičko i psihičko zdravlje. Isto tako, kokainska zavisnost narušava odnose osobe sa porodicom, prijateljima, kao i poslovnim odnosima.
1) Zavisnost od kokaina i dugoročni negativni psihološki efekti
Između ostalih, dugoročna zloupotreba kokaina može ostaviti devastirajuće posledice po mentalno zdravlje osobe. To mogu biti paranoja, razdražljivost, problemi sa koncentracijom, mentalna magla, nesanica, ćudljivost. Kokainski pad (cocaine crash) može uzrokovati mentalnu iscrpljenost, depresiju ili isprekidani san. Ove posledice mogu trajati danima ili nedeljama. Pojedini zavisnici su ove efekte doživljavali čak i mesecima nakon prestanka konzumacije oog narkotika. Isto tako, prisutna je žudnja (psihicka zavisnost od kokaina) za ponovnim konzumiranjem kokaina. Upravo ova žudnja prestanak upotrebe kokaina čini izazovnim i teškim zadatkom.
2) Zavisnost od kokaina i dugoročni negativni fizički efekti
- Srčani problemi, neregularna stopa otkucaja srca, povećan rizik od srčanog i moždanog udara;
- Hroničan kašalj, astma, upala i druga oštećenja pluća (za osobe koje puše krek kokain);
- Krvarenje iz nosa, problemi sa gutanjem (za osobe koje ušmrkavaju kokain);
- Povećan rizik od zaraznih bolesti kao što su HIV ili hepatitis (naročito za osobe koje ubrizgavaju kokain);
- Problemi sa gastrointestinalnim traktom (za ljude koji oralno konzumiraju kokain);
- Povećani rizik od predoziranja.
Kokainska zavisnost i upozoravajući simptomi ove bolesti
Iako spada u kateogoriju visoko-adiktivnih narkotika, ponekad je jako teško prepoznati kokainskog zavisnika. Ignorisanje efekata koji se javljaju nakon kokainskog pada i ponovna žudnja za upotrebom ove droge snažni su pokazatelji da postoji kokainska zavisnost. Inicijalni efekti upotrebe kokaina veoma kratko traju. To je razlog zašto nije uvek jednostavno uočiti upozoravajuće simptome kokainske zavisnosti i poremećaja upotrebe ove supstance.
Smatra se da je osoba zavisna od kokaina, odnosno da postoji poremećaj upotrebe ove droge ako osoba pokazuje makar dva (ili više) od narednih upozoravajućih simptoma:
- Opasna, prekomerna i prečesta upotreba kokaina;
- Poremećeni i narušeni društveni odnosi, odnosno međuljudski problemi koji se javljaju usled upotrebe kokaina;
- Zanemarivanje i ignorisanje odgovornosti (kod kuće, u školi, na poslu) usled upotrebe kokaina;
- Doživljavanje simptoma apstinencijalne krize kod skidanja sa kokaina;
- Tolerancija na kokain, odnosno potreba za većom i češćom dozom da bi se postigli željeni efekti;
- Ponovljeni pokušaji da se prestane sa upotrebom kokaina ili da se kontroliše njegova konzumacija, ali bez uspeha;
- Osoba previše vremena, energije i novca troši na sve aktivnosti u vezi sa kokainom;
- Fizički ili psihološki zdravstveni problemi povezani sa upotrebom kokaina;
- Žudnja za kokainom;
- Odustajanje od hobija ili aktivnosti koje su osobu ranije ispunjavali kako bi zadovoljila svoju potrebu i žudnju za kokainom;
Kokain zavisnost i faktori rizika koji utiču na nastanak ove bolesti
Odmah treba istaći da faktori rizika za kokain zavisnost ne znače da će osoba automatski razviti kokainsku adikciju. Međutim, prisustvo tih faktora, makar statistički posmatrano, povećava rizik od zavisnosti od kokaina.
Postoje brojni faktori rizika koji mogu uticati na to da li će osoba postati zavisna od kokaina ili ne. Između ostalih, oni uključuju:
- Faktori okruženja, kao što su kriminalni krugovi ili nezaposlenost;
- Društveni faktori, kao što su izloženost i dostupnost kokainu od prijatelja, porodice ili partnera;
- Faktori rizika u vezi sa manjinskim statusom, kao što su diskriminacija i generacijska asimilacija;
- Genetski faktori rizika, ukoliko neko od članova porodice ima istoriju zavisnosti od psihoaktivnih supstanci (najčešće roditelji);
