Kada ljudi govore o zavisnosti od droga, često misle na zloupotrebu ilegalnih supstanci kao što su heroin i kokain. Međutim, neke od najproblematičnijih supstanci zloupotrebe su legalni lekovi koji se koriste u medicini – uključujući bromazepam. Verovali ili ne, ovaj lek je odgovoran za sve veći broj slučajeva zavisnosti širom sveta. Bromazepam dejstvo je takvo da izaziva zavisnost u veoma kratkom roku.
Mnogi se pitaju za koliko deluje bromazepam ili koliko traje dejstvo bromazepama, a zapravo ljudi i ne znaju šta je bromazepam i koliko je zapravo opasan. U suštini, bromazepam dejstvo je veoma opasno ne samo zato što izaziva vrtoglavice i pospanost, već i razvoj zavisnosti. To je upravo jedan od razloga zašto se koristi bromazepam za spavanje.
Ipak, ukoliko se pretera sa ovim lekom i u organizam se unese smrtonosna doza bensedina, može doći do predoziranja, pa i fatalnog ishoda. Iz tog razloga, važno je da znate sve o bromazepam dejstvo efektu.
Bromazepam je sredstvo za smirenje u klasi lekova benzodiazepina. Lek bromazepam je dostupan u obliku tableta za oralnu upotrebu. Kao i drugi benzodiazepini, poznato je da bromazepam stvara naviku, a odvikavanje od benzodiazepina može biti veoma opasno, ponekad fatalno. Bez obzira na to, bromazepam se često konzumira „rekreativno“ zbog sedacije koju proizvodi. Bromazepam dejstvo je takvo da deluje umirujuće na organizam.
S obzirom da bromazepam lek spada u grupu poznatu kao benzodiazepini, važno je najpre razumeti kakva je to klasa lekova i šta obuhvata.
Šta su, zapravo, benzodiazepini?
Benzodiazepini, ili „benzosi“, su lekovi koji se koriste za lečenje anksioznosti, napada panike, grčeva mišića, apstinencije od alkohola i napada. Benzodiazepinski lekovi su se nekada preporučivali za kratkoročno lečenje nesanice (bromazepam za spavanje), ali se neretko koriste i u druge medicinske svrhe.
Ovi lekovi spadaju u kategoriju depresiva centralnog nervnog sistema (CNS) jer usporavaju aktivnost u mozgu povećavajući inhibitorne efekte neurotransmitera gama-aminobuterne kiseline (GABA). Ovo izaziva smirujući efekat koji smanjuje anksioznost kod korisnika. Upravo je takvo i bromazepam dejstvo – umirujuće i relaksirajuće za mozak i telo.
U sve češćim slučajevima, benzodiazepini mogu biti štetni, posebno kada se uzimaju bez recepta ili se koriste na druge načine osim propisanih od strane lekara. U stvari, nemedicinska upotreba benzodiazepina stvara sve veću zabrinutost.
Zloupotreba benzodiazepina može izazvati značajnu štetu po organizam i može dovesti do potencijalno fatalnog predoziranja. Ukoliko se uzme smrtonosna doza Bromazepama, jedino što možda može da pomogne, ukoliko se hitno interveniše, jeste detoksikacija organizma. Bromazepam dejstvo je veoma jako, i u nekim slučajevima pacijentu ne može da se pomogne ukoliko dođe do predoziranja.
Različiti faktori povećavaju šanse korisnika za predoziranje benzodiazepina:
- Uzimanje velikih doza leka;
- Uzimanje leka češće nego što je propisano;
- Uzimanje leka intravenozno;
- Mešanje benzodiazepina sa drugim depresorima CNS-a, kao što su alkohol, barbiturati i opioidni lekovi protiv bolova.
U 2010. godini zabeleženo je više od 600.000 poseta hitnoj pomoći zbog zloupotrebe benzodiazepina.
Bromazepam dejstvo, kao i kod ostalih benzodiazepina, takvo je da se vremenom razvija tolerancija na lek. Tolerancija se javlja kada osoba više ne doživljava iste efekte sa istom dozom leka. U stvari, benzodiazepini mogu biti manje efikasni nakon perioda od četiri do šest meseci svakodnevne upotrebe.
Kao rezultat toga, korisnik može uzeti više leka u pokušaju da postigne željene efekte, čime se povećava rizik od predoziranja.
Šta je bromazepam i kakvo je bromazepam dejstvo?
Bromazepam je sredstvo za smirenje srednjeg dejstva koje se prvenstveno koristi za lečenje kratkotrajne nesanice (bromazepam za spavanje) i umerenih do teških paničnih i anksioznih poremećaja. Bromazepam dejstvo je takav da se pokazao kao sjajan u korišćenju leka bromazepam za spavanje i lečenje insomnije. Bromazepam, za razliku od benzodiazepina kao što je alprazolam, nema antidepresivna svojstva.
Za koliko deluje bromazepam – odgovor na ovo pitanje uglavnom se razlikuje od osobe do osobe. Zavisi od toga koliko dugo neko konzumira lek i koju dozu je primenio. Takođe i koliko traje dejstvo bromazepama zavisi, pretežno, od istih faktora.
Bromazepam dejstvo je takvo da kada se koristi u malim dozama, bromazepam ima primetan sedativni i mišićno-relaksantni efekat. U većim količinama, pak, ima jako izražen sedativni i mišićno-relaksantni efekat.
Bromazepam dejstvo na hemiju mozga
Bromazepam je sedativ srednje jačine koji se obično koristi u kliničkoj praksi. Lek se obično preporučuje ljudima koji imaju tešku anksioznost koja ih sputava i zbog koje su pod velikim stresom. Bromazepam dejstvo se može koristiti za lečenje umerenih do teških anksioznih i paničnih poremećaja, kao i za lečenje nesanice u kratkom periodu (bromazepam za spavanje).
Bromazepam dejstvo utiče na oslobađanje gama-aminobuterne kiseline (GABA) u telu. GABA je neurotransmiter u mozgu koji može da promeni unutrašnji sistem tako što sedatira ili umiruje i smanjuje prenos nervnog signala. Bromazepam smanjuje prenos nervnih signala pojačavajući efekte GABA na mozak.
Za koliko deluje bromazepam?
Ukoliko se pitate za koliko deluje bromazepam, kao što smo već naglasili, dejstvo se može razlikovati od osobe do osobe. Ipak, lek bromazepam, uzet „na prazan stomak“, skoro se potpuno apsorbuje.
Maksimalni nivoi bromazepama u plazmi dostižu se u periodu između pola sata do četiri sata i mogu se održavati u periodu do 12 sati. Srednji vršni nivo bromazepama nakon oralne doze od 12 mg je oko 140 ng/mL. Ipak, imajte na umu da bromazepam dejstvo može biti značajno drugačije od osobe do osobe i da postoje značajne varijacije između subjekata.
Bromazepam lek posebno izaziva zavisnost jer njegov primarni sastojak, benzodiazepin, menja hemijsku strukturu mozga nakon duže upotrebe. Što se duže zloupotrebljava bromazepam, zavisnost postaje sve snažnija i teže ju je izlečiti. Najbolji način da izbegnete zavisnost od bromazepama jeste da lek koristite samo prema uputstvima lekara.
Šta je zavisnost od bromazepama?
Bromazepam je lek koji se može zloupotrebiti u obliku tableta ili injekcija. Supstanca se obično zloupotrebljava zbog snažnog, kratko-delujućeg euforičnog uticaja koji pruža bromazepam dejstvo, a koji je među zavisnicima poznat po svom snažnom „uzletu“. Kao i kod drugih benzodiazepina poput diazepama, bromazepam ima veliki potencijal za zloupotrebu.
Zloupotreba bromazepama, međutim, ima visoku cenu, jer upotreba leka može brzo da preraste u fizičku i psihološku zavisnost.
Zavisnici od bromazepama imaju veću verovatnoću da se upuste u rizična ponašanja vezana za HIV/HCV, verovatnije će se uključiti u upotrebu više droga (kombinovanje nedozvoljenih droga za još snažniji efekat) i imaju viši nivo društvenih i psiholoških poremećaja. Bromazepam dejstvo zloupotrebljavaju ljudi koji koriste mnogo različitih droga, kao što su alkoholičari i zavisnici od heroina. Bromazepam je glavna supstanca zloupotrebe u mnogim slučajevima i veoma je česta među starijim osobama i tinejdžerima.
Prema nekim istraživanjima, bromazepam ima veći potencijal za zloupotrebu od većine drugih benzodiazepina zbog kratkog perioda početka euforije koje pruža bromazepam dejstvo. Za koliko deluje bromazepam – u početku za veoma kratak period. Simptomi apstinencije od bromazepama su ozbiljniji i češći od onih uzrokovanih benzodiazepinima dužeg dejstva, jer je ovaj lek kratkog dejstva. Koliko traje dejstvo bromazepama – kratko u poređenju sa drugim benzodiazepinima.
Kako se razvija tolerancija na bromazepam dejstvo?
Kada neko uzima bromazepam duži vremenski period, njegov sistem razvija toleranciju na lek. Drugim rečima, organizam se prilagođava na određenu količinu bromazepama i na bromazepam dejstvo. Za postizanje istih rezultata kao na početku, potrebne su veće doze. Za koliko deluje bromazepam – što se duže konzumira, potrebno je sve više vremena.
Slično tome, kada se sistem osobe navikne na visoku dozu bromazepama, postaje zavisan od njega da bi normalno funkcionisao. Ovo se naziva zavisnost.
Fenomen zavisnosti još nije u potpunosti objašnjen u smislu elemenata koji olakšavaju njegov razvoj u određenim situacijama. Međutim, priznato je da i okruženje i geni igraju ulogu i da svako ko koristi bromazepam duže od nekoliko nedelja rizikuje da razvije fizičku zavisnost.
Faktori rizika za razvoj zavisnosti od bromazepama:
- Imati mentalni poremećaj;
- Uzimanje benzodiazepina duže nego što je preporučeno ili u većim dozama;
- Samo-lečenje upotrebom benzodiazepina kao što je bromazepam;
- Genetski faktori.
Genetski sastav ima značajnu ulogu u tome da li će se razviti zavisnost od benzodiazepina ili ne. Ako imate u porodici istoriju zloupotrebe benzodiazepina ili drugih oblika zavisnosti, imate značajno povećan rizik od razvoja zavisnosti od lekova dok koristite bromazepam. Svako ko ima porodičnu istoriju zloupotrebe supstanci i zavisnosti i zabrinutosti za mentalno zdravlje, znatno je verovatnije da će steći zavisnost od bromazepama nego neko drugi.
Ljudi koji žive u okruženju u kojem su benzodiazepini lakše dostupni ili su redovno okruženi drugima koji imaju zavisnost, verovatnije će se upuštati u slične aktivnosti. Identifikovano je nekoliko ekoloških faktora rizika za zloupotrebu bromazepama, uključujući izlaganje traumatskim ili teškim situacijama, druženje sa vršnjačkom grupom ljudi koji zloupotrebljavaju bromazepam i upotrebu bromazepama u većim dozama ili duže nego što je preporučeno.
Bromazepam dejstvo – Kako znati da li postoji zavisnost od leka?
Zavisnost od bromazepama je obično praćena neprijatnim fizičkim i psihičkim simptomima koji mogu imati dugoročne posledice po korisnika. Bromazepam dejstvo je jako, a naročito ako se uzima u količinama većim nego što je propisano.
Pospanost, ataksija, oštećenje pamćenja i vrtoglavica su neki od najčešće prijavljenih neželjenih efekata onih koji uzimaju bromazepam kako je propisano. Kada se bromazepam prekomerno koristi duži vremenski period, neželjeni efekti mogu postati ozbiljniji ili trajati duže nego inače.
Znaci i simptomi zloupotrebe bromazepama uključuju:
- Umor i nedostatak energije;
- Glavobolje;
- Povraćanje i mučnina;
- Konfuzija;
- Problemi sa pamćenjem;
- Smanjena sposobnost učenja;
- Spori refleksi i loša koordinacija;
- Depresija i pogoršanje mentalnog zdravlja;
- Vrtoglavica i gubitak rabnoteže;
- Problemi sa disanjem;
- Psihološki simptomi zavisnosti od bromazepama;
- Smanjene inhibicije;
- Loše donošenje odluka;
- Neprijateljstvo;
- Razdražljivost;
- Promene raspoloženja;
- Problemi sa pamćenjem;
- Konfuzija;
- Simptomi demencije;
- Delirijum.
Kako korisnici doživljavaju opisane simptome i prolaze kroz psihičke promene, sigurno će biti vidljivi dokazi zavisnosti. Na to utiče i vremenski period koliko traje dejstvo bromazepama.
Tipični pokazatelji ponašanja zavisnosti od bromazepama su:
- Korišćenje bromazepama u većim dozama, češće ili duže nego što je preporučio lekar.
- Pokušaj nabavke više bromazepama dobijanjem recepata od nekoliko lekara ili nabavljanjem na neki drugi nezakonit način.
- Korišćenje bromazepama iako osoba zna koliko je to loše za vaše zdravlje, odnose i kvalitet života.
- Neispunjavanje obaveza na poslu, školi ili kod kuće kao rezultat pojave bromazepam dejstvo.
- Rekreativna upotreba bromazepama, uključujući kombinovanje sa drugim supstancama za pojačanje efekata.
- Nekoliko neuspešnih pokušaja da se prestane sa korišćenjem leka i pojava simptoma apstinencije tokom prestanka konzumacije.
- Prekomerna žudnja za lekom.
Sve opasnosti bromazepama
Tipični simptomi apstinencije od bromazepama:
- Tremor;
- Manjak koordinacije;
- Gubitak svesti;
- Usporeno disanje;
- Pospanost;
- Usporeno vreme reakcije;
- Nerazgovetan govor;
- Konfuzija;
- Apstinencija.
Bromazepam dejstvo je takvo da simptomi apstinencije obično traju dve do četiri nedelje, a akutni simptomi apstinencije počinje tri dana nakon poslednje doze i traju oko nedelju dana.
Koliko traje dejstvo bromazepama – efekti se vide nakon dva do tri sata primene. Mogu da traju i do dvanaest sati, u zavisnosti od fiziologije. Bromazepam se nikada ne sme koristiti duže od šest nedelja. Iznenadni prekid se takođe ne preporučuje, jer može izazvati simptome apstinencije.
Benzodiazepini poput bromazepama su relativno bezbedni kada se koriste kratak vremenski period i prema uputstvima lekara. Međutim, „rekreativna“ upotreba leka ili nepoštovanje lekarskog recepta može dovesti do sledećih kratkoročnih neželjenih efekata:
- Zamagljen vid;
- Zatvor ili dijareja;
- Depresija;
- Pospanost;
- Suva usta;
- Umor;
- Glavobolje;
- Letargija;
- Gubitak apetita;
- Problemi sa memorijom;
- Mentalna konfuzija;
- Promene raspoloženja;
- Poremećaj motoričke koordinacije;
- Mučnina ili povraćanje;
- Plitko disanje;
- Usporeni refleksi;
- Nerazgovetan govor;
- Tremor.
Uzimanje bromazepama sa opioidima, alkoholom ili bilo kojim drugim depresivom centralnog nervnog sistema, može pogoršati sedativne efekte oba leka. To dovodi do smanjene motoričke koordinacije i povećane pospanosti, supresije disanja i drugih potencijalno fatalnih neželjenih efekata.
Dugotrajna zloupotreba bromazepama može imati dugoročne posledice na mozak i telo. Dugoročni neželjeni efekti mogu uključivati probleme sa pamćenjem, sposobnošću učenja, senzornim percepcijama, brzinom obrade informacija i rizikom od fizičke i psihičke zavisnosti.
Takođe, postoji korelacija između zloupotrebe bromazepama i povećane šanse za demenciju u obliku Alchajmerove bolesti.
Smrtonosna doza bromazepama – Predoziranje bromazepanom
Kao i svaki drugi benzodiazepin, bromazepam može izazvati predoziranje ako se koristi u prevelikoj količini ili u kombinaciji sa drugim lekovima. Teško je proceniti koja je tačno smrtonosna doza bromazepama, jer zavisi od brojnih faktora i fiziologije. Kada telo ne može da obradi unetu količinu, dolazi do predoziranja. To se smatra najsmrtonosnijim štetnim efektom bromazepama.
Kako zavisnost napreduje, korisnik će verovatno nastaviti da povećava svoje doze kako bi postigao željene efekte. Tada se najčešće dešava da se u organizam unese smrtonosna doza bromazepama. Štaviše, kada korisnici pokušaju da prestanu, a zatim se ponovo vrate leku, mogu uzeti svoju uobičajenu dozu, a da ne shvataju da njihova tela više nisu navikla na to. Kao rezultat toga, veća je verovatnoća da će se korisnik predozirati zbog pojave bromazepam dejstvo.
Kada se bromazepam kombinuje sa drugim supstancama kao što su alkohol, opioidi ili drugi benzodiazepinski lekovi, povećava se rizik od predoziranja. Bromazepam dejstvo može se pojačati mešanjem lekova, što dovodi do teške respiratorne depresije i drugih simptoma predoziranja.
Neki od simptoma predoziranja su:
- Intenzivna pospanost;
- Dezorijentacija;
- Problemi sa motoričkom koordinacijom i usporeni refleksi;
- Nerazgovetan govor;
- Vrtoglavica i gubitak ravnoteže;
- Teška respiratorna depresija;
- Tremor;
- Gubitak svesti;
- Koma.
Zbog ograničene medicinske upotrebe, manje je verovatno da će bromazepam biti faktor u dvostrukoj dijagnozi (gde se problem zloupotrebe supstanci javlja zajedno sa drugim poremećajem). Međutim, to ne isključuje mogućnost da se dogodi. Ljudi sa različitim mentalnim problemiman mogu „rekreativno“ da koriste bromazepam i razviju zavisnost.
Dvostruka dijagnoza može učiniti lečenje zavisnosti mnogo složenijim, zahtevajući specijalizovanu negu.
