Poremećaji raspoloženja predstavljaju stanje mentalnog zdravlja koja prvenstveno utiču na emocionalno stanje. Oni mogu izazvati upornu i intenzivnu tugu, ushićenje i/ili bes. Dva najčešća poremećaja raspoloženja su depresija i bipolarni poremećaj. Poremećaji raspoloženja se mogu lečiti i to uglavnom terapijom koja podrazumeva kombinaciju lekova i psihoterapije, odnosno terapije razgovorom.
Poremećaj raspoloženja je stanje u kojem osoba doživljava duge periode ekstremne sreće, ekstremne tuge ili oba osećanja istovremeno. Određeni poremećaji raspoloženja izazivaju i druge emocije, kao što su bes i razdražljivost.
Normalno je da se raspoloženje menja, u zavisnosti od situacije. Međutim, za dijagnozu poremećaja raspoloženja, simptomi moraju biti prisutni nekoliko nedelja ili duže. Poremećaji raspoloženja mogu izazvati promene u ponašanju i mogu uticati na sposobnost obavljanja rutinskih aktivnosti, kao što su posao ili škola.
Šta su sve poremećaji raspoloženja?
- Depresija i njeni podtipovi.
- Bipolarni poremećaj i njegovi podtipovi.
- Predmenstrualni disforični poremećaj.
- Poremećaj regulacije raspoloženja.
Depresija je najčešći vid poremećaja raspoloženja koji se javlja. Simptomi depresije podrazumevaju osećaj tuge i beznadežnosti. Ovo stanje može izazvati poteškoće u razmišljanju, pamćenju, jelu i spavanju. Da bi osoba dobila dijagnozu kliničke depresije, simptomi moraju trajati najkraće dve nedelje.
Postoji nekoliko različitih tipova depresije, kao što su:
- Depresija (velika ili klinička depresija) je uobičajeno stanje mentalnog zdravlja.
- Postporođajna depresija koja se javlja tokom trudnoće ili nakon završetka trudnoće.
- Perzistentni depresivni poremećaj je hronični oblik depresije koji traje najmanje dve godine tokom kojih simptomi variraju.
- Sezonski afektivni poremećaj se javlja tokom određenih godišnjih doba.
- Depresija sa psihozom je vrsta teške depresije u kombinaciji sa psihotičnim epizodama, kao što su halucinacije.
Bipolarni poremećaj je nešto ređi oblik poremećaja raspoloženja, ali veoma opasan. On uzrokuje intenzivne promene raspoloženja, nivoa energije, obrazaca razmišljanja i ponašanja. Postoji nekoliko tipova bipolarnog poremećaja, koji uključuju doživljavanje značajnih fluktuacija u raspoloženju koje se nazivaju hipomanične/manične i depresivne epizode.
Šta je bipolarni poremećaj?
Ukoliko se pitate šta je bipolarni poremećaj, treba da znate da je ranije bio poznat kao manično-depresivni poremećaj. Reč je o poremećaju mentalnog stanja i ponašanja. Karakterišu ga značajne i ozbiljne promene u raspoloženju i energiji osobe, što otežava njeno funkcionisanje.
Bipolarni poremećaj je stanje mentalnog zdravlja obeleženo velikim promenama raspoloženja, od manije do depresije. Iako bipolarni poremecaj može biti izazovan za svakodnevno normalno funkcionisanje, dostupni su mnogi efikasni tretmani i strategije kontrole ponašanja.
Bipolarni poremećaj nije retko stanje, i ukoliko imate, ili znate nekog ko ima ovakav problem, znajte da niste usamljeni.
Ključni simptomi bipolarnog poremećaja podrazumevaju:
- epizode manije, ili izuzetno energično raspoloženje;
- epizode depresije, ili lošeg raspoloženja.
Ove epizode mogu trajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja ili duže.
Bipolarni poremecaj je poremećaj koji uzrokuje promene u raspoloženju, energiji i sposobnostima osobe. Ljudi sa bipolarnim poremećajem doživljavaju intenzivna emocionalna stanja koja se obično javljaju tokom različitih perioda. Ti periodi nazivaju se epizodama raspoloženja.
Ove epizode raspoloženja su kategorisane kao manične/hipomanične (nenormalno srećno ili razdražljivo raspoloženje) ili depresivne (tužno raspoloženje). Bipolarne osobe uglavnom imaju i periode neutralnog raspoloženja. Kada se leče, ljudi sa bipolarnim poremećajem mogu da vode produktivan život.
Osobe koje nemaju bipolarni poremećaj takođe menjaju raspoloženja, ali ne tako drastično kao bipolarne osobe. Kod njih promene raspoloženja uglavnom traju satima, a ne danima. Takođe, ove promene obično nisu praćene ekstremnim stepenom promene ponašanja ili poteškoćama sa svakodnevnim rutinama.
Poremećaji promene raspoloženja i stigma koja ih okružuje
Mnogi od nas su čuli za poremećaj raspoloženja kao što je bipolarni, ali to ne znači da svi u potpunosti razumemo tu dijagnozu.
Možda ćete otkriti da neki ljudi imaju pogrešne predstave o bipolarnim osobama ilin egativnu ili netačnu sliku bipolarnog poremećaja. Ovo može biti veoma uznemirujuće. Naročito ako je osoba koja razmišlja na ovaj način prijatelj, kolega, član porodice ili zdravstveni radnik.
Zapamtite: niste sami i ne morate da trpite ljude koji vas loše tretiraju. Tim lekara na klinici MedTim uvek je na raspolaganju da vam pomogne.
Ono što najviše pomaže je stalna spoznaja i prihvatanje da način na koji se ovaj poremećaj manifestuje i simptomi koje bipolarne osobe ispoljavaju nisu osobine ličnosti ili „loše ponašanje“.
Šta znači bipolarno?
Reč bipolarna ima dva dela:
- "Bi" znači "dva";
- "Polar" znači "potpuno suprotno".
Termin „bipolarni“ odnosi se na način na koji se raspoloženje može promeniti između dva veoma različita stanja – manije i depresije. U prošlosti, ljudi su poremećaj bipolarnosti nazivali maničnom depresijom. Možda i danas čujete da ljudi koriste ovaj stariji izraz.
Oba termina mogu dovesti do nesporazuma. Ljudi mogu pomisliti da to znači samo promene raspoloženja između teške manije i depresije. Ali bipolarni poremecaj je mnogo složeniji od ovoga.
Epizode raspoloženja mogu se kretati od teške depresije do manije, i bilo čega između. Ponekad se epizode mogu činiti intenzivnim, a ponekad se bipolarna osoba može osećati stabilno. I možda bipolarne osobe neće doživeti određene epizode raspoloženja. Na primer, neće svi sa bipolarnim poremećajem doživeti maniju.
Neki zdravstveni radnici takođe mogu koristiti termin bipolarni afektivni poremećaj. Reč „afektivan“ znači da se poremećaj odnosi na raspoloženje ili emocije.
Termin bipolarni zapravo može biti pogrešan, jer ne postoje uvek dva pola depresivnosti i manije.
Kakve sve vrste bipolarnog poremećaja postoje?
Mnogi se pitaju šta je bipolarni poremećaj, a zapravo, najjednostavnije objašnjeno, reč je o stanju koje se opisuje kao manično. Bipolarni poremećaj se, u nekim slučajevima, ne može potpuno izlečiti, ali se ovo stanje može držati pod kontrolom.
Bipolarni poremecaj je kategorija koja uključuje četiri različite dijagnoze:
- Bipolarni poremećaj I: Ljudi sa bipolarnim poremećajem I su doživeli jednu ili više epizoda manije. Većina ljudi sa bipolarnim poremećajem I imaće epizode i manije i depresije, ali epizoda depresije nije neophodna za dijagnozu.
- Bipolarni poremecaj II: Ovaj poremećaj izaziva cikluse depresije slične onima kod bipolarnog poremećaja I. Osoba sa ovom dijagnozom takođe doživljava hipomaniju, što je manje težak oblik manije. Hipomanični periodi nisu tako intenzivni ili ometajući kao manične epizode. Neko sa bipolarnim poremećajem II je uglavnom u stanju da se nosi sa svakodnevnim obavezama.
- Poremećaj ciklotimije (ciklotimija): Ljudi sa ciklotimijskim poremećajem imaju hronično nestabilno stanje raspoloženja. Oni doživljavaju hipomaniju i blagu depresiju najkraće dve godine.
- Drugi specificirani i nespecifikovani bipolarni i srodni poremećaji: Simptomi ove vrste bipolarnog poremećaja ne ispunjavaju kriterijume za jedan od drugih tipova, ali ljudi i dalje imaju značajne, abnormalne promene raspoloženja.
Bipolarni poremecaj se obično javlja u porodicama. U proseku od 80 do 90 procenata osoba sa bipolarnim poremećajem ima rođake sa bipolarnim poremećajem ili depresijom. Faktori životne sredine kao što su stres, poremećaj sna, upotreba droge i alkohola mogu izazvati intenzivne epizode raspoloženja kod ranjivih ljudi. Iako su specifični uzroci bipolarnog poremećaja u mozgu nejasni, veruje se da neravnoteža hemikalija u mozgu dovodi do neregulisane moždane aktivnosti. Prosečna starost početka razvoja bipolarnog poremećaja je 25 godina.
Osobe sa bipolarnim poremećajem I često imaju druge mentalne poremećaje, kao što su anksioznost, poremećaji upotrebe supstanci i/ili poremećaj pažnje/hiperaktivnosti (ADHD). Rizik od samoubistva je značajno veći među osobama sa bipolarnim poremećajem I nego među opštom populacijom.
Bipolarni poremećaj simptomi tipa I
Bipolarni poremećaj simptomi I tipa razlikuju se od tipa II bipolarnog poremećaja, kao i svih drugih tipova.
Bipolarni poremećaj I se dijagnostikuje kada osoba doživi maničnu epizodu. Tokom manične epizode, ljudi sa bipolarnim poremećajem I doživljavaju ekstremno povećanje energije i mogu se osećati kao da su na vrhu sveta ili biti neprijatno razdražljivi. Neki ljudi sa bipolarnim poremećajem I takođe doživljavaju depresivne ili hipomanične episode. Takođe, većina ljudi sa bipolarnim poremećajem I ima periode neutralnog raspoloženja.
Bipolarni poremećaj simptomi tipa I kod maničnih epizoda
Bipolarni poremećaj simptomi kod manične episode uglavnom traju najduže. Manična epizoda je period od najmanje jedne nedelje kada je osoba ekstremno raspoložena ili razdražljiva tokom većeg dela dana. Ona takođe poseduje više energije nego što je obično i doživljava najmanje tri od sledećih promena u ponašanju:
- Smanjena potreba za snom (osećaj energije uprkos nespavanju);
- Ubrzan govor;
- Nekontrolisane misli ili brze promene ideja ili tema tokom govora;
- Distrakcije u mislima;
- Povećana aktivnost (nemir, rad na nekoliko projekata odjednom);
- Povećano rizično ponašanje (nepromišljena vožnja, trošenje novca).
Ova ponašanja moraju predstavljati promenu u odnosu na uobičajeno ponašanje osobe. Simptomi moraju biti dovoljno jaki da izazovu disfunkciju u poslu, porodici ili društvenim aktivnostima i odgovornostima. Simptomi manične epizode obično zahtevaju da osoba dobije bolničku negu kako bi bila bezbedna.
Neki ljudi koji doživljavaju manične epizode takođe mogu da iskuse neorganizovano razmišljanje, lažna uverenja i/ili halucinacije, poznate kao psihotične karakteristike.
Bipolarni poremecaj simptomi tipa I – Hipomanične epozode
Bipolarni poremecaj simptomi kod hipomanične episode traju nešto kraće. Hipomaničnu epizodu karakterišu manje ozbiljni manični simptomi koji traju samo četiri dana zaredom, a ne nedelju dana. Hipomanični simptomi ne dovode do većih problema u svakodnevnom funkcionisanju koje manični simptomi ulavnom izazivaju.
Bipolarni poremećaj i velika depresivna epizoda je period od najkraće dve nedelje u kome osoba ima najmanje pet od sledećih simptoma (uključujući najmanje jedan od prva dva simptoma):
- Intenzivna tuga i osećaj očaja;
- Gubitak interesovanja za aktivnosti u kojima je osoba nekada uživala;
- Osećaj bezvrednosti ili krivice;
- Umor;
- Povećan ili smanjen period sna;
- Povećan ili smanjen apetit;
- Nemir ili usporen govor ili pokret;
- Poteškoće u koncentraciji;
- Česte misli o smrti ili samoubistvu.
Bipolarne osobe kojima je dijagnostikovan bipolarni poremećaj I mogu da iskuse neki od simptoma, ili sve navedene simptome. Bipolarni poremećaj simptomi mogu da nestaju i da se javljaju iznova.
Simptomi II tipa bipolarnog poremećaja – Važno je razumeti kroz šta oni prolaze
Bipolarni poremećaj simptomi II tipa zahtevaju da bipolarne osobe imaju najmanje jednu veliku depresivnu epizodu i najmanje jednu hipomanijsku epizodu (bipolarni poremećaj simptomi I). Ljudi se vraćaju svom uobičajenom funkcionisanju između epizoda. Bipolarne osobe sa bipolarnim poremećajem II često prvo traže lečenje kao rezultat njihove prve depresivne epizode, pošto se tokom hipomanične epizode često osećaju prijatno.
Bipolarne osobe sa bipolarnim poremećajem II često imaju druge mentalne bolesti kao što su anksiozni poremećaj ili poremećaj upotrebe droga i drugih opojnih supstanci. One mogu pogoršati simptome depresije ili hipomanije.
Kako prepoznati bipolarni poremecaj – Ciklotimski poremećaj
Ukoliko se pitate kako prepoznati bipolarni poremećaj, treba da imate na umu da bipolarni poremećaj I i II nisu jedini tipovi ovog poremećaja ponašanja.
Ciklotimski poremećaj je blaži oblik bipolarnog poremećaja koji podrazumeva mnoge „promene raspoloženja“, sa hipomanijom i simptomima depresije koji se često javljaju. Ljudi sa ciklotimijom doživljavaju emocionalne uspone i padove, ali sa manje ozbiljnim simptomima od bipolarnog I ili II poremećaja.
Simptomi ciklotimijskog poremećaja su:
- Tokom trajanja od najkraće dve godine pojava mnogih perioda hipomaničnih i depresivnih simptoma, ali simptomi ne ispunjavaju kriterijume za hipomaničnu ili depresivnu epizodu.
- Tokom dvogodišnjeg perioda, simptomi (promene raspoloženja) traju najkraće polovinu vremena i nikada ne prestaju duže od dva meseca.
Promenljivi simptomi raspoloženja karakterišu ciklotimiju. Ovi simptomi mogu biti manje izraženi od onih kod bipolarnog poremećaja I ili II. Ipak, oni imaju tendenciju da traju duže, tako da će bipolarne osobe generalno imati manje vremena kada ne osećaju simptome.
Kako prepoznati bipolarni poremećaj – Hipomanija možda neće imati veliki uticaj na svakodnevni život bipolarne osobe. Depresija, s druge strane, često dovodi do ozbiljnijeg stresa i utiče na svakodnevno funkcionisanje, čak i ako se simptomi ne kvalifikuju za veliku depresivnu epizodu.
Kako prepoznati bipolarni poremećaj – Na koji način se dijagnostifikuje?
Nije uvek jednostavno znati kako prepoznati bipolarni poremećaj.
Ako vi ili neko koga poznajete imate bipolarni poremećaj simptomi, razgovarajte sa lekarom ili psihijatrom. Oni će postavljati pitanja o mentalnim bolestima koje ste vi ili osoba za koju ste zabrinuti imali, kao i o svim mentalnim bolestima koje se javljaju u porodici. Bipolarna osoba će takođe dobiti potpunu psihijatrijsku procenu kako bi se utvrdilo da li ima bipolarni poremećaj ili neko drugo stanje mentalnog zdravlja.
Dijagnostikovanje bipolarnog poremećaja se odnosi na simptome bipolarne osobe i utvrđivanje da li oni mogu biti rezultat nekog drugog uzroka. Ponekad su ovakva stanja uzrok problema sa štitnom žlezdom ili simptomi raspoloženja mogu biti uzrokovani zloupotrebom droga ili alkohola.
Najizrazitiji simptomi su oni koji uključuju povišeno ili loše raspoloženje, zajedno sa promenama u snu, energiji, razmišljanju i ponašanju.
Razgovor sa bliskim prijateljima i porodicom te osobe često može pomoći doktoru da razlikuje bipolarni poremećaj od velikog depresivnog poremećaja ili drugih psihijatrijskih poremećaja koji mogu uključivati promene raspoloženja, razmišljanja i ponašanja.
Dobijanje tačne dijagnoze je zapravo dobra vest. To znači da konačno možete dobiti tretman koji vam je potreban. Bipolarne osobe nekad čekaju i po 10 godina pre nego što im se postavi tačna dijagnoza.
Kako prepoznati bipolarni poremećaj – odgovor može biti teži za decu i tinejdžere. Njihovi simptomi mogu biti isti kao kod odraslih, ali se loše protumačiti poremećajem hiperaktivnosti deficita pažnje (ADHD) ili čak samo lošim ponašanjem.
Da li je bipolarni poremecaj izleciv?
Mnoge bipolarne osobe kao i njehove porodice i prijatelji, pitaju se da li je bipolarni poremecaj izleciv.
Bipolarni poremećaj, poput dijabetesa ili bolesti srca, je dugotrajno stanje i njime se treba upravljati tokom čitavog života bipolarne osobe. Pravilna dijagnoza i lečenje mogu pomoći osobi da vodi zdrav i produktivan život. Lečenje može da napravi ogromnu razliku smanjenjem učestalosti i težine epizoda.
Kombinacija lekova, terapije i savetovanja (terapija kognitivnog ponašanja) može biti veoma efikasna u lečenju čestih promena raspoloženja, kao što je bipolarni poremecaj. Lečenje može da varira u zavisnosti od starosti, istorije bolesti, težine stanja ili tolerancije osobe na lekove.
Nelečenje ili prekid lečenja i uzimanja lekova može zapravo pogoršati stanje ili izazvati recidiv. U nekim slučajevima, simptomi se mogu neočekivano vratiti. U tim situacijama, osoba možda toga neće ni biti svesna ili neće moći da kontroliše simptome.
Glavna svrha lečenja je:
- Smanjiti učestalost i težinu poremećaja;
- Omogućiti osobi da upravlja svakodnevnim aktivnostima i uživa u životu;
- Sprečite samopovređivanje i samoubistvo.
Da li je bipolarni poremecaj izleciv – u nekim slučajevima DA. Sa bipolarnim poremećajem može normalno da se živi!
Bipolarni poremecaj lecenje
Bipolarni poremecaj lecenje moguće je, ali se razlikuje u zavisnosti od tipa bipolarne osobe i koji bipolarni poremecaj je dijagnostifikovan.
Bipolarni poremećaj simptomi kod tipa I obično se poboljšavaju tokom lečenja. Lekovi su kamen temeljac bipolarni poremecaj lecenje, iako terapija razgovorom (psihoterapija) može pomoći mnogim pacijentima da saznaju o svojoj bolesti i da se pridržavaju lekova. To sprečava buduće epizode raspoloženja.
Lekovi poznati kao “stabilizatori raspoloženja” su najčešće propisani tip lekova za bipolarni poremećaj. Veruje se da ovi lekovi ispravljaju neuravnoteženu moždanu signalizaciju. Pošto je bipolarni poremecaj hronična bolest u kojoj se epizode raspoloženja obično ponavljaju, preporučuje se kontinuirano preventivno lečenje. Bipolarni poremecaj lecenje je individualizovano. Bipolarne osobe će možda morati da isprobaju različite lekove pre nego što pronađu ono što im najviše odgovara.
U nekim slučajevima, kada lekovi i psihoterapija nisu pomogli, može se koristiti efikasan tretman poznat kao elektrokonvulzivna terapija (ECT). ECT uključuje nekoliko krugova kratke električne struje koja se primenjuje na kožu glave dok je pacijent pod anestezijom. To dovodi do kratkog, kontrolisanog “napada”. Veruje se da napadi izazvani ECT remodeluju signalne puteve mozga.
Bipolarni poremecaj lecenje za bipolarne osobe sa poremećajem tipa II slični su onima za bipolarni poremećaj I: lekovi i psihoterapija. Najčešće korišćeni lekovi su stabilizatori raspoloženja i antidepresivi, u zavisnosti od specifičnih simptoma. Ako su simptomi depresije teški i lekovi nisu efikasni, može se koristiti ECT. Tretman svake bipolarne osobe kreira se individualno.
Lečenje ciklotimijskog poremećaja može uključivati lekove i terapiju razgovora. Za mnoge ljude, terapija razgovorom može pomoći kod stresa usled promena raspoloženja. Vođenje dnevnika raspoloženja može biti efikasan način da se posmatraju obrasci u fluktuaciji raspoloženja. Ljudi sa ciklotimijom mogu vremenom prekinuti lečenje.
Bipolarni poremecaj lecenje na klinici MedTim
Bipolarni poremecaj lecenje na klinici MedTim odvija se na samoj klinici gde su pacijentu u svakom trenutku na raspolaganju jedni od najboljih medicinskih stručnjaka i psihoterapeuta.
Najpre se obavlja pregled kroz razgovor sa psihijatrom, gde se uzima lična i porodična anamneza o bolesti. Cilj je da se kroz odgovore pacijent što bolje upozna, sagledaju teškoće, okolnosti koje su dovele do bolesti. Ujedno, vrši se i procena stanja bipolarne osobe, kao i primena odgovarajuće farmakoterapije.
Ujedno, po samom prijemu pacijenta u bolnicu rade se laboratorijske analize, kao i analize urina. Svaki pacijent po prijemu u bolnicu biće pregledan i od strane specijaliste interne medicine.
Na osnovu internističkog pregleda, internista određuje dodatne dijagnostičke procedure uz pomoć kojih će se odrediti indikacije i kontraindikacije za tretmane. Kompetan program lečenja kreira se za svakog pojedinca i u dogovoru sa porodicom.
Vrši se i psihodijagnostika koju čini psihološko testiranje koje podrazumeva primenu testova za procenu kognitivnih funkcija, procenu ličnosti kroz strukturisane psihološke testove kao i projektivne tehnike.
Nakon toga sledi psihoterapijski rad sa psiholozima i specijalnim pedagozima, ujedno i psihoterapeutima iz različitih psihoterapijskih pravaca. Lečenje stanja kao što je bipolarni poremecaj usmeren je na promene mišljenja i stavova u odnosu na bolest. Tako se dolazi i do promene ponašanja koje je ključno.
Bipolarni poremecaj lecenje podrazumeva kombinaciju farmakoterapije i psihoterapije. Pored psihoterapije u toku medicinskog tretmana, pacijentu su na raspolaganju masaže i limfne drenaže, regenerativne infuzije i tretman u slanoj sobi. Takođe, na raspolaganju su i regenerativni tretmani kao što su hiperbarična komora, oxygen led spa kapsula, infrared sauna i plazmafereza.
Pozovite nas u bilo kom trenutku. Konsultacije na MedTim klinici su potpuno besplatne, a naš tim stručnih lekara će vam uvek pomoći.
Related Articles
Чланак Bipolarni poremećaj – Najbolji lek za normalan život се појављује прво на Klinika MedTiM.
