Lorazepam je benzodiazepin i koristi za lečenje anksioznih poremećaja i poremećaja spavanja. Lek lorazepam može usporiti ili zaustaviti disanje, posebno ako su se nedavno koristili opioidni lekovi, alkohol ili drugi lekovi koji utiču na smirenje organizma. Ovi efekti mogu biti fatalni.
Lorazepam iskustva su takva da može izazvati zavisnost, predoziranje ili smrtni ishod. Ukoliko pijete Lorazepam lek po savetu lekara, obavezno se pridržavajte uputstva koje ste dobili. Ukoliko vam, pak, lorazepam ne odgovora, konsultujte se sa lekarom i on će vam možda dati drugi lek koji je zamena za lorazepam.
Lek lorazepam može izazvati zavisost i treba ga koristiti samo osoba kojoj je propisan i to onako kako je lekar savetovao. Nemojte prestati da koristite Lorazepam Lek bez konsultacije sa lekarom. Možda ćete iskusiti po život opasne simptome apstinencije ako naglo prestanete da koristite lek lorazepam nakon dugotrajne upotrebe. Neki simptomi apstinencije mogu trajati i do 12 meseci ili duže.
Odmah potražite medicinsku pomoć ako prestanete da koristite lek lorazepam i imate simptome kao što su:
- neobični pokreti mišića,
- ako ste aktivniji ili pričljiviji,
- primetite iznenadne i ozbiljne promene raspoloženja ili ponašanja,
- iskustite konfuzije,
- primetite halucinacije,
- doživite napade,
- ili se pojave misli o samoubistvu.
Lorazepam lek je depresant centralnog nervnog sistema (CNS) koji spada u klasu lekova benzodiazepina. Koristi se za lečenje poremećaja anksioznosti, simptoma anksioznosti i anksioznosti povezanih sa simptomima depresije. To je zato što kao depresor CNS-a, ili sedativ-hipnotik, lorazepam deluje na smirivanje preuzbuđenog nervnog sistema, što rezultira umirujućim, opuštenim, umirujućim efektom.
Kao i svaki drugi lek, lorazepam može izazvati neželjene efekte.
Šta su benzodiazepini?
Benzodiazepini pripadaju klasi sedativa koji se izdaju na recept. Iako benzodiazepini imaju smirujući efekat, oni izazivaju snažnu zavisnost, a osoba koja ih zloupotrebljava suočava se sa mnoštvom simptoma. Neki od fizičkih, psiholoških i bihevioralnih simptoma zloupotrebe benzodiazepina uključuju:
- Slabost;
- Zamagljen vid;
- Pospanost;
- Loše rasuđivanje ili razmišljanje;
- Žele da smanje količinu konzumacije lekova, ali nisu u mogućnosti da to urade;
- Promene raspoloženja;
- Rizična ponašanja, kao što je vožnja nakon zloupotrebe benzodiazepina;
- Kombinovanje benzodiazepina sa alkoholom ili drugim lekovima.
Zbog prirodnog procesa izgradnje tolerancije, tokom vremena, osobi će biti potrebna veća količina benzodiazepina da bi dostigla poznati maksimum. Kada zloupotreba prestane ili se poznata doza značajno smanji, pojaviće se simptomi odvikavanja. Prestanak uzimanja benzodiazepina može biti posebno opasan, pa čak i opasan po život. Generalno se savetuje medicinska detoksikacija pod direktnom brigom lekara.
Klasa lekova poznata kao benzodiazepini sastoji se od lekova za smirenje, koji se takođe nazivaju sedativi ili anksiolitici. Prepisuju se za niz stanja, kao što su anksiozni poremećaj ili panični poremećaj. Benzodiazepini se mogu propisati za sledeća medicinska stanja:
- Nesanica;
- Napadi;
- Grčenje mišića;
- Anksioznost.
Danas zajednica mentalnog zdravlja koristi termin poremećaj upotrebe hipnotika, sedativa ili anksiolitika da opiše zloupotrebu ili zavisnost od benzodiazepina.
Simptomi zavisnosti od benzodiazepina:
- Sedativ se uzima u većoj količini ili tokom dužeg vremenskog perioda nego što je prvobitno planirano;
- Značajno vreme se troši na nabavku leka, njegovu upotrebu i oporavak od njegovih efekata;
- Kada lek nije u sistemu osobe, osoba doživljava apstinenciju, što može uključivati i žudnju za lekom;
- Vremenom je potrebno više leka da bi se postigli poznati željeni efekti (tj. nastanak tolerancije);
- Osoba ima smanjen učinak kod kuće, na poslu ili u školi zbog efekata leka.
Šta je lek lorazepam?
Efekti koje izaziva lek lorazepam variraju od pojedinca do pojedinca i kreću se od blagih do ozbiljnih. Ozbiljniji neželjeni efekti su povezani sa većim dozama lorazepama ili uzimanjem u kombinaciji sa opioidima ili alkoholom, kao i sa drugim lekovima koji depresiraju CNS. Hronična upotreba tokom dužeg perioda takođe povećava rizik od određenih dugoročnih posledica.
Lorazepam (poznat i pod imenom ativan) je benzodiazepinski lek koji se koristi za kratkoročno upravljanje anksioznošću. Ponekad se koristi za lečenje mučnine, sindroma iritabilnog creva, epilepsije i nesanice (lorazepam za spavanje). S obzirom na to da ima umirujuće dejstvo, može da bude efikasan kao lorazepam lek za spavanje. Ipak, imajte u vidu da izaziva zavisnost.
Lorazepam pripada benzodiazepinima. Treba ih uzimati sa oprezom zbog njihovog potencijala za fizičku zavisnost i zavisnost. Bilo da se uzima lek lorazepam na preporuku lekara, lorazepam za spavanje, ili lorazepam lek za smirenje, moguće je razviti zavisnost.
Čak i među pojedincima koji koriste lorazepam prema uputstvima, može se razviti tolerancija (potreba za povećanjem doza da bi se postigao terapeutski ili željeni efekat leka). I tada korisnici mogu postati fizički oslonjeni na njih samo da bi se osećali normalno (sva lorazepam iskustva upućuju na stvaranje zavisnosti).
Za one koji zloupotrebljavaju lorazepam, dvostruki fenomeni tolerancije i zavisnosti mogu se brzo razviti i mogu doprineti eskalaciji, kompulsivnoj zloupotrebi leka i zavisnosti. Na primer, lorazepam iskustva su takva da ako neko ko uzima lek rekreativno ili uzima veće količine od propisanih možda će morati da stalno povećava svoju dozu ili broj doza koje uzima u toku dana. To bi moglo dovesti do još bržeg rasta tolerancije i teške fizičke zavisnosti.
Razlika izmedju lorazepam i bromazepam lekova ne postoji u pogledu klase lekova. Oba leka su benzodiazepini koji deluju smirujuće na organizam. Ujedno, oba leka mogu da stvore zavisnost u veoma kratkom roku.
Koji su neželjeni efekti lorazepama?
Kao i drugi lekovi koji izazivaju zavisnost, lorazepam uzrokuje povećanje oslobađanja dopamina u mozgu. Dopamin je neurotransmiter koji se obično povezuje sa osećanjem nagrade i igra ulogu u razvoju zavisnosti.
Lorazepam može usporiti ili zaustaviti disanje, posebno ako su se nedavno koristili i opioidni lekovi ili alkohol. Sva lorazepam iskustva upućuju na to.
Odmah pozovite lekara ako primetite:
- Osećaj pospanosti;
- Neobične promene raspoloženja ili ponašanja, uznemirenost ili pričljivost;
- Iznenadni osećaj nemira ili uzbuđenja;
- Misli o samoubistvu ili samopovređivanju;
- Konfuziju, agresiju, halucinacije;
- Probleme sa spavanjem;
- Promene vida; ili
- Tamni urin ili žuticu (žuta koža ili beonjače).
Pospanost ili vrtoglavica mogu trajati duže kod starijih osoba. Budite oprezni da biste izbegli pad ili slučajne povrede.
Uobičajeni neželjeni efekti lorazepama mogu uključivati:
- Vrtoglavicu, pospanost;
- Slabost; ili
- osećanje nesigurnosti.
Recite svom lekaru ako imate stalnu anksioznost, depresiju, probleme sa pamćenjem ili razmišljanjem, probleme sa spavanjem, zujanje u ušima, osećaj peckanja, ili osećaj trnjenja pod kožom.
Bilo da koristite lorazepam za spavanje ili lorazepam lek za smirenje, obratite se lekaru ukoliko iskusite bilo koje od neželjenih efekata. Lekar će verovatno korigovati terapiju i dati lek koji je zamena za lorazepam.
Uzimanje lorazepama sa drugim lekovima koji vas čine pospanim ili usporavaju disanje može izazvati opasne neželjene efekte ili smrt.
Lek lorazepam se ne sme koristiti u kombinaciji sa alkoholom, lekovima za lečenje mentalnih bolesti ili sa lekovima koji sadrže antihistaminik.
Lorazepam lek za smirenje
Lorazepam lek za smirenje može da se koristi za lečenje anksioznosti. Lorazepam je lek protiv anksioznosti koji je pokazao mogućnost da poboljša raspoloženje i pomogne u kontroli anksioznosti, ali nosi sa sobom i određene rizike.
Lorazepam je generički naziv za anksiolitički lek (što znači da smanjuje anksioznost) koji pripada porodici lekova koja se zove benzodiazepini. Lek lorazepam se uzima oralno kao tableta ili tečnost i obično se koristi za lečenje anksioznosti i kao lorazepam za spavanje. Takođe se može dati kao injekcija u hitnim situacijama za lečenje napada.
Kao i kod svih benzodiazepina, lorazepam se koristi kao kratkoročno rešenje za pomoć u upravljanju nivoima anksioznosti zbog rizika od zloupotrebe. Zato je poznat kao lorazepam lek za smirenje.
Umesto da se uzima svakodnevno kao drugi antidepresivi ili anksiolitici, lorazepam se koristi u slučajevima kada se anksioznost pojavi i to samo u kratkom vremenskom periodu (maksimalno nekoliko nedelja).
Benzodiazepini smanjuju anksioznost tako što povećavaju aktivnost GABA, neurotransmitera u mozgu koji izaziva osećaj smirenosti. Razlog zašto se benzodiazepini poput lek lorazepam koriste lorazepam lek za smirenje i kao lorazepam za spavanje je taj što GABA takođe izaziva osećaj pospanosti.
Lorazepam može da obezbedi efikasno smanjenje anksioznosti u roku od 30 minuta. Međutim, iako se njegovi efekti brzo osećaju, oni nisu dugoročni. Trebalo bi da očekujete da će anksiolitički efekti lorazepama trajati oko šest do osam sati.
Brzi i kratkoročni efekti lorazepama znače da se koristi samo za upravljanje simptomima anksioznosti u kratkom vremenskom periodu dok više dugoročnih opcija lečenja kao što su SSRI lekovi ne počnu da rade.
Lek lorazepam – Kako se stvara zavisnost?
Lek lorazepam se ne preporučuje za dugotrajnu upotrebu jer sa sobom nosi rizik od zloupotrebe. Kada se koristi iz nemedicinskih razloga, duže ili u većim dozama od preporučenih, pacijenti mogu razviti zavisnost.
Dugotrajna zloupotreba lorazepama može imati značajan uticaj na zdravlje, dobrobit i može biti teško prevazići naviku konzumiranja lorazepama. Ponekad, ali ne i kada postoji zavisnost, lekar može propisati lek koji služi kao zamena za lorazepam.
Kao što znamo, lorazepam lek je sedativ, i dok ovo može biti korisno u kratkim dozama. Ipak, vremenom telo počinje da razvija toleranciju na lek.
Što duže nastavite da uzimate lorazepam lek, veća je doza koja će vašem mozgu biti potrebna da doživi isti osećaj sedacije, smirenosti i ublažavanja anksioznosti. Dugotrajna zloupotreba lorazepama može dovesti do neželjenih efekata kao što su:
- Umor i sedacija;
- Anksioznost;
- Konfuzija i dezorijentacija;
- Poteškoće u učenju;
- Gubitak pamćenja;
- Abdominalno krvarenje;
- Rane u ustima;
- Oštećenje bubrega;
- Glavobolje;
- Nesanica;
- Napadi;
- Gubitak apetita;
- Simptomi apstinencije;
- Supresija disanja i predoziranje.
Zloupotreba lorazepama takođe može dovesti do nekih značajnih izazova u ličnom životu i karijeri.
Ljudi koji doživljavaju tešku zavisnost od lorazepama često se nađu u finansijskim problemima, gube posao, razvode se, pokazuju loše roditeljstvo (u nekim slučajevima zlostavljanje ili zanemarivanje dece). Čak i ako se koristi samo lorazepam za spavanje, moguće je da se razvije zavisnost.
Kako znati da li je neko zavistan od lorazepama?
- Nerazgovetan govor;
- Loša fizička kondicija;
- Gubitak kontrole mišića;
- Plitko disanje;
- Preterano spavanje;
- Više ne učestvuje u prethodnim aktivnostima;
- Poseta više lekara, takođe poznata kao „kupovina lekara“, kako bi se obezbedili recepti;
- Laganje o njihovoj upotrebi lorazepama.
Ako neko već duže vreme zloupotrebljava lek lorazepam, verovatno će doživeti simptome apstinencije kada prestane da uzima lek.
Simptomi apstinencije od lorazepama uključuju:
- Bol u stomaku;
- Povećan osećaj tuge;
- Nemir;
- Nesanica.
Kako se oseća neko ko konzumira lorazepam?
- Bol u stomaku;
- Povećan osećaj tuge;
- Nemir;
- Nesanica.
Šta se dešava ako se razvije zavisnost?
Kada se zakonita upotreba lorazepama razvije u zavisnost, obično se može upravljati smanjenjem doze, davanjem leka kao zamena za lorazepam ili kombinovanjem lečenja sa drugim lekovima.
Ako ste zabrinuti zbog zavisnosti od lorazepama, najbolje je da o tome razgovarate sa lekarom. Oni će moći da vam ponude alternativne opcije lečenja anksioznosti ili, ako nastavite sa lečenjem, mogu vam pomoći da postavite alate koji će vam pomoći da izbegnete zavisnost.
Ako se, na primer, borite sa hroničnom anksioznošću i ako vam je potreban lorazepam lek tokom određenog vremenskog perioda, lekar može preporučiti nisku dozu na recept.
Tim klinike MedTim omogućava ne samo lečenje anksioznosti, već i lečenje zavisnosti od lekova kao što je lek lorazepam. Konsultacije na klinici su potpuno besplatne, a prvoklasni stručnjaci vam stoje na raspolaganju u svako doba dana ili noći. Lorazepam lek za smirenje može da dovede do razvoja zavisnosti i to treba uvek da imate na umu.
Lorazepam lek – Dugoročni negativni efekti i predoziranje
Upotreba benzodiazepina, uključujući lorazepam lek, može dovesti do toga da neki pojedinci razviju fizičku zavisnost od leka. Fizička zavisnost se odnosi na prilagođavanje tela prisutnosti leka za normalno funkcionisanje. Stoga, kada pojedinac naglo prestane da uzima lek ili drastično smanji dozu, mogu se pojaviti simptomi apstinencije.
Rizik od zavisnosti se povećava sa većim dozama i dugotrajnom upotrebom, zbog čega se savetuje da pojedinci uzimaju lorazepam lek samo u periodu od dve do četiri nedelje, iako se znaci zavisnosti mogu pojaviti nakon čak jedne nedelje upotrebe benzodiazepina.
Pored toga, pojedinci sa istorijom poremećaja upotrebe supstanci ili poremećaja ličnosti mogu biti podložniji razvoju fizičke zavisnosti od lorazepama. Upravo zato, razlika izmedju lorazepam i bromazepam lekova nije značajna, jer oba leka moraju da se koriste pod nadzorom lekara.
Važno je napomenuti da samo zato što je pojedinac možda postao fizički zavisan od lorazepama, to ne znači da je razvio zavisnost od njega. Fizička zavisnost je neurološka adaptacija. Zavisnost, ili poremećaj upotrebe supstanci, je izlečiva medicinska bolest koju karakteriše kompulsivna upotreba droge uprkos negativnim posledicama.
Lek lorazepam može da uzrokuje predoziranje što obično dovodi do različitih stepena depresije CNS-a (centralnog nervnog sistema), uključujući pospanost, mentalnu konfuziju i letargiju. Međutim, predoziranje lorazepamom koje je opasno po život, pa čak i fatalno, obično se javlja u kombinaciji sa alkoholom, opioidima ili drugim lekovima za depresiju CNS.
U izveštaju Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), 92,7% smrtnih slučajeva izazvanih benzodiazepinima uključivalo je opioide u prvih 6 meseci 2020. godine.
Istovremena upotreba lorazepama i opioida može dovesti do opasnih simptoma i može biti fatalna. Simptomi mogu uključivati:
- Ekstremnu sedaciju;
- Opasno usporeno ili prestanak disanja;
Lek lorazepam – Koliko traje lečenje zavisnosti?
U klinici MedTim, odmah posle dijagnostike stanja pacijenta, započinjemo tretman detoksikacija od lorazepama i svih ostalih štetnih supstanci koje pacijent ima u organizmu. Napominjemo, lečenje u klinici MedTim traje samo dve nedelje. Posle toga, organizujemo ambulantno lečenje pacijenta koji nakon izlaska iz klinike nije podvrgnut nikakvoj supstitucionoj terapiji. Lek lorazepam je najopasniji ukoliko se konzumira „na svoju ruku“ i bez konsultacije sa lekarom.
Od 1. do 3. dana – Javljaju se prvi simptomi odvikavanja. Najčešće su to glavobolja i mučnina.
Od 4. dana do kraja nedelje – Simptomi apstinencije dostižu vrhunac. Pacijent oseća drhtavicu, žudnju za lorazepamom i razdražljivost.
Od 8. do 14. dana – Simptomi apstinencije počinju da jenjavaju. Ujedno, u ovom periodu mogu da se jave povratni simptomi. Pacijent može osećati tešku anksioznost, nesanicu, ubrzan rad srca i povišen krvni pritisak.
U većini slučajeva, ovde prestaju najteži simptomi odvikavanja.
Lečenje zavisnosti od lorazepama i lečenje anksioznosti u klinici MedTim
Jedini efikasan način za prestanak konzumacije leka lorazepam jeste profesionalna i stručna detoksikacija od lorazepama u ustanovi koja pruža adekvatnu pomoć.
MedTim je moderna klinika za lečenje zavisnosti i drugih psihičkih problema u kojoj rade međunarodno priznati lekari sa višedecenijskim iskustvom u tretiranju bilo kog poremećaja upotrebe supstanci. Naše inovativne metode lečenja, kvalifikovano medicinsko osoblje, individualni pristup i provereni programi lečenja pomoći vama ili vama bliskoj osobi da zauvek ostavite lorazepam iza sebe!
