Sizofrenija (ili shizofrenija) je ozbiljna mentalna, odnosno duševna i psihijatrijska bolest koja utiče na misli, ponašanje i emocije osobe koja pati od nje. Ljudi koji boluju od šizofrenije doživljavaju psihotične simptome koji, između ostalog, uključuju halucinacije (videti ili čuti stvari koje u stvarnosti ne postoje) i deluzije (zablude, veruju u stvari koje nisu i ne mogu biti istinite).
Kada se osoba bori sa šizofrenijom, ona tada gubi osećaj za realnost. Isto tako, šizofreničari neretko preživljavaju i društvenu stigmatizaciju i izopštenost, zbog svog neobičnog ponašanja koje drugi ljudi doživljavaju čudnim i bizarnim.
Živeti sa šizofrenijom znači boriti se sa zastrašujućim i često konfuznim životnim iskustvima. Upravo zato se neretko postavlja pitanje “kako se ponasati prema sizorenicarima”, odnosno na koji način se ophoditi prema njima? U najkraćim crtama, šizofreničarima je neophodono pokazati saosećanje i razumevanje, ali to ćemo detaljnije objasniti u daljem tekstu.
Isto tako, u ovom blogu ćemo vam objasniti šta je šizofrenija, koji su šizofrenija simptomi, odnosno koji su prvi simptomi shizofrenije. Takođe, videćemo i koji su uzroci i faktori rizika za nastanak šizofrenije, kako se leči shizofrenija, kao i druge stvari vezane za ovaj poremećaj.
Veoma je važno znati da prijatelji i porodica mogu da nauče kako da podrže voljenu osobu sa ovim stanjem. Uz pravi tretman, ljudi sa šizofrenijom mogu živeti normalan i ispunjen život.
Sta je sizofrenija?
Problemi sa psihičkim zdravljem javljaju se u mnogo različitih oblika. Danas se veoma često u kolokvijalnom izrazu kaže za nekoga da šizofreničar, pri čemu se gotovo u potpunosti zapostavlja pravo značenje i ozbiljnost ove bolesti. Zato sa punim pravom treba postaviti i odgovoriti na pitanje – sta je sizofrenija?
Naime, sizofrenija ili shizofrenija je hronični psihijatrijski poremećaj. Osoba obolela od šizofrenija nije u stanju da razlikuje stvarne/realne događaje, odnosno iskustva od nestvarnih/irealnih. Sizofrenija onemogućava oboleloj osobi da racionalno i logički razmišlja i sagledava stvari, a isto tako joj ometa da ima normalne emotivne doživljaje prema drugim osobama.
Ljudi koji boluju od šizofrenije izgledaju kao da su izgubili kontakt, odnosno dodir sa realnošću, što za posledicu ima narušeno društveno funkcionisanje osobe. Kao rezultat, mogu se javiti mnogobrojni problemi u odnosima sa porodicom i prijateljima. Sizofrenija ili šizofreni poremećaj uzrokuje promene u načinu funkcionisanja određenih delova mozga. Upravo zato dolazi do “iskrivljenog” načina opažanja stvari, razmišljanja i afektivnosti.
Sizofrenija ili shizofrenija je definitivno jedno od najpoznatijih duševnih oboljenja. Ova bolest u potpunosti menja život obolele osobe. Vršeći kompletnu dezorganizaciju ličnosti osobe, sizofrenija remeti važne psihičke funkcije kod osobe kao što su kognitivno razmišljanje, emocionalna spoznaja i voljni nagoni.
Zašto je šizofrenija opasno duševno oboljenje?
Osobe koje boluju od šizofrenije često imaju paranoične misli ili čuju glasove koji u stvarnosti ne postoje. Na primer, u praksi su zabeleženi slučajevi šizofreničara koji su verovali da neko kontroliše njihov um ili su verovali da neko želi da im nanese zlo. U pitanju su ozbiljne psihotične epizode koje mogu biti zastrašujuće, a neretko mogu voditi šizofreničara i ka sumanutim idejama i samoubilačkom ponašanju.
Dakle, sizofrenija se često dijagnostikuje nakon što osoba prvi put doživi neku vrstu psihotičnog poremećaja. Kako doživljava psihotičnu epizodu, osoba tada ima značajnih poteškoća da uvidi ili razume stvarnost i realna iskustva. Psihoze, odnosno psihotične epizode mogu uključivati halucinacije, zablude, deluzije, neorganizovane misli ili govor. Upravo zato, psihotične epizode, koje su, zapravo, uvod u šizofreniju, mogu biti veoma uznemirujuće za osobu, naročito ako ih osoba doživljava prvi put. Pacijenti koji doživljavaju ove simptome po prvi put mogu biti u stanju da ih sakriju neko vreme. Međutim, vremenom to postaje sve teže kako psihotični procesi napreduju i spoljašnje ponašanje šizofreničara počinje da odražava njegovo unutrašnju perceptivnu distorziju.
Kod šizofreničara mogu nastupiti postepene i progresivne promene u društvenom funkcionisanju, raspoloženju i mislima. Drugim rečima, punom nastanku šizofrenije obično prethodi jedan prekursorski period u kojem počinje da se javlja čudno ponašanje, kao što su nemir, anksioznost i halucinacije – ali ne još u punom jeku. Vremenom može doći do postepenog gubitka osećaja za realnost. Mnogi oboleli od šizofrenije opisuju pojavu neobičnih osećanja, misli i percepcija nekoliko meseci pre nego što bilo ko drugi može da vidi vidljive dokaze o njima.
Šta je šizofrenija i razlika u odnosu na disocijativni poremećaj ličnosti
Postoje brojne zablude u vezi sa šizofrenijom, zbog čega je važno razjasniti šta je šizofrenija tačno. Međutim, jedna od najčešćih zabluda jeste ta što ljudi neretko mešaju šizofreniju sa bipolarnim poremećajem, kao i sa disocijativnim poremećajem ličnosti (DPL) ili poremećaj višestruke ličnosti. Drugim rečima, često se može čuti da da su šizofreničari osobe sa podeljenom ličnošću. Svaki od ovih poremećaja (sizofrenija i DPL) je različit i karakterišu ih različiti simptomi.
Naime, kada osoba pati od disocijativnog poremećaja ličnosti (DPL), umesto da doživljava deluzije ili halucinacije, ona se oseća “odvojeno” od sveta koji je okružuje. Ovo je izuzetno retko stanje koje karakteriše dva ili više stanja ličnosti unutar jedne osobe. Na primer, osoba koja pati od DPL može u jednom trenutku biti neverovatno organizovana i da kontroliše situaciju u kojoj se nalazi. S druge strane, osoba koja pati od šizofrenije doživljavaju konfuziju – može verovati, čuti ili videti stvari koje ne postoje ili pak da uopšte nema kontrolu nad samom sobom.
Ponašanje šiforeničara je društveno neuobičajeno, često se izoluje od drugih i priča sam sa sobom. Takođe, shizofrenija utiče na to da osoba može da se zagleda u druge osobe, da se iznenada zaplače i da se neprirodno smeje.
Bolje razumevanje šizofrenije i prepoznavanje znakova i simptoma ovog poremećaja je krucijalno u lečenju ove bolesti.
Statistički podaci i učestalost šizofrenije
Sizofrenija ili shizofrenija nije tako učestala ili česta bolest. Ali, kada se pojavi, ovo može biti izrazito ozbiljno i hronično duševno oboljenje. Procenjuje se da na svetskom nivou od ove bolesti pati oko 1 odsto populacije, kao i da 1.2 odsto Amerikanaca (3.2 miliona ljudi) boluje od šizofrenije.
Dakle, otprilike će 1 odsto ljudi tokom života oboleti od šizofrenije. Sizofrenija se može javiti u bilo kom starosnom dobu, odnosno može pogoditi svakoga, nevezano od uzrasta. Međutim, noviji slučajevi šizofrenije sugerišu da se šizofrenija češće javlja u ranom odraslom dobu. Relativno retko će deca i starije osobe oboleti od šizofrenije, ali ima i takvih slučajeva.
Incidencija, odnosno stopa dijagnoze novih slučajeva šizofrenije češće se povećava u tinejdžerskom periodu, dostižući vrhunac između 16 i 25 godina. Muškarci i žene pokazuju različite obrasce podložnosti razvoju simptoma šizofrenije. Naime, muškarci se nalaze u jednom najvećem riziku za razvoj šizofrenije između 18. i 25. godine. Nasuprot tome, žene imaju dvostruki rizik za nastanak ove bolesti – prvo između 25. i 30. godine, a zatim ponovo oko 40. godine.
Dakle, kod muškaraca, rizik za nastanak šizofrenije opada nakon navršene 25. godine života, dok kod žena on postaje veći.
Zašto nastaje sizofrenija? Faktori rizika i uzroci
Kada je sizofrenija u pitanju, ne postoji jedan uniformni i sveukupni uzrok nastanka ovog oboljenja. Naprotiv, veći je broj faktora koji imaju ulogu u nastanku šizofrenije. Neki od najvažnijih faktora tizika uključuju porodičnu istoriju i biološke faktore.
Porodična istorija bolesti
Sizofrenija je bolest koja najčešće ima genetsku predispoziciju. Naravno, ovo ne znači da će svi članovi jedne porodice oboleti od šizofrenije ukoliko jedan član porodice ima dijagnozu ovog poremećaja. I ovo ne znači da se šizofrenija nužno nasleđuje. Ovo jednostavno znači da šizofrenija u velikom broju slučajeva ima genetsku komponentu.
Naime, ako je jedan od roditelja oboleo od šizofrenije, postoji verovatnoća da će 10 do 15 odsto potomaka razviti šizofreniju, dok će 30 do 40 odsto njih pokazati neku karakteristiku šizoidnog poremećaja ličnosti. Takođe, ako oba roditelja pate od šizofrenije, 40 do 50 odsto potomaka će razviti istu bolest.
Interesantno je da će stopa rizika ostati ista, čak i ako su decu, čiji jedan ili oba biološka roditelja pate od šizofrenije, odgajali hranitelji/staraoci (dakle, ako su deca bila usvojena). Prema tome, porodična istorija bolesti znači da su članovi porodice podložniji riziku nastanka.
Društveni faktori
Okruženje osobe može snažno uticati na to da li će ona oboleti od šizofrenije. Ljudi koji žive u siromaštvu ili su izloženi visokim ili hroničnim nivoima stresa, ili su zavisni od psihoaktivnih supstanci nalaze se u riziku od nastanka šizofrenije. Veoma je važno pri dijagnostikovanju šizofrenije uzeti u obzir i ove društvene faktore.
Isto tako, kako smo svi različiti, neki ljudi su ranjiviji, odnosno osetljiviji na spoljašnje uticaje i nadražaje. Upravo zbog ovog faktora ranjivosti, oni mogu mnogo emotivnije i intenzivnije doživljavati određene stvari. Posledica ove osetljivosti (vulnerabilnosti) jeste manja imunost na konflikte, stres i brojna druga društvena opterećenja.
U slučaju da nivo stresa ili opterećenja dostigne jedan visoki, kritičan nivo, tada osoba može iskusiti nervno rastrojstvo (“slom živaca”), kada se mogu pojaviti prvi simptomi shizofrenije.
Prethodna istorija mentalnih problema
Nije neuobičajeno da osoba koja pati od šizofrenije boluje i od drugih psihičkih problema, kao što su depresija, anksioznost ili zloupotreba psihoaktivnih supstanci. Prema tome, svako ko boluje od određenog mentalnog poremećaja nalazi se u velikom riziku od nastanka šizofrenije u poređenju sa ostatkom populacije.
Sizofrenija i struktura mozga
Ljude koji pate od šizofrenije razlikuju načini na koji neuroni u njihovim mozgovima komuniciranju putem neurotransmitera. Na primer, razlike u veličini određenih moždanih struktura mogu doprineti razvoju šizofrenog stanja.
Postoje mnoge promene u strukturi mozga koje se dešavaju tokom puberteta osobe, uključujući probleme sa dopaminom, “hormonom zadovoljstva” koji mozak proizvodi. Ove promene bi mogle da izazovu psihotične epizode kod osoba koje su već izložene riziku od ovih epizoda, usled genetske predispozicije i društvenih faktora rizika.
Koji su šizofrenija simptomi?
Jedno od ključnih pitanja u vezi sa ovim psihijatrijskim oboljenjem jeste – kako prepoznati šizofreničara? Koji su i na koji način se ispoljavaju šizofrenija simptomi? Pre nego što vam prikažemo detaljne simptome, pokušaćemo da vam predočimo jednu opštu simptomatičnu sliku šizofreničara.
Da bi osoba dobila dijagnozu šizofrenije, neophodno je da poseduje odgovarajuće simptome psihoze, kao što su abnormalno razmišljanje, ambivalentnost u ponašanju i mislima, promene u vidu, sluhu ili mirisu. Isto tako, da bi sizofrenija, kao dijagnoza, bila potvrđena, neophodno je da svi simptomi traju u kontinuitetu najmanje 6 meseci.
Šizofrene osobe neretko doživljavaju sebe i svet na potpuno distorzičan, odnosno iskrivljen način. Šizofreničari se veoma često osamljuju, pričaju sami sa sobom, udaljavajući se gotovo skroz iz stvarnog sveta. S jedne strane, šizofreničar može biti potpuno indifirentan prema dešavanjima u spoljnom svetu. S druge strane, on može imati sumnje i/ili čvrsto verovati da ga drugi prate, proganjaju ili posmatraju.
Sizofrenija simptomi – 4 kategorije
U mnogim slučajevima, sizofrenija simptomi se pojavljuju tokom ranog odraslog doba. Verovatno je da su suptilniji znaci i simptomi šizofrenije prisutni i ranije, ali se često mogu prevideti. Neki od tih ranih simptoma (prvi simptomi shizofrenije) koji se više zanemaruju uključuju loš školski uspeh, smanjenu motivaciju i probleme sa ličnim odnosima.
Kao što smo već istakli, kod muškaraca se prvi simptomi shizofrenije uglavnom pojavljuju u kasnim tinejdžerskim i ranim tridesetim godinama. S druge strane, kod žena se prvi simptomi shizofrenije javljaju tokom dvadesetih i ranih tridesetih godina.
Često se psihotične epizode (količina i intenzitet) smanjuju kako ljudi stare. Međutim, upotreba psihoaktivnih supstanci, konzumiranje alkohola i neuzimanje lekarski propisanih lekova mogu pogoršati simptome.
Generalno posmatrano, ljudi sa šizofrenijom imaju čettri kategorije simptoma ovog oboljenja – prvi simptomi shizofrenije, pozitivni, dezorganizovani (kognitivni) i negativni simptomi.
Pozitvni, kognitivni i negativni simptomi sizofrenije su uznapredovali znaci ovog oboljenja. Termini „pozitivni“ i „negativni“ ovde imaju različite konotacije. Pozitivni simptomi odnose se na misli ili radnje koje su tipične za osobu sa šizofrenijom. Negativni simptomi šizofrenije su upravo suprotno – odsustvo tipičnog šizorenog ponašanja.
Važno je napomenuti i to da mnogi sizofrenija simptomi mogu doći i proći. Kao i druga medicinska stanja i problemi mentalnog zdravlja, težina i intenzitet šizofrenije mogu varirati od osobe do osobe. Iskustvo svakog pacijenta je drugačije, a učestalost psihotičnih epizoda zavisi od osobe do osobe.
1) Prvi simptomi shizofrenije
Prvi simptomi shizofrenije su, zapravo, najraniji simptomi ovog oboljenja. Kao što smo istakli, ponekada se oni mogu prevideti ili zanemariti. To je zato što se ne može sa sigurnošću tvrditi da osoba boluje od šizofrenije ako pokazuje ove simptome i oni često odražavaju određena “tipična” adolescentska ponašanja. Rani, odnosno prvi simptomi šizofrenije obično se javljaju u tinejdžerskim godinama i ranim 20-im godinama.
Prvi simptomi shizofrenije mogu uključivati:
- Društvena izolacija od porodice i prijatelja;
- Menjanje prijatelja i grupa u kojima se osoba kreće;
- Promene u fokusu i koncentraciji;
- Problemi sa spavanjem;
- Razdražljivost i uznemirenost;
- Poteškoće i problemi sa školskim zadacima, loše ocene u školi ili na fakultetu;
- Anksioznost;
- Nejasna sumnjičavost prma drugim ljudima;
- Osoba se ponaša i oseća različito i drugačije od ostalih.
2) Pozitivni simptomi šizofrenije
- Halucinacije su određena iskustva koja izgledaju realna, ali ne postoje u stvarnom svetu. Na primer, šizofreničari mogu čuti glasove ili videti ljude koji su možda umrli pre mnogo godina.
- Paranoju karakteriše neobično nepoverljivo ponašanje osobe prema drugim ljudima. Paranoična osoba je uverena da je drugi ljudi prate ili progone.
- Deluzije (bizarne zablude) uključuju neobična verovanja – uprkos činjenicama i dokazima koje opovrgavaju ta verovanja. Recimo, šizofrena osoba može verovati da ima super moći.
3) Dezorganizovani (kognitivni) sizofrenija simptomi
Osobe koje boluju od šizofrenije mogu iskusiti poremećen ili neorganizovan, dezorganizovan obrazac razmišljanja. Između ostalog, to uključuje probleme sa pamćenjem, koncentracijom i trajnom pažnjom. Nekome može biti teško da prati šta šizofrena osoba misli ili govori. Isto tako, šizofreničar može ići “od misli do misli” bez ikakve povezanosti ili racionalizovanja.
Takođe, mogu se razviti simptomi vezani za motoričke veštine, koji pripadaju kategoriji kognitivnih simptoma. Na primer, osoba može imat abnormalne pokrete, što dovodi do naizgled bizarnog ponašanja.
Prema tome, kognitivni simptomi šizofrenije, između ostalih, uključuju:
- Dezorganizovani govor ili razmišljanje, kao kada osoba menja teme razgovora veoma brzo u govoru ili kada koristi izmšljene reči ili fraze;
- Zaboravnost i problemi sa pamćenjem;
- Problemi sa fokusom i koncentracijom;
- Problemi sa razumevanjem, prihvatanjem i primenom određenih informacija;
- Problemi sa učenjem informacija i korišćenjem istih.
4) Negativni simptomi šizofrenije
- Smanjena motivacija za odlazak u školu ili na posao;
- Problemi sa planiranjem dnevne rutine;
- Poteškoće u održavanju aktivnosti;
- Gubitak interesovanja i opšti osećaj apatije prema svakodnevnom životu;
- Ravnodušnost koja se odnosi na umanjene facijalne ekspresije i glasovne tonove;
- Osoba govori retko i tiho;
- Osoba ima problema da doživi bilo kakvo zadovoljstvo u životu;
- Društvena izolacija.
- Poteškoće u obrađivanju podataka i informacija da bi se donela ispravna odluka;
- Poteškoće i problemi u fokusiranju na svakodnevne zadatke (kod kuće, u školi, na poslu);
- Problemi sa pažnjom;
- Problemi sa primenom informacija koje su naučene.
Fizički simptomi šizofrenije
Studije i klinička ispitivanja su pokazala da šizofreničari, generalno posmatrajući, imaju određene fizičke simptome, odnosno konstitucione karakteristike. Na primer, gotovo polovina šizofreničara ima astentičnu fizičku građu – uzak grudni koš, nesrazmerno dugi udovi, mala mišićna masa, uska ramena, dugi vrat, ptičji oblik lica…
Njihv frontalni režanj je smanjen, a nepravilnosti u temporalnom režnju povezani su sa halucinacijama. Osim toga, šizofreničari su neretko introvertan tip ličnosti, skloni samoposmatranju, hladnim i slabim društvenim odnosima. To su takođe senzibilne osobe koje imaju sklonosti ka maštarenju, sanjarenju i fantaziama.
U pogledu školovanja i akademskog obrazovanja, šizofrene osobe mogu napredovati, ali oni često nisu društveno fleksibilni. Njih karakteriše ekscentričnost, koja je prisutna još od malih nogu. Međutim, zbog razdražljivosti i senzibilnosti, sizofrenija može osobu naterati da konstantno varira između velike agresivnosti, s jedne strane, i maksimalne potčinjenosti tuđem uticaju (submisivnost), s druge strane.
Kako se ponasati prema sizofrenicarima?
Sada kada smo videli kako se šizofreničari ponašaju, na koji način razmišljaju i, generalno, koji su simptomi šizofrenije, postavlja se veoma važno pitanje – kako se ponasati prema sizofrenicarima? Drugim rečima, na koji način se treba ophoditi prema njima i kako komunicirati sa njima? Nažalost, zbog bizarnog i čudnog ponašanja, ljudi sa šizofrenijom su neretko društveno izopšteni i stigmatizovani, prepušteni često sami sebi.
Međutim, dobra vest je da postoje sasvim jasni i otvoreni putevi komunikacije sa šizofreničarima. Tačnije, pravilna komunikacija sa osobom koja boluje od šizofrenije i podrška su od krucijalnog značaja za održavanje jakog i zdravog odnosa sa šizofreničarom. S obzirom na to da je sizofrenija hronično i teško duševno oboljenje, komunikacija sa osobom koja pati od šizofrenije može biti i te kako izazovna.
Ponekad je veoma teško videti ili razumeti stvari iz perspektive bolesne osobe, što može stvoriti probleme u svakodnevnoj komunikaciji. Razumevanje njihovog psihičkog stanja i znati šta treba, a šta ne treba reći oboleloj osobi od vitalne je važnosti za pravilnu komunikaciju i učvršćivanje odnosa sa njom.
Zato ćemo vam sada objasniti kako se ponasati prema sizofrenicarima, odnosno na koji način (ne) treba komunicirati sa njima.
Sizofrenija i kako treba pričati sa osobom obolelom od ovog oboljenja
- Vežbajte da aktivno slušate osobu. Obratite pažnju na njen govor tela i neverbalnu komunikaciju kako biste bolje razumeli njena osećanja, percepciju stvari i potrebe.
- Budite strpljivi kada razgovarate sa obolelom osobom. Razumite, poštujte i cenite njihova osećanja kad god ste to u stanju da učinite – čak i kada niste u potpunosti saglasni sa njihovim uverenjima,
- Dajte im vremena da procesuiraju i obrade informacije. S obzirom na to da šizofreničari mogu imati znatnih poteškoća u prihvatanju, razumevanju i primeni informacija koje dobijaju, dajte im vremena i prostora da shvate šta želite da im poručite.
- Pojednostavite informacije koliko god je to moguće. Sve informacije koje saopštavate osobi sa šizofrenijom razložite na jednostavnije delove ili korake, kako biste pomogli voljenoj osobi da bolje razume šta želite da joj kažete. Govorite jasnim i kratkim rečenicama kad god je to moguće.
- Ohrabrite voljenu osobu. Ukoliko vaša voljena osoba ima manjak životne motivacije, što je uobičajeni simptom šizofrenije, ohrabrite i podržite voljenu osobu kada završi bilo koji svakodnevni zadatak.
- Prepoznajte psihozu i dajte voljenoj osobi prostora. Ukoliko šizofreničar doživljava psihotičnu epizodu, dajte mu dovoljno vremena i prostora da se oporavi od ovog iskustva. Ukoliko su psihotične epizode intenzivnog akraktera i mogu biti zdravstveno i životno ugrožavajuće, odmah potražite stručnu pomo
