Anksiozni poremećaj je vrsta mentalne teskobe. Anksioznost je poremećaj koji otežava svakodnevicu. Simptomi anksioznosti podrazumevaju osećaj nervoze, panike i straha, kao i znojenje i ubrzan rad srca. Ipak, anksioznost je izlečiva, a najbolji lek za anksioznost može se razlikovati od osobe do osobe i stanja u kom se nalazi. Tretmani najčešće podrazumevaju lekove i terapiju kognitivnog ponašanja. Ukoliko imate problem sa osećajem anksioznosti i potreban vam je lek za anksioznost, vaš doktor može da osmisli plan lečenja koji je najbolji lek za anksioznost za vas.
Ako imate anksiozni poremećaj, na određene stvari i situacije reagujete sa strahom i uznemirenošću. Takođe, možete iskusiti fizičke znake anksioznosti, kao što su lupanje srca i znojenje.
Normalno je da ponekad iskusite osećaj anksioznosti. Možda ćete se osećati uznemireno ili nervozno ako morate da se pozabavite problemom na poslu, uradite test ili donesete važnu odluku. Anksioznost čak može biti korisna. Na primer, anksioznost pomaže da primetimo opasne situacije i usmerava našu pažnju tako da budemo bezbedni.
Ipak, anksiozni poremećaj prevazilazi uobičajenu nervozu i blagi strah koji se može osećati s vremena na vreme. Anksiozni poremećaj se manifestuje kada:
- Anksioznost ometa sposobnost normalnog funkcionisanja;
- Osoba često preterano i emotivno reaguje;
- Otežano kontrolisanje odgovora na različite situacije.
Kombinacija genetskih i drugih faktora može povećati rizik kod osobe za razvoj anksioznih poremećaja. Ipak, i tada je moguće koristiti lek za anksioznost i rešiti se teskobe. Možda ste u većem riziku od razvoja anksioznosti ako imate ili ste imali:
- Određene osobine ličnosti, kao što su stidljivost i osećaj nelagodnosti, izbegavanje nepoznatih ljudi, situacija, okruženja;
- Stresni ili traumatski događaji u detinjstvu ili odraslom dobu;
- Porodična istorija anksioznosti ili drugih stanja mentalnog zdravlja;
- Određena fizička stanja, uključujući probleme sa štitnom žlezdom i srčane aritmije.
Anksiozni poremećaji se češće javljaju kod žena. Veruje se da to uzrokuju hormoni koji variraju tokom meseca.
Šta je anksioznost i koji je najbolji lek za anksioznost?
Doživljavanje povremene anksioznosti je normalan sastavni deo života. Međutim, ljudi sa anksioznim poremećajima učestalo imaju intenzivnu, preteranu i upornu zabrinutost i strah od svakodnevnih situacija.
Često, anksiozni poremećaji uključuju ponavljanje epizode iznenadnih osećanja intenzivne anksioznosti i straha ili terora koji dostižu vrhunac za nekoliko minuta (napadi panike). Zbog različitosti ljudi, ne postoji univerzalni najbolji lek za anksioznost, ali stručno lice može utvrditi koji lekovi za anksioznost najbolje pomažu individui.
Osećanja anksioznosti i panike ometaju svakodnevne aktivnosti. Teško ih je kontrolisati, nesrazmerna su stvarnoj opasnosti i mogu trajati dugo. Možete izbegavati mesta ili situacije da biste sprečili ova osećanja. Simptomi anksioznosti mogu početi tokom detinjstva ili tinejdžerskih godina i nastaviti se u odraslom dobu.
Primeri anksioznih poremećaja uključuju generalizovani anksiozni poremećaj, socijalni anksiozni poremećaj (socijalna fobija), specifične fobije i poremećaj anksioznosti separacije. Moguće je imati više od jednog anksioznog poremećaja. Ponekad anksioznost proizlazi iz zdravstvenog stanja koje zahteva lečenje. Prirodni lekovi za anksioznost mogu da pomognu, ali najbolje je konsultovati se sa lekarom.
Koji god oblik anksioznosti da je dijagnostifikovan, postoje lekovi za anksioznost i prirodni lekovi za anksioznost koji vam mogu pomoći.
Elicea lek za anksioznost neretko se daje osobama koje imaju problem sa ovim poremećajem. Ipak, važno je ne konzumirati lekove „na svoju ruku“ i konsultovati se sa lekarom. Medicinsko osoblje klinike MedTim može da vam pomogne da se jednom zauvek rešite ovog problema, kao i da vam prepiše najbolji lek za anksioznost.
Simptomi anksioznog poremećaja:
- Osećaj nervoze, nemira ili napetosti;
- Osećaj predstojeće opasnosti, panike ili propasti;
- Povećan broj otkucaja srca;
- Ubrzano disanje (hiperventilacija);
- Znojenje;
- Drhtanje;
- Osećaj slabosti ili umora;
- Problemi sa koncentracijom ili razmišljanjem o bilo čemu osim sadašnje brige;
- Problemi sa spavanjem;
- Doživljavanje gastrointestinalnih problema.
Prirodni lekovi za anksioznost – Koje vrste anksioznih poremećaja postoje?
Prirodni lekovi za anksioznost su najbolja vrsta terapije ukoliko imate problem sa anksioznosti koja se može lečiti prirodnim putem. Ipak, pre samog određivanja terapije koja je lek za anksioznost, treba dijagnostifikovati pravi problem.
Agorafobija je vrsta anksioznog poremećaja u kojem se osoba plaši i često izbegava mesta ili situacije koje mogu izazvati paniku i učiniti da se oseća zarobljeno ili bespomoćno. Ponekad izazove da osoba ni ne izlazi iz kuće. Agorafobične osobe mogu da imaju i problem sa tim da se nađu u otvorenom prostoru, na ulici ili bilo gde ukoliko veruju da nemaju potpunu kontrolu. Takve situacije mogu da im izazovu vrtoglavice, nesvestice i druge fizičke manifestacije.
Anksiozni poremećaj zbog zdravstvenog stanja uključuje simptome intenzivne anksioznosti ili panike koji su direktno uzrokovani fizičkim zdravstvenim problemom.
Generalizovani anksiozni poremećaj predstavlja upornu i preteranu anksioznost i brigu o aktivnostima ili događajima, čak i obične, rutinske probleme. Briga je nesrazmerna stvarnim okolnostima, teško je kontrolisati i utiče na to kako se osoba oseća. Često se javlja zajedno sa drugim anksioznim poremećajima ili depresijom. Prilikom procesa lečenje anksioznosti, često se praktikuje korišćenje sredstva koje je lek za anksioznost zajedno sa psihoterapijom. U klinici MedTim angažovani su prvoklasni psihoterapeuti koji su uvek na raspolaganju pacijentima… kako tokom lečenja, tako i posle toga, tokom kućne nege. Na nas uvek možete da se oslonite.
Panični poremećaj podrazumeva ponovljene epizode iznenadnih osećanja intenzivne anksioznosti i straha ili terora koji dostižu vrhunac u roku od nekoliko minuta (napadi panike). Osoba ima osećaj predstojeće propasti, kratak dah, bol u grudima ili ubrzano, treperenje ili snažno lupanje srca. Ovi napadi panike mogu dovesti do zabrinutosti da li će se oni ponoviti ili izbegavanja situacija u kojima su se dogodili. U ovoj situaciji teško je odrediti koji je najbolji lek za anksioznost.
Lekovi za anksioznost – Ostale vrste anksioznih poremećaja
Lekovi za anksioznost su sredstva za lečenje anksioznosti koje prepisuje stručno medicinsko lice nakon dijagnostifikovanja tačne i precizne terapije. Najvažnije je najpre utvrditi kakav anksiozni poremećaj osoba ima.
Selektivni mutizam je konzistentan neuspeh dece da govore u određenim situacijama, kao što je škola. Ipak, često mogu da govore u drugim situacijama, kao što je kod kuće sa bliskim članovima porodice. Ovo može ometati školu, posao i društveno funkcionisanje.
Anksiozni poremećaj separacije je poremećaj u detinjstvu koji karakteriše anksioznost koja je preterana za razvojni nivo deteta i povezana sa odvajanjem od roditelja ili drugih koji imaju roditeljske uloge. Lekovi za anksioznosti mogu da budu prepisani isključivo od strane lekara ukoliko on utvrdi da za tim postoji potreba.
Socijalni anksiozni poremećaj (socijalna fobija) podrazumeva visok nivo anksioznosti, straha i izbegavanja društvenih situacija zbog osećaja stida i zabrinutosti da ih drugi osuđuju.
Specifične fobije karakteriše visok nivo anksioznosti prilikom izloženosti određenom objektu ili situaciji i želja da to izbegnete. Fobije izazivaju napade panike kod nekih ljudi. Fobije se najčešće leče samo ukoliko onemogućavaju normalno svakodnevno funkcionisanje. Lečenje fobije se najčešće vrši korišćenjem sredstva koje je najbolji lek za anksioznost u datom trenutku i u kombinaciji sa psihoterapijom. U klinici MedTim delujemo na tačan uzrok nastanka problema, a ne samo na problem. Upravo zato, lečenje anksioznosti u klinici MedTim je efikasno i tegobu lečimo bez recidiva.
Anksiozni poremećaj izazvan supstancama karakterišu simptomi intenzivne anksioznosti ili panike koji su direktna posledica zloupotrebe droga, uzimanja lekova, izloženosti toksičnoj supstanci ili odvikavanja od droge. U ovim situacijama prirodni lek za anksioznost se razmatra u kombinaciji sa psihoterapijom.
Drugi specificirani anksiozni poremećaj i nespecificirani anksiozni poremećaj su termini za anksioznost ili fobije koji ne ispunjavaju tačne kriterijume za bilo koji drugi anksiozni poremećaj, ali su dovoljno značajni da budu uznemirujući i ometajući.
Najbolji lek za anksioznost – Koji lekovi se koriste?
Svaki anksiozni poremećaj ima različite simptome, ali oni se mogu uspešno lečiti na tri načina: psihoterapijom, vežbanjem i lekovima. Najbolji lek za anksioznost je kombinacija ova tri tretmana.
Svakoj osobi će možda biti potrebna drugačija kombinacija ova tri elementa i to u različitim redosledima… Nema magije u lečenju anksioznosti…
Nekim ljudima će biti bolje samo uz psihoterapiju, dok će nekima možda trebati lekovi za anksioznost koji će im pomoći da se bolje koncentrišu na terapiju. Na primer, anksioznost i depresija mogu smanjiti motivaciju za vežbanjem, ali lekovi vam mogu dati energiju da to uradite. Vežbanje je takođe i prirodni lek za anksioznost. Takođe, pacijentu može da bude potrebno više od jednog leka.
Lekovi za lečenje anksioznosti najčešće su:
- Antidepresivi;
- Benzodiazepini;
- Buspirone;
- Hidroksizin;
- Beta blokatori.
Unutar svake od ovih kategorija postoje podgrupe lekova koji deluju drugačije i imaju svoje prednosti, rizike i moguće neželjene efekte.
Antidepresivi se često koriste kao prva opcija lečenja. Kategorija SSRI, ili selektivni inhibitori ponovnog uzimanja serotonina, su vrsta antidepresiva koja se najčešće propisuje. Oni utiču na neurotransmiter koji je povezan sa raspoloženjem. Važno je da pratite uputstva svog lekara kada uzimate bilo koji lek za anksioznost.
Dve klase antidepresiva koje se najčešće koriste za lečenje anksioznih poremećaja su selektivni inhibitori ponovnog uzimanja serotonina (SSRI) i inhibitori ponovnog uzimanja serotonina-noradrenalina (SNRI).
Uobičajeni neželjeni efekti antidepresiva koji su lekovi za anksioznost su:
- Mučnina;
- Nervoza ili nemir;
- Vrtoglavica;
- Smanjena seksualna želja;
- Pospanost;
- Nesanica;
- Povećanje ili gubitak težine;
- Glavobolja;
- Suva usta;
- Povraćanje;
- Dijareja.
Koji su drugi lekovi za anksioznost?
Često pripisivani lekovi za anksioznost su i Buspiron (BuSpar) i beta blokatori. Buspiron se obično koristi za lečenje generalizovanog anksioznog poremećaja. Često se propisuje uz antidepresiv.
Neželjeni efekti buspirona mogu biti:
- Vrtoglavica;
- Glavobolje;
- Mučnina;
- Nervoza;
- Problemi sa spavanjem.
Nekim ljudima sa fobijama ili paničnim poremećajem može se prepisati lek za srce poznat kao beta blokator. Ovi lekovi se prvenstveno prepisuju za neujednačen rad srca i visok krvni pritisak, ali je utvrđeno da su korisni za lečenje osećanja koja dolaze sa situacijama visokog pritiska. Oni su zaista dobar lek za anksioznost za fizičke simptome kao što su ubrzan rad srca, znojenje i drhtavica, ali manje deluju na anksiozne misli koje mogu izazvati simptome.
Hidroksizin je još jedan lek za anksioznost. To je antihistaminik koji se koristi za lečenje alergijskih reakcija, ali takođe deluje na smanjenje aktivnosti u mozgu. Ovi lekovi za anksioznost deluju brzo, poput benzodiazepina, ali za razliku od benzodiazepina, oni ne izazivaju zavisnost.
Prirodni lekovi za anksioznost
Prirodni lekovi za anksioznost su raznoliki. Studije su pokazale da neka hrana umiruje organizam, za razliku od drugih namirnica koje mogu da deluju na organizam kao stimulansi.
Ćuretina i druge namirnice bogate triptofanom, aminokiselinom, veoma povoljno deluju na organizam. Triptofan neutralizuje stres i stimuliše lučenje hormona koji pozitivno utiču na organizam. Hrana bogata triptofanom, supstancom koja je prirodni lek za anksioznost je: ćuretina, piletina, banane, mleko, sir, soja, orašasti plodovi, puter od kikirikija i seme susama.
Govedina i hrana bogata vitaminom B takođe pozitivno utiče na organizam. Pomoranže, pirinač, jaja, zeleno povrće, samo je deo namirnica koje su pune vitamina B. Ugljeni-hidrati povećavaju nivo serotonina u organizmu, pa su i oni prirodni lek za anksioznost. Omega-3 masne kiseline takođe će poboljšati vaše raspoloženje, baš kao i namirnice bogate proteinom.
Ipak, imajte na umu da sve ove namirnice mogu samo da pomognu u lečenju anksioznosti, a ne da sasvim utiču na izlečenje.
Namirnice koje bi trebalo da izbegavate su: kafa i kofein generalno, slatkiši, alkohol, brza hrana i pržena hrana. Prema najnovijoj studiji, ljudi koji jedu visokomasnu, prženu hranu i mnogo slatkiša imaju za 58 procenata viši rizik od razvoja depresije nego osobe koje se zdravo hrane.
Lekari klinke MedTim preporučuju navedene namirnice kao neke koje mogu da budu prirodni lek za anksioznost. Ipak, ovo mentalno stanje je daleko teže da bi se moglo lečiti samo namirnicama. Potrebna je detaljna konsultacija sa lekarom kako bi se utvrdilo šta je najbolji lek za anksioznost za tu osobu. U klinici MedTim, upravo zbog toga, kreiramo individualni plan lečenja.
Elicea lek za anksioznost
Elicea lek za anksioznost je medikament koji se prepisuje za lečenje anksioznosti i depresije. Elicea lek za anksioznost pripada grupi SSRI antidepresiva koji deluju tako što utiču na povećanje nivoa serotonina u mozgu. Ove tablete selektivno blokiraju preuzimanje serotonina, odnosno ponovnu apsorpciju dostupnog serotonina od susednih nervnih ćelija.
Serotonin se proizvodi u digestivnom traktu, odnosno crevima, a potom i duž centralnog nervnog sistema. Kada osoba doživi stres, serotonin se oslobađa kako bi smirila i smanjila ekscitabilnost ćelija stresa, čineći protok informacija do i iz mozga organizovanim, što smanjuje anksioznost. Kada nema dovoljno serotonina, strah, anksioznost i depresija se pojačavaju.
Elicea lek za anksioznost sadrže aktivnu supstancu escitalopram, koja se koristi za lečenje sledećih stanja:
- Veliki depresivni poremećaj (stanje u kom osoba ima neprekidan osećaj tuge, beznadežnosti, bespomoćnosti i gubitka interesa);
- Generalizovani anksiozni poremećaj (izražena patološka anksioznost, hronična, konstantna i neprekidna briga i strah);
- Bipolarni poremećaj(ekstremne promene raspoloženja);
- Panični poremećaj sa agorafobijom (strah od otvorenog prostora – socijalni anksiozni poremećaj ili anksiozni poremećaj sa napadima panike ili iznenadnim izlivima straha);
- Opsesivno-kompulsivni poremećaj (opsesivne misli koje osobu teraju da svaki put iznova ponavlja jednu te istu radnju).
Elicea lek za anksioznost ne izaziva fizičku zavisnost, ali zloupotreba ovog medikamenta može izazvati psihološku zavisnost. Takođe, ljudi neretko mogu uzimati veće doze ovog leka kako bi pokušali da poboljšaju svoje raspoloženje brže ili da iskuse osećaj euforije.
Isto tako, osoba će početi da se oseća zavisnom od ovog leka jer joj on pomaže da bolje „pregura“ dan. Samim tim, posle nekog vremena, osoba može da poveruje da ne može a da ne popije lek. Ukoliko se lek zloupotrebljava, sigurno će doći do razvoja zavisnosti. Posebno je opasno mešanje ovog antidepresiva sa alkoholom.
Kako pronaći najbolji lek za anksioznost – Kada posetiti lekara?
Najbolji lek za anksioznost može vam dati samo vaš izabrani lekar, ali važno je znati i kada posetiti doktora.
Lekari klinike MedTim dostupni su vam 24 časa dnevno i veoma brzo i lako, uspostavljanjem tačne dijagnoze, mogu da odrede koji je za vas najbolji lek za anksioznost. Obratite se lekaru ako:
- Osećate se kao da se previše brinete i da to ometa vaš svakodnevni život;
- Strah, osećaj zabrinutosti ili nemira ne možete da kontrolišete;
- Osećate se depresivno, imate problema sa upotrebom alkohola ili droga;
- Mislite da bi anksioznost mogla biti povezana sa fizičkim zdravstvenim problemom;
- Imate samoubilačke misli ili ponašanja.
Vaše brige možda neće nestati same od sebe i mogu se vremenom pogoršati ako ne potražite pomoć. Posetite zdravstvenog radnika pre nego što se anksioznost pogorša. Najbolji lek za anksioznost se može pronaći.
Uzroci anksioznih poremećaja nisu u potpunosti determinisani. Čini se da životna iskustva kao što su traumatski događaji izazivaju poremećaj anksioznosti kod ljudi koji su već skloni anksioznosti. Nasleđene osobine takođe mogu biti faktor.
Za neke ljude, anksioznost može biti povezana sa osnovnim zdravstvenim problemom. U nekim slučajevima, znaci i simptomi anksioznosti su prvi pokazatelji medicinske bolesti.
Primeri medicinskih problema koji se mogu povezati sa anksioznošću su:
- Bolest srca;
- Dijabetes;
- Problemi sa štitnom žlezdom, kao što je hipertireoza;
- Respiratorni poremećaji, kao što su hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) i astma;
- Zloupotreba ili odvikavanje od droge;
- Prestanak uzimanja alkohola, lekova protiv anksioznosti (benzodiazepini) ili drugih lekova;
- Hronični bol ili sindrom iritabilnog creva;
- Retki tumori;
- Ponekad anksioznost može biti nuspojava određenih lekova.
Neželjeni efekti buspirona mogu biti:
- Trauma;
- Stres zbog bolesti;
- Nagomilavanje stresa;
- Tip ličnosti;
- Genetika;
- Droga ili alkohol.
Rizik od nastanka anksioznog poremećaja mogu da povećaju:
Depresija i anksioznost su najčešći poremećaji sa kojima se ljudi danas susreću. Veliki zahtevi, premalo odmora, stres i neizvesnost svakodnevice u kombinaciji sa visokim očekivanjima dovode do opasnih anksioznih stanja.
Anksioznost je poremećaj koji se češće javlja kod žena, nego kod muškaraca, a prema istraživanjima, procenjuje se da više od 30 odsto populacije ima problem sa anks
