- Opsesivno-kompulsivni poremećaj (OKP);
- Anksiozni poremećaj;
- Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP).
Antidepresivi se takođe ponekad koriste za lečenje ljudi sa dugotrajnim (hroničnim) bolom. Zoloft lek iskustva jedna su od tih da pacijenti sa uvakvim uzrokom pozitivno reaguju.
Antidepresivi funkcionišu tako što povećavaju nivoe hemikalija u mozgu zvanih neurotransmiteri. Određeni neurotransmiteri, kao što su serotonin i noradrenalin, povezani su sa raspoloženjem i emocijama.
Neurotransmiteri takođe mogu uticati na signale bola koje šalju nervi, što može objasniti zašto neki antidepresivi mogu pomoći u ublažavanju dugotrajnog bola.
Dok antidepresivi mogu da leče simptome depresije, oni ne rešavaju uvek njene uzroke. Zbog toga se obično koriste u kombinaciji sa terapijom za lečenje teže depresije ili drugih stanja mentalnog zdravlja.
Istraživanja sugerišu da antidepresivi, kao što je zoloft lek, mogu biti od pomoći osobama sa umerenom ili teškom depresijom.
Antidepresivi su u obliku tableta. Počinje se sa najnižom dozom koja je neophodna za poboljšanje simptoma.
Antidepresive treba uzimati tokom jedne ili dve nedelje pre nego što se počne osećati korist. Važno je da ne prestanete da ih uzimate ako rano dobijete neke blage neželjene efekte, jer ovi efekti obično brzo nestaju.
Ako uzimate antidepresiv četiri nedelje, a ne osećate nikakvu korist, razgovarajte sa lekarom. Tretman obično traje najmanje šest meseci.
Koji su neželjeni efekti antidepresiva?
Najčešći neželjeni efekti antidepresiva su obično blagi. Neželjeni efekti bi trebalo da se neutrališu u roku od nekoliko dana ili nedelja lečenja, pošto se telo navikne na lek.
Razgovarajte sa lekarom pre nego što prestanete da uzimate antidepresive. Važno je da ne prestanete da uzimate antidepresive iznenada. Kada budete spremni da prestanete da uzimate antidepresive, lekar će verovatno preporučiti postepeno smanjenje doze tokom nekoliko nedelja – ili duže, ako ih uzimate duže vreme. Da bi se sprečili simptomi apstinencije koje biste mogli da dobijete kao reakciju na prestanak uzimanja leka, potrebno je postepeno smanjenje doze.
Postoji nekoliko različitih vrsta antidepresiva.
- Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI)
SSRI su najčešće propisani tip antidepresiva. Obično im se daje prednost u odnosu na druge antidepresive, jer izazivaju manje neželjenih efekata. Predoziranje je takođe manje verovatno.
Fluoksetin je verovatno najpoznatiji SSRI (prodaje se pod brendom prozak). Ostali SSRI uključuju citalopram (Cipramil), escitalopram (Cipralek), paroksetin (Seroxat ili zoloft) i sertralin (Lustral) i zoloft lek.
- Inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina-noradrenalina (SNRI)
SNRI su slični SSRI. Oni su dizajnirani da budu efikasniji antidepresivi od SSRI. Čini se da neki ljudi bolje reaguju na SSRI, dok drugi bolje reaguju na SNRI.
Primeri SNRI uključuju duloksetin (Cimbalta i Ientreve) i venlafaksin (Efekor).
- Noradrenalin i specifični serotonergički antidepresivi (NASSA)
NASSA mogu biti efikasni za neke ljude koji ne mogu da uzimaju SSRI. Neželjeni efekti NASSA su slični onima od SSRI, ali se smatra da izazivaju manje seksualnih poteškoća. Međutim, u početku mogu izazvati i veću pospanost.
Najčešći NASSA je mirtazapin (Zispin).
- Triciklični antidepresivi (TCA)
TCA su starija vrsta antidepresiva. Uglavnom se ne preporučuju kao prvi tretman za depresiju jer mogu biti opasniji ako dođe do predoziranja. Oni takođe izazivaju više neprijatnih neželjenih efekata od SSRI i SNRI.
Izuzeci se ponekad prave za ljude sa teškom depresijom koji ne reaguju na druge tretmane. TCA se takođe mogu preporučiti za druga stanja mentalnog zdravlja, kao što su OKP i bipolarni poremećaj.
Poznati TCA su amitriptilin, klomipramin, dosulepin, imipramin, lofepramin i nortriptilin.
- Antagonisti serotonina i inhibitori ponovnog uzimanja (SARI)
- Inhibitori monoamin oksidaze (MAOI)
MAOI su starija vrsta antidepresiva koji se danas retko koristi. Mogu izazvati potencijalno ozbiljne neželjene efekte, pa ih propisuje samo lekar specijalista.
Primeri MAOI uključuju tranilcipromin, fenelzin i izokarboksazid.
Šta je zoloft lek?
- Depresije,
- Opsesivno kompulsivnog poremećaja (OKP),
- Paničnih i anksioznih poremećaja,
- Socijalne fobije,
- Posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) i
- Predmenstrualnog disforičnog poremećaja.
Ujedno, to je i odgovor na pitanje lek zoloft cemu je namenjen.
Lekari ponekad prepisuju zoloft lek off-label za lečenje poremećaja u ishrani i nesanice. Oni koji uzimaju zoloft lek treba da to urade prema receptu ili rizikuju da razviju zavisnost od zolofta.
Zoloft lek je selektivni inhibitor ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), vrsta leka koji stabilizuje količinu serotonina u mozgu. Serotonin je neurotransmiter koji reguliše i balansira emocije, tako da mnogi ljudi koji imaju nizak nivo serotonina pate od depresije i drugih mentalnih poremećaja. SSRI deluju tako što blokiraju moždane neurone da apsorbuju serotonin. Kao rezultat toga, dostupno je više serotonina da bi se olakšale veze između neurona. To može ublažiti poremećaje koji nastaju usled nedostatka neurotransmitera. Kada osoba ima zdrav nivo serotonina, ona ima tendenciju da doživljava bolje emocije, lakše spava i uživa u većoj energiji i interesovanju.
Zoloft lek izdaje se na recept i može se pronaći u obliku pilule, tablete ili u tečnom stanju. U većini slučajeva, osoba koja pravilno koristi zoloft lek uzimaće ga samo jednom dnevno. Zoloft je generalno bezbedan, a istraživanja su dokazala da može biti efikasan izvor lečenja. Međutim, zoloft takođe nosi rizike od zloupotrebe, zavisnosti, apstinencije i predoziranja.
Lek zoloft cemu je namenjen – može poboljšati raspoloženje, san, apetit i nivo energije. Može umanjiti strah, anksioznost, neželjene misli i napad panike. Takođe može smanjiti potrebu za obavljanjem ponovljenih zadataka (kompulsije kao što su pranje ruku, brojanje i proveravanje) koji ometaju svakodnevni život.
Privikavanje na zoloft
Privikavanje na zoloft uglavnom ne traje dugo. Potrebno je da uzimate zoloft lek oralno, prema uputstvima lekara. Uglavnom se uzima jednom dnevno, ujutru ili uveče. Tablete ili tečni oblik ovog leka mogu se uzimati sa ili bez hrane.
Kapsule od 25 miligrama, 50 miligrama i 100 miligrama obično se uzimaju uz hranu. Kapsule od 150 miligrama i 200 miligrama mogu se uzimati sa ili bez hrane. Kapsule progutajte cele. Nemojte drobiti ili žvakati kapsule. Ako imate bilo kakvih pitanja o tome kako da uzmete ovaj lek u obliku kapsule, pitajte lekara ili farmaceuta.
Tečni oblik ovog leka mora se pomešati sa drugom tečnošću pre upotrebe. Neposredno pre uzimanja, pažljivo izmerite dozu koristeći priloženu kapaljku za zoloft lek. Nemojte koristiti kašiku, jer možda nećete dobiti tačnu dozu. Pomešajte dozu sa pola šolje (120 mililitara) vode, ili vode sa citrusom. Nemojte koristiti druge tečnosti za mešanje ovog leka. Smeša može izgledati zamućena, što je normalno i bezopasno. Popijte svu mešavinu odmah. Ne pripremajte zalihe unapred.
Lečenje tegoba zoloftom
Ako uzimate ovaj lek za predmenstrualne probleme, vaš lekar može da vas uputi da uzimate zoloft lek svakog dana u mesecu ili samo dve nedelje pre menstruacije do početka menstruacije. Imajte u vidu i privikavanje na zoloft tokom ovog perioda.
Doziranje zolofta se zasniva na vašem zdravstvenom stanju i odgovoru na lečenje. Da biste smanjili rizik od neželjenih efekata, lekar može da vas uputi da započnete sa malom dozom i postepeno povećavate dozu. Pažljivo pratite uputstva svog lekara. Redovno uzimajte ovaj lek da biste dobili najviše koristi od njega. Da biste lakše zapamtili, uzimajte ga svaki dan u isto vreme.
Nastavite da uzimate ovaj lek čak i ako se osećate dobro. Nemojte prestati da uzimate ovaj lek bez konsultacije sa svojim lekarom. Neka stanja se mogu pogoršati kada se iznenada prestane. Takođe, možete osetiti simptome kao što su promene raspoloženja, glavobolja, umor i promene navike spavanja. Da biste sprečili ove simptome dok prekidate terapiju, lekar može postepeno smanjiti vašu dozu.
Koje su zoloft nuspojave?
Zoloft nuspojave su brojne, ali nikako nemojte prestati da uzimate zoloft lek bez saveta lekara.
Zoloft nuspojave uzrokuju da se ljudima sa depresijom ili mentalnim bolestima mogu javiti misli o samoubistvu. Neki mladi ljudi mogu imati izražene misli o samoubistvu kada prvi put počnu da uzimaju zoloft lek za lečenje depresije. Odmah kontaktirajte lekara.
Potražite medicinsku pomoć ako imate simptome serotoninskog sindroma, kao što su: uznemirenost, halucinacije, groznica, znojenje, drhtavica, ubrzan rad srca, ukočenost mišića, trzanje, gubitak koordinacije, mučnina, povraćanje ili dijareja.
Ne bi trebalo da koristite zoloft lek ako ste alergični na sertralin ili ako uzimate i pimozid. Nemojte koristiti zoloft oralni rastvor ako uzimate disulfiram (Antabuse).
Nemojte koristiti zoloft lek ako ste koristili MAO inhibitor u poslednjih 14 dana. Može doći do opasne interakcije sa lekovima i zoloft nuspojave se mogu pogoršati. Sačekajte najkraće 14 dana nakon prestanka uzimanja MAO inhibitora pre nego što uzmete zoloft lek.
Obavestite svog lekara ako uzimate stimulativne lekove, opioidne lekove, biljne proizvode ili lekove za depresiju, mentalne bolesti, Parkinsonovu bolest, migrenske glavobolje, ozbiljne infekcije ili prevenciju mučnine i povraćanja. Interakcija sa sertralinom može izazvati ozbiljno stanje koje se zove serotoninski sindrom i to je još jedna od zoloft nuspojave.
Da biste bili sigurni da je zoloft lek bezbedan za vas, recite svom lekaru ako ste ikada imali:
- Alergiju ili preosetljivost na aspirin ili tartrazin (boju za hranu) ili lateks (samo zoloft oralni rastvor - dozator za kapaljku sadrži prirodnu gumu);
- Bipolarni poremećaj (manična depresija);
- Bolesti srca, visok krvni pritisak ili moždani udar;
- Bolest jetre ili bubrega;
- Napade;
- Seksualne probleme;
- Glaukom;
- Probleme sa krvarenjem, ili ako uzimate varfarin (Coumadin, Jantoven);
- Sindrom dugog KT intervala; ili
- Nizak nivo natrijuma u krvi.
Zoloft iskustva – Koji su neželjeni efekti zolofta?
Zoloft iskustva su različita, nekome će ovaj lek odgovarati i pomoći ćemo, a nekome će biti potrebna promena terapije.
Potražite hitnu medicinsku pomoć ako imate osip na koži ili koprivnjaču (sa ili bez temperature ili bolova u zglobovima); otežano disanje; oticanje lica, usana, jezika ili grla. To su sve znaci alergijske reakcije.
Zoloft lek iskustva ukazuju na to da odmah potražite medicinsku pomoć ako imate simptome serotoninskog sindroma, kao što su: uznemirenost, halucinacije, groznica, znojenje, drhtavica, ubrzan rad srca, ukočenost mišića, trzanje, gubitak koordinacije, mučnina, povraćanje ili dijareja.
Zoloft lek može uticati na rast kod dece. Visina i težina vašeg deteta moraju se često proveravati.
Prijavite sve nove ili pogoršane simptome lekaru. Obratite pažnju na: promene raspoloženja ili ponašanja, anksioznost, napade panike, probleme sa spavanjem ili ako se osećate impulsivno, razdražljivo, uznemireno, neprijateljski, agresivno, nemirno, hiperaktivno (mentalno ili fizički), više depresivno, ili imate misli o samoubistvu ili samopovređivanju.
Uobičajeni neželjeni efekti koja su pokazala zoloft lek iskustva su:
- Neobično krvarenje ili modrice;
- Napad;
- Promene vida, bol u očima, crvenilo ili otok;
- Nizak nivo natrijuma u krvi – glavobolja, konfuzija, problemi sa razmišljanjem ili pamćenjem, slabost, osećaj nestabilnosti; ili
- Manične epizode – brze misli, povećana energija, neuobičajeno rizično ponašanje, ekstremna sreća, razdražljivost ili pričljivost;
- Loše varenje, mučnina, dijareja, gubitak apetita;
- Krvarenje iz nosa;
- Povećano znojenje;
- Umor, problemi sa spavanjem, nesanica;
- Anksioznost;
- Gubitak kontrole bešike;
- Tremor ili uznemirenost; ili
- Seksualni problemi.
Seroxat ili zoloft
Seroxat ili zoloft – jesu lekovi antidepresivi. Svaka tableta leka seroxat sadrži paroksetin hidrohlorid.
Seroxat je lek protiv depresije. Deluje tako što ublažava simptome depresije i bilo koje povezane anksioznosti. Ove tablete ne izazivaju zavisnost. Seroxat ili zoloft – jedna od značajnijih razlika jeste u tome što zoloft može da izazove zavisnost, za razliku od seroxata. Seroxat ili zoloft, oba leka deluju tako što vraćaju nivoe serotonina u mozgu u normalu.
Većina ljudi smatra da seroxat ne utiče na njihov normalan svakodnevni život. Ali, kao i kod mnogih lekova, trebalo bi da budete posebno oprezni kada vozite ili upravljate mašinama.
Seroxat može uticati na: druge antidepresive, lekove koji sadrže triptofan, lekove koji se koriste za sprečavanje napada (antikonvulzanti); lekovi koji se koriste za razređivanje krvi (antikoagulansi) i lekovi koji se koriste za lečenje drugih psihijatrijskih stanja.
Ne bi trebalo da uzimate seroxat ili zoloft ako uzimate inhibitore monoamin oksidaze (MAO) ili ako ste ih uzimali u poslednje dve nedelje. Ako uzimate bilo koje druge lekove, proverite sa lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete seroxat.
Ukoliko iznenada prestanete da uzimate ove tablete, seroxat ili zoloft, osećaju se vrtoglavica, drhtavica, uznemirenost, zbunjenost ili osećaj peckanja. Takođe može biti poteškoća sa spavanjem. Ovi simptomi uglavnom nestaju nakon nekoliko dana. Svi neželjeni efekti su obično blagi i nestaju nakon prvih nekoliko nedelja lečenja.
Najverovatniji neželjeni efekat koji uzrokuje seroxat lek jeste da se osećate blago bolesno. Ponekad se mogu javiti simptomi kao što su stomačni problemi, osip ili suva usta.
Zoloft lek – Stvaranje zavisnosti
Pošto je zoloft lek dugotrajan lek, nema inherentne opasnosti da ga uzimate mesecima ili čak godinama. Međutim, pošto je zoloft lek koji menja um, može izazvati zavisnost. Kada osoba prestane da se oseća normalno ili ne može da preživi dan bez uzimanja zolofta, postaje zavisna od leka. Ljudi koji prestanu da uzimaju zoloft lek mogu doživeti simptome apstinencije.
Da se izbegli simptomi apstinencije, neki ljudi mogu nastaviti da koriste zoloft lek iako veruju da im više nije potreban. U nekim slučajevima, oni bi mogli da „traže od lekara“ više recepta za zoloft ili da kupuju lekove ilegalno, sve da bi sprečili simptome apstinencije. Ovaj ciklus apstinencije i recidiva karakterističan je za poremećaj zavisnosti.
Na sreću, zavisnost od bilo kojeg leka na recept može se izlečiti detoksikacijom i terapijom pod medicinskim nadzorom u ustanovi za rehabilitaciju kao što je MedTim.
Simptomi apstinencije koje uzrokuje zoloft lek
Privikavanje na zoloft kratko traje, ali ljudi mogu da se uplaše i da prestanu da ga koriste. Zato se treba konsultovati sa lekarom. Takođe i treba znati lek zoloft cemu je namenjen pre nego što se počne sa terapijom.
Isto tako i prestanak uzimanja zolofta je oblik sindroma prekida uzimanja SSRI. Ovo stanje će uticati na oko 20 procenata ljudi koji koriste SSRI. Pošto zoloft lek ima kratak poluživot (dužina vremena tokom kojeg lek ostaje u krvotoku pre nego što napusti telo), kada neko odluči da prestane da uzima zoloft, njegovi efekti brzo nestaju. To znači da ako osoba iznenada prestane da uzima zoloft lek, njen nivo serotonina će naglo pasti. Zbog toga zdravstveni radnici često odvikavaju svoje pacijente od uzimanja lekova postepeno smanjujući količinu koju uzimaju dok ne prestanu u potpunosti. To je metod koji se ponekad naziva “strategija sužavanja”.
Mozak će se prilagoditi nivoima serotonina nakon zolofta, ali dok to ne učini, telo može negativno reagovati na niže količine serotonina u nervnom sistemu. Simptomi sindroma ukidanja SSRI obično traju jednu do tri nedelje. Ozbiljnost simptoma apstinencije će varirati u zavisnosti od toga koliko dugo je osoba uzimala zoloft lek. U mnogim slučajevima, ljudi će doživeti povratnu depresiju ili anksioznost kada prestanu da uzimaju lek.
Drugi mogući simptomi apstinencije su:
- Jeza;
- Vrtoglavica;
- Umor;
- Glavobolje;
- Razdražljivost;
- Nesanica;
- Nedostatak koncentracije;
- Omaglica;
- Mučnina;
- Povraćanje;
- Ponavljajuće noćne more i živopisni snovi;
- Suicidalne misli;
- Osećaj peckanja u koži.
Klinika za lečenje bolesti zavisnosti i pouzdano lečenje depresije i anksioznosti u Beogradu
Zoloft lek je veoma efikasan lek u lečenju ranije spomenutih stanja, ali nije jedino rešenje. U lečenju depresije, potrebno je imati pomoć i podršku lekara i stručnog medicinskog osoblja.
Takođe, ako postoji razvijena zavisnost od zolofta, potrebno je u što kraćem roku otpočeti lečenje i izvršiti detoksikaciju organizma. Taj tretman je naročito koristan ukoliko je došlo do pojave koja je poznata kao predoziranje zoloftom.
U klinici MedTim, koja se nalazi nadomak Beograda, veoma uspešno, pouzdano i anonimno pomažemo pacijentima koji imaju probleme sa depresijom, anksioznim poremećajem ili bolesti zavisnosti.
Prilikom prijema pacijenta u kliniku MedTim, prvo se sprovodi dijagnostika stanja pacijenta. Potom, ukoliko postoji zavisnost od leka, vrši se detoksikacija organizma modernim i efikasnim tretmanom.
Lečenje psihičkih problema i psihičke zavisnosti, najpre se obavlja kroz razgovor. Prvi pregled se odvija kroz razgovor sa psihijatrom, gde se uzima lična i porodična anamneza o bolesti. Potom, obavljaju se laboratorijske analize. Po samom prijemu pacijenta u bolnicu rade se analize iz krvi – KKS, biohemijske analize, virusi HIV i hepatit, kao i proširene analize ukoliko postoji potreba. Pored laboratorijskih analiza iz krvi rade se i analize urina. Ukoliko je potrebno, obavljaju se i specijalistički pregledi i dijagnostičke procedure. Svi pregledi obavljaju se u dogovoru sa pacijentom i njegovom porodicom, a tok pregleda zavisi od kompletnog stanja organizma pacijenta.
Jedan od važnih koraka procene jeste i psihodijagnostika. To je psihološko testiranje koje podrazumeva primenu testova za procenu kognitivnih funkcija, procenu ličnosti kroz strukturisane psihološke testove kao i projektivne tehnike. U radu sa psihologom i specijalnim pedagogom, procenjuje se psihološki status pacijenta. Tada se kreira kompletna terapija, koju kreira stručno medicinsko osoblje za svakog pacijenta pojedinačno. Takođe, lečenje u MedTim klinici traje samo dve nedelje!
Terapija i lečenje na klinici MedTim – Lečenje psihičkih problema i psihičke zavisnosti
Psihoterapijski rad sa psiholozima i specijalnim pedagozima čini psihoterapiju. Naš rad je usmeren je na promene mišljenja i stavova pacijenta u odnosu na bolest. Na osnovu tih mišljenja i stavova se, kroz rad, dolazi i do promena u ponašanju, što je od presudnog značaja u rehabilitacionom periodu radi održavanja stabilnog psihičkog stanja.
Razvijaju se i drugačiji pogledi na život posle lečenja, kao i pogled na prošlost iz druge perspektive.
Lečenje podrazumeva kombinaciju farmakoterapije i psihoterapije, a sve u skladu sa stanjem pacijenta.
Za lečenje anksioznih poremećaja koristi se kognitivno bihejvioralna terapija. Pacijenta učimo tehnikama samopomoći, vežbama disanja i radimo vođenu meditaciju. Kroz rad, nalazimo načine da naučimo pacijente kako da kontrolišu strahove bez lekova.
Jačaju se voljni mehanizmi kroz rad sa psihoterapeutom. Procedure podrazumevaju psihoterapijski rad uz pomoć farmakoterapije. U pitanju je kombinacija seanse psihoterapije sa intravenskom infuzijom transmedijatora, što dozvoljava da se poveća potencijal psihoterapije do maksimalnog nivoa. Uključena je i psihoterapija pomoću koje psiholog ili specijalni pedagog sugestivno deluju na podsvest uz pomoć leka.
Tokom rada, vršimo i edukaciju porodice pacijenta i pomažemo kako pacijentu, tako i njegovom najbližim, bilo
