Alkohol – supstanca koja je odgovorna za više od 5 odsto svih smrtnih slučajeva u celom svetu. Zloupotreba alkohola i neumereno pijenje su ponašanja koja predstavljaju četvrti vodeći uzrok svih smrti (koja se mogu sprečiti) širom sveta. Alkoholizam je bolest koja se, na osnovu zvaničnog broja obolelih, nalazi na trećem mestu svih bolesti! Da li je potrebno još nešto reći o tome koliko poremećaj upotrebe alkohola i alkoholizam uništavaju osobu i sve njegove veze sa društvom? Alkohol, iako legalan i dostupan na svakom koraku, u toj meri je adiktivan, da alkoholicari jednostavno ne mogu da se odupru porivu za konzumacijom alkoholnih pića. A povoda za to – iz ugla alkoholičara – uvek postoji.
Alkoholizam nije samo neuobičajen obrazac ponašanja. Alkoholizam nije samo loša navika ili porok alkoholičara. To nije stanje u koje ulaze ljudi sa „slabim karakterom“ ili „odsustvom ili manjkom morala“. U pitanju je ozbiljna, hronična i progresivna bolest koja ne zna za diskriminaciju. To je bolest koja može pogoditi svakoga, nevezano od pola, godina, vere, rase, nacije, imovinskog stanja, kulturoloških i vrednosnih sistema.
Alkoholizam je najrasprostranjenija bolest zavisnosti današnjice i jedini način za izlaz i ovog stanje jeste lečenje zavisnosti od alkohola!
Ova bolest negativno se odražava na svaki aspekt života alkoholičara. Zloupotreba Alkohola razara njegovo psihičko, duševno i fizičko zdravlje. Odnosi alkoholičara sa porodicom, prijateljima i okolinom se u celosti narušavaju. Zbog alkohola ne pati samo alkoholičar, već i cela njegova porodica. Najjednostavnije rečeno – život alkoholičara se, sa nastavkom pijenja i progresivnim razvojem ove bolesti, pretvara u pravi pakao.
Zato se ovde nameću brojna pitanja. Zašto ljudi postaju alkoholicari na prvom mestu? Ko je alkoholicar? Kako se alkoholicari ponašaju, kakav je izgled alkoholicara? Kakav je život, brak ili veza sa alkoholicarem? Da li i u kojoj meri, zbog uticaja alkohola, trpe deca alkoholicara? Postoje li razlike između muškaraca alkoholičara i žena alkoholičara? Na kraju krajeva, kako pomoci alkoholicaru, odnosno kako izleciti alkoholicara i odvići ga od upotrebe alkohola zauvek?
Pokušaćemo u našem daljem tekstu da vam odgovorimo na ova, ali i na brojna druga pitanja o alkoholičarima.
Zašto uopšte neki ljudi postaju alkoholicari?
Pre nego što sagledamo ko je alkoholicar, kakvo je ponašanje alkoholicara i kako prepoznati zavisnika od alkohola, neophodno je pogledati korene ovog problema. Tačnije, treba razumeti zbog čega uopšte pojedinci postaju alkoholicari.
Kao što je poznato, konzumacija alkoholnih pića smatra se društveno prihvatljivim i uobičajenim ponašanjem. Štaviše, umereno pijenje u određenim situacijama (proslave, svadbe, rođendani, mature..) postalo je nerazdvojni deo odrastanja i kulture mnogih društava, pa i našeg.
I dok se pojedinci, nakon početnih mamurluka i ne baš prijatnih iskustava neumerenog opijanja, zauvek odreknu alkohola ili nauče da ga konzumiraju umereno, za neke ljude to nije slučaj. Drugi ljudi, nakon inicijalnog i iluzornog uživanja u alkoholnim pićima, u potpunosti izgube kontrolu nad sobom i nad željom za alkoholom. Od čašice „bezazlenog“ pića, vrlo brzo se dolazi u stanje opijenosti i neumerenog pijenja. Ovakvo stanje u najvećem broju slučajeva vodi ka alkoholizmu.
Da li alkoholicari sami sebi ovo dopuštaju ili postoje određene stvari, izvan njihove kontrole, koje utiču na ponasanje alkoholicara? Načelno posmatrano, postoji više faktora od kojih zavisi da li će osoba postati alkoholičar. To je veoma bitno ukoliko želimo da razumemo uzroke alkoholizma i korene alkoholičarskog ponašanja. Ovo su samo neki od njih:
1) Genetika i istorija alkoholizma u porodici
Rizik od alkoholizma je veći ukoliko osoba ima bliskog člana porodice koji je alkoholičar ili ima problema sa zloupotrebom alkohola (roditelj, brat, sestra..). Dosadašnja istraživanja sugerišu da postoje značajni genetski, odnosno nasledni faktori koji utiču na to da pojedinci u nekom razdoblju života postanu alkoholicari.
Osim toga, pojedini ljudi mogu početi sa opijanjem i zloupotrebom alkohola, kao posledica prisustvovanja neumerenoj konzumaciji alkohola člana porodice. Rizik je još veći ako je osoba još kao dete svedočila pijanstvu jednog ili oba svoja roditelja. Kasnije ćemo više pričati o deci roditelja alkoholicara.
Prema tome, uprkos postojanju genetskih faktora, ne može se reći da se neko rađa kao alkoholičar. Istina je da osoba može tek kasnije u životu to postati. To znači da je alkoholizam bolest koja se i te kako može sprečiti, ali i lečiti.
2) Ponasanje alkoholicara i životni događaji
Određeni stresni i traumatični životni događaji i iskustva povezani su sa razvojem alkoholizma. Neki od primera su: smrt, odnosno gubitak bliske osobe, razvod braka, raskid sa partnerom… Pored njih, stresori okidači mogu biti gubitak posla, svedočenje traumatičnom događaju, borba sa finansijskim problemima i slično.
Stres, depresija i trauma su nesumnjivi pratioci ovakvih i sličnih životnih iskustava. U želji da prevaziđu, zaborave i „prebole“ ove probleme, osobe neretko konzumiraju alkohol. Međutim, ne samo da ovom navikom ne prevazilaze navedene probleme i „ne leče bol“, već ujedno pogoršavaju svoje psihičko zdravlje. Na taj način raste rizik da postanu alkoholicari.
Statistika je pokazala da je za čak 60 odsto ljudi, koji se leče od alkoholizma, neophodno i lečenje depresije ili anksioznosti – mentalnih stanja koji su inicijalno i uzrokovali zavisnost od alkohola.
3) Zlostavljanje ili zapostavljanje u detinjstvu
Ukoliko je osoba još u vreme detinjstva doživela neku vrstu zlostavljanja, zapostavljanja ili zanemarivanja, onda to može povećati rizik od razvoja alkoholizma u kasnijem periodu života. Deca alkoholicara su tipičan primer za to.
To se može dogoditi zbog činjenice da osobe u kasnijem životnom dobu nisu bile u mogućnosti da stvore i razviju zdrave mehanizme suočavanja sa navedenim traumatičnim događajima iz detinjstva. Neretko se tada ljudi, kako ne bi priznali da su kao deca pretrpeli bilo koji vid zlostavljanja i kako bi se lakše nosili sa ovim problemom, okreću piću ili drugim psihoaktivnim supstancama.
4) Faktori društva (okoline) i pritisak vršnjaka
Postoje i određeni društveni faktori koji mogu uticati na to da ljudi postanu alkoholicari. Recimo, to može uključivati stvari kao što su kultura, religija, posao, trenutna životna faza ili dob u kojem se osoba nalazi.
Na primer, osoba koja je ušla u adolescentski period, u želji da eksperimentiše ili da se dokaže pred društvom, može početi sa neiskusnim opijanjem. Ili, ako osoba polazi na fakultet, postoji mogućnost od povećanog ispijanja alkoholnih pića. Razlozi za to jesu „studentski život“, opuštanje nakon položenog ispita, želja za uklapanjem u društvo i slično.
U tom smislu, pritisak vršnjaka može imati značajan uticaj na to da osoba postane alkoholičar. Ukoliko prijatelji, kolege sa posla, pa i partner, redovno piju i podstiču osobu da im se pridruži, sasvim je moguće da to kod osobe stvori nezdravu naviku opijanja.
Pored svega toga, brojna istraživanja su pokazala da ljudi, koji žive u blizini prodavnica pića ili diskonta, imaju pozitivniji pogled na alkohol u odnosu na druge. Uprkos uvreženom mišljenju, pojedinci koji dolaze iz bogatijih krajeva i porodica češće se opijaju i piju u odnosu na one koji žive ispod granica siromaštva.
5) Alkoholicari i opijanje u maloletničkom periodu
Životna dob i godine u kojima osobe počinju da piju mogu uticati na rizik od toga da postanu alkoholicari. Ukoliko se to događa u ranoj životnoj fazi, kada je osoba još maloletna, verovatnoća od alkoholizma u kasnijem dobu se povećava.
Statistika je pokazala da što je mlađi uzrast osobe u kojem ona počinje da pije, veća je šansa da u budućnosti razvije poremećaj upotrebe alkohola. Mladi ljudi, tinejdžeri i pubertetlije, koji su počeli da piju pre navršene 15. godine imaju čak 4 puta veću verovatnoću da postanu Alkoholicari. Ovo govorimo u poređenju sa ljudima koji su sa konzumacijom alkohola počeli u punoletnom dobu.
Sve u svemu, pojedinci postaju alkoholicari zbog procesa koji je u psihologiji poznat pod nazivom „pozitivno pojačanje“. U pitanju je proces koji podrazumeva nagradu za nešto „dobro“ urađeno. „Pozitivno pojačanje“ podstiče formiranje određenih obrazaca ponašanja nudeći istovremeno nagradu za takvo ponašanje.
U kontekstu alkoholizma, konzumacija alkoholnih pića može uzrokovati da osoba doživi „pozitivne“ ishode i „nagradu“ kao što su osećaj samopouzdanja, opuštenosti, bezbrižnosti. Zbog ove „nagrade“, osoba će želeti da pije iznova i iznova da bi osetila navedene efekte.
Vremenom, usled nekontrolisanog i ponovljenog opijanja dolazi do razvoja tolerancije, što znači da osoba mora češće da pije i u većim količinama, kako bi osetila željene efekte. U slučaju prestanka pijenja, dolazi do veoma neprijatnih simptoma alkoholne krize. Da bi izbegla ove bolne simptome, osoba nastavlja da pije, čime ulazi u začarani i neretko smrtonosni krug alkoholizma.
Ko je alkoholicar i definicija alkoholicara?
Videli smo šta sve može dovesti do toga da neke osobe postanu alkoholicari. Međutim, postavlja se pitanje – ko je alkoholicar? Kada za neku osobu možemo reći da je alkoholičar? Da li postoji definicija alkoholicara? Ova pitanja se nameću zato što nije svako ko pije istovremeno i alkoholičar.
Alkoholičar je osoba koja je i psihički i fizički zavisna od alkohola. Čovek kome se, usled nekontrolisanog, neumerenog, dugotrajnog i kompulzivnog opijanja, javljaju simptomi fizičkog, psihičkog, bihejvioralnog i društvenog propadanja, može se nazvati alkoholičarem.
Banalnije i prostije rečeno – alkoholičar je svaka osoba koja ne može da zamisli svakodnevnicu bez alkohola, odnosno koja ne može normalno da funkcioniše bez alkohola. Osoba koja ne može da kontroliše sebe i svoj poriv za konzumacijom alkoholnih pića, može se smatrati alkoholičarem.
Ako se pitate ko je alkoholicar, u najkraćim crtama bi se moglo reći da je u pitanju osoba koja je u svakom smislu opsednuta pijenjem alkohola!
Žudnja za alkoholnim pićem je toliko velika i intenzivna, da alkoholicari gube kontrolu nad sobom i svojim ponašanjem. U ovom slučaju govorimo o psihičkoj zavisnosti od alkohola i tada alkoholičar jednostavno nije u stanju da kontroliše količinu pića koje popije.
S druge strane, kada osoba ni najkraći vremenski period ne može izdržati bez alkohola, tada govorimo o fizičkoj zavisnosti od alkohola. Alkoholičar je osoba koja je razvila toleranciju na alkohol i koja je navikla svoje telo na odgovorajući nivo ove psihoaktivne supstance u krvi. Ukoliko alkoholičar ne pije ili makar smanji količinu pića, dolazi do pomenute apstinencijalne alkoholne krize sa kojom alkoholičar „bori“ tako što pije još više i neumerenije.
Alkoholicar je osoba koja uvek ima razloga, povoda, motiva i izgovora da pije. Nevezano za to da li su u pitanju rođendani, slavlja, krštenja, ispraćaji, godišnji odmori, svađa, razvod, razlaz ili raskid sa partnerom, bolest ili smrt bliske osobe, aktuelna društveno-politička situacija u društvu…. Bez „čašice“, alkoholičar ne može da funkcioniše normalno.
Alkoholicari simptomi i izgled alkoholicara - Na šta treba obratiti pažnju?
Alkoholizam je bolest koja u svakom smilu razara život pojedinca i njegove okoline. Efekti zloupotrebe alkohola odražavaju se na svakom životnom polju. Najupadljiviji, odnosno najuočljiviji po tom pitanju jeste izgled alkoholicara.
Dakle, iako alkoholičara možete prepoznati i po karakterističnom ponašanju i psihološkim crtama, fizički izgled alkoholicara će vam najpre omogućiti da saznate odgovor na pitanje kako prepoznati alkoholičara.
Ovo su samo neke od uočljivih i vidljivih fizičkih promena kod alkoholičara:
Alkoholicari su često neuredni i nemarni po pitanju svoje higijene. Njih ne zanima da li su pristojni obučeni ili ne. Njihova koža je suva, dok oči izgledaju umorno i „upalo“, što je posledica loše higijene, dehidracije, oslabljenog imunog isstema i nedostatka sna. Alkoholicari se u velikom broju slučajeva i osećaju na alkohol, odnosno često se može na njihovoj odeći ili u zadahu osetiti miris alkohola.
Alkoholičar je često umoran, oči su im crvene, do neretko osećaju glavobolju i mučninu.
Alkoholizam značajno utiče na apetit osobe. Ponekad, osoba može izgubiti telesnu težinu, usled gubitka osećaja za glad, budući da je njihov fokus pomeren na alkohol. S druge strane, alkoholicari se mogu i ugojiti usled unosa hrane sa visokim sadržajem masti. To je zbog toga što alkohol podstiče proizvodnju hormona koji utiču na glad.
Izgled alkoholicara je najupečatljiviji na njegovom licu. Na njegovom licu je često, usled proširenih krvnih sudova, prisutno crvenilo – naročito na nosu i obrazima. Dugoročno, ovi sudovi se u toj meri mogu proširiti, izazivajući paučinaste vene na koži. Istovremeno, zbog zadržavanja vode, lice može biti otečeno i naduveno.
Zloupotreba alkohola značajno slabi imuni sistem, zbog čega alkoholicari cesto pate od infekcija i apscesa (rana na koži) koje se ponavljaju. Osim toga, alkohol dodatno isušuje kožu, što može dovesti i do kožnih oboljenja.
Alkoholicari, narocito u pijanom stanju, nestabilni su na nogama. Deo mozga koji kontroliše ravnotežu i koordinaciju može da se poremeti usled uticaja alkohola. Samim tim, rizik od padova i nezgoda je veći, čak i kada je osoba u treznom stanju! Ujedno, kod alkoholičara su primetne ponekad neobjašnjive modrice i ogrebotine.
Ukoliko su prisutne bolesti jetre od alkohola (masna jetra, hepatitis, ciroza), koža i beonjače mogu poprimiti žutu boju (žutica).
Alkoholicari simptomi i ponasanje alkoholicara
Alkoholicari simptomi, odnosno znaci da je neko alkoholičar mogu biti izrazito suptilni – makar na početku. Uvek se počinje od jednog ili nekoliko pića, da bi se sa vremenom količina konzumrianog pića povećavala. Dakle, alkoholicari, kako vreme prolazi, sve češće piju i posežu za alkoholnim pićima kako bi se „oslobodili“ stresa ili opustili nakon napornog dana. S tim u vezi, simptomi alkoholizma se uglavnom mogu prepoznati kada se pogleda ponasanje alkoholicara.
Ovakav obrazac ponašanja dovodi do toga da alkoholicari, zbog alkohola, zanemaruju sve svoje odgovornosti, odnosno porodične, društvene, profesionalne obaveze. Ujedno, alkoholicari zapostavljaju i svoje aktivnosti i hobije koji su ih ranije ispunjavali. Porodica alkoholičaru više nije na prvom mestu, zbog čega je zivot sa alkoholicarem veoma komplikovan i težak.
Ukoliko je odgovor na dva od sledeća četiri pitanja potvrdan, velika je verovatnoća da je osoba alkoholičar:
Da li ste ikada osetili potrebu ili želju da smanjite piće?
Da li su vas ljudi oko vas iznervirali ili vas nerviraju kada komentarišu vaše navike pijenja?
Da li vas ikada grize savest ili se osećate loše ili krivim zbog količine unetog alkohola?
Da li ste ikada ujutru morali da popijete piće da biste započeli dan, smirili nerve ili rešili se mamurluka?
Pored zapostavljanja porodice, alkoholičar se sve manje i manje posvećuje druženju, kolegama, prijateljima, i brojnim drugim aktivnostima u kojima je, pre nastanka ove bolesti, uživao. Razmišljanje o alkoholu, nabavka alkohola, konzumacija alkohola i oporavak od napijanja postaju priroritet u životu alkoholičara. Alkoholičar dolazi do te tačke u životu kada mu ništa drugo nije bitno, sem alkohola.
Uprkos svim štetnim i lošim posledicama koje alkohol uzrokuje u životu alkoholičara (psihičkim, fizičkim i društvenim), on nastavlja da pije. Njemu više nije ni stalo do njegovog zdravlja.
Alkoholicari i kriterijumi za određivanje ko je alkoholicar
U praksi su zabeležena 4 kriterijuma pomoću kojih se može odrediti ko je alkoholicar, a ko ne. Odnosno, ovi kriterijumi pomažu u utvrđivanju da li je osoba zavisna od alkohola i na osnovu njih se lakše mogu ustanoviti alkoholicari simptomi.
Ukoliko osoba ispunjava samo dva od sledeća četiri kriterijuma, može se reći da kod nje postoji poremećaj upotrebe alkohola, odnosno alkoholna zavisnost.
KRITERIJUM 1 – NEMOGUĆNOST KONTROLISANJA
KRITERIJUM 2 – NEMOGUĆNOST UZDRŽAVANJA OD ALKOHOLA
KRITERIJUM 3 – ALKOHOLIČARSKA AMNEZIJA
KRITERIJUM 4 – DOBRO PODNOŠENJE ALKOHOLA
Kakvo je ponasanje alkoholicara?
U najmanju ruku se može reći da je ponasanje alkoholicara problematično. Štaviše, u psihologiji postoji i izraz „alkoholičarsko ponašanje“, koji upravo objašavanja znake, manire i osobine osobe koja je zavisna od alkohola. Kada alkohol preuzme kontrolu nad životom alkoholičara, tada alkoholičarsko ponašanje postaje dominantan obrazac ponašanja zavisnika.
Na prvom mestu, ponasanje alkoholicara, odnosno karakteristike njegovog funkcionisanja poklapaju se sa znacima i simptomima alkoholizma. Prema tome, da bismo znali kakvo je ponasanje alkoholicara, pre svega treba obratiti pažnju na to da li osoba ima razvijen poremećaj upotrebe alkohola.
Dakle, ponasanje alkoholicara odlikuje se u sledećim crtama:
- Alkoholicari nisu u mogućnosti da smanje ili ograniče količinu pića koje piju;
- Alkoholičar ima želju da smanji količinu pića, a li svaki put kada to učini završava se neuspešno;
- Alkoholicari provode mnogo vremena pijući alkohol i oporavaljajući se od posledica mamurluka;
- Alkoholičar ima neopisivo veliku, intenzivnu i snažnu žudnju za alkoholom u bilo kojoj prilici (psihička zavisnost);
- Zbog zloupotrebe alkohola, alkoholičar zanemaruje ili neispunjava svakodnevne obaveze kod kuće, na poslu, u školi ili na fakultetu;
- Alkoholicari se ponašaju tako što nastavljaju da piju, uprkos tome što im ovaj obrazac ponašanja narušava zdravlje, društvene odnose, odnose sa porodicom, na poslu...
- Alkoholičar smanjuje intenzitet ili odustaje od svih svojih hobija ili akotivnosti u kojima je ranije uživao, kako bi sada mogao da "uživa" u alkoholu;
- Neretko alkoholicari piju alkohol i zloupotrebljavaju ga u društveno nebezbednim situacijama, kao što je to prilikom vožnje;
- Usled prekomerne i dugotrajne zloupotrebe alkohola, alkoholicari razvijaju toleranciju na etanol, zbog čega im je potrebno da piju više i češće kako bi iskusili željene efekte. Ovo je znak fizičke zavisnosti;
- Doživljavanje simptoma povlačenja i alkoholne krize usled naglog i iznenadnog prestanka uzimanja alkohola (mučnina, znojenje, drhtavica).
Alkoholicari simptomi i ponasanje alkoholicara u porodici prema drugima
Ponasanje alkoholicara prema drugima u svojoj okolini veoma je simptomatično. Upravo se na osnovu toga može prepoznati da li je neko zavisnik od alkohola. Kako stepen alkoholizma napreduje, ponasanje alkoholicara prema okolini postaje sve upečatljivije, izraženije i problematičnije.
Postoje 3 glavne karakterne crte svakog alkoholičara: MANIPULATIVNOST, DRUŠTVENA NEZRELOST i EMOCIONALNA NEZRELOST!
Ove tri karakteristike odnose se na svaku situaciju, nevezano za to da li je u pitanju ponasanje alkoholicara u porodici, odnosno da li je u pitanju alkoholicar u kuci ili je u pitanju odnos alkoholičara prema drugim ljudima u njegovoj blizini.
MANIPULATIVNOST
Alkoholicari u velikom broju sitacija manipulišu (ili makar to žele da čine sa) ljudima u njihovoj okolini. Oni ne priznaju da imaju problem sa alkoholom, često i se i šale na taj račun, kako bi mogli sebi da dozvole da se i dalje opijaju.
Zbog nemogućnosti da sagledaju svoj nivo alkoholizma realno, alkoholicari, u cilju manipulisanja, koriste i tzv. odbrambene taktike kako bi izbegli suočavanje sa stvarnošću.
U odbrambene taktike ulazi sledeće manipulativno ponasanje alkoholicara:
- Minimiziranje problema. Alkoholičar nipodaštava i umanjuje sve što ima veze sa njegovim pijenjem (koliko je popio, koliko je novca potrošio na piće...);
- Negiranje problema. Alkoholicari poriču svaku tvrdnju da uopšte postoji bilo koji problem u vezi sa pijenjem.
- Racionalizovanje stvari. Alkoholičar će uvek pokušati da opravda sebe i svoje postupke, a najčešće to pravdanje dolazi u u vidu toga da "njega okolina ne shvata i ne razume ga";
- Projektovanje problema. Zavisnici od alkohola imaju tendenciju da drugima pripisuju sve greške koje su uzrokovane pijenjem i da tako prikažu događaje ("nije problem što se potukao pijan, već su ga drugi izazivali na tuču");
- Potiskivanje problema. Sve loše što im se dogodilo u vezi sa ispijanjem alkohola, alkoholicari zanemaruju i zaboravljaju;
- Upoređivanje sa drugima. Alkoholicari često upoređuju svoju naviku pijenja sa drugima, uvek pričajući da i drugi piju (više), čime želi da opravda sebe.
Alkoholičari su skloni da lažu kako bi sakrili svoj problem. To je samo u početku, dok kasnije zavisnici od alkohola lažu u vezi i sa najbenignijim situacijama.
Osim toga, alkoholičar je gotovo uvek fokusiran samo na sebe i svoje potrebe. Zbog sebičnog i egocentričnog ponašanja, alkoholičari ispred svih drugih stavljaju alkohol – ispred porodice, prijatelja i svega drugog u životu! Upravo zato alkoholičar ne može da sagleda, niti da saoseća sa problemima drugih ljudi.
Ponasanje alkoholicara ponekad može biti i ekstremno arogantan, često uveren da sve najbolje zna, kao i da je uvek on u pravu. S tim u vezi, alkoholicari su skloni da hvale sebe i da daju obećanja koja nisu u stanju da ispune.
DRUŠTVENA NEZRELOST
Ponasanje alkoholicara u porodici ili bilo gde drugde je takvo da on ne ume (dobro) da se nosi sa brojnim društvenim situacijama.
Alkoholičar je neodgovoran, ne izvršava obaveze ili je aljkav pri izvršavanju istih. On odbija bilo kakav vid poslušnosti. Obaveze prema porodici ga ne interesuju i brigu o njima prepušta svom bračnom drugu. U odnosu prema poslu i kolegama je nemaran. Istovremeno kod njega ne postoji više interesovanje za druženjem, odnosno za njegove prijatelje.
Alkoholicari nisu u stanju, odnosno nisu sposobni da zadrže i očuvaju miran porodični i bračni život. Deca alkoholicara tu najviše pate, s obzirom na to da alkoholicar u kuci ne učestvuje u njegovom vaspitanju i odrastanju. Za sve probleme u porodici odgovornost prebacuje na svog bračnog partnera, umanjujući i nipodaštavajući značaj njene/njegove uloge.
Osoba koja je zavisna od alkohola ne može da nađe, niti da zadrži jedan posao. Predstavljajući se kao osoba koja sve zna, alkoholičar ignoriše i ne priznaje autoritete. Nedostatak au
