Šta su i da li uopšte postoje lekovi za podizanje raspolozenja? Da li lekovi za raspolozenje mogu postići dugotrajni i održivi željeni efekat? Koliko su tablete za raspolozenje zdravstveno rizične i koje se opasnosti kriju u njihovoj konzumaciji? Da bismo odgovorili na ova, ali i brojna druga pitanja u vezi sa ovim medikamentima, pogledajmo prvo načelne probleme ove tematike.
Danas više nego ikada veliki broj ljudi boluje od depresije. U poslednje dve i po godine, usled novonastalih globalnih okolnosti, broj osoba sa razvijenom anksioznošću i depresijom povećao se za čak 25 odsto!
Procenjuje se da više od 264 miliona ljudi širom sveta pati od depresije kao opakog i podmuklog psihičkog poremećaja, što je 3,4 odsto svetske populacije!
Ovo je zvanični podatak, ali sigurno je broj depresivnih ljudi mnogo, mnogo veći. Načelno posmatrano, depresija je stanje koje mnogo veće i ozbiljnije od osećaja tuge i neraspoloženja. Depresija, odnosno veliki depresivni poremećaj, jeste najrasprostranjeniji psihički problem današnjice i ozbiljna bolest koja negativno utiče na to kako se osoba oseća, kako razmišlja, kao i na sve njene postupke.
Depresija, u kliničkom smislu, uzrokuje osećaje beznađa, tuge, bezvrednosti, potištenosti, očaja, neraspoloženja, letargije, samosažaljenja, krivice… Ova bolest utiče na gubitak interesovanja za aktivnosti i hobije u kojima je depresivna osoba pre ovog poremećaja uživala. Pored psihičkog i emotivnog bola, depresija može izazvati čak i fizičke probleme i umanjiti kompletnu sposobnost osobe da funkcioniše na svakodnevnom nivou.
U želji da izbegne sve ove neprijatne osećaje, depresivna osoba često poteže za najbržim i „najlakšim“ rešenjima, a to su lekovi za podizanje raspolozenja. Saznajte u našem daljem tekstu šta su, da li ovi lekovi za raspolozenje zaista deluju i kako se lek za podizanje raspolozenja može lako pretvoriti u svoju suprotnost.
Šta su lekovi za podizanje raspolozenja?
Lekovi za podizanje raspolozenja, kako im i naziv govori, jesu posebna vrsta medikamenata namenjena za poboljšanje osećaja raspoloženja. Međutim, postavlja se pitanje – šta se zaista podrazumeva pod ovim pojmom? Da li lekovi za raspolozenje zaista podižu raspoloženje ili ga samo stabilizuju?
Postoje Lekovi koji se nazivaju stabilizatorima raspoloženja. Naime, stabilizatori raspoloženja se koriste u psihijatriji radi lečenja određenih psihijatrijskih bolesti, kao što su bipolarni poremećaj, manija, hipomanija, šizofreni poremećaji i slično. U grupu stabilizatora raspoloženja ulaze litijum, antikonvulzivi (antileptici) i antipsihotici.
Treba odmah naglasiti da stabilizatori raspoloženja nisu isto što i lekovi za raspolozenje!
U ovom kontekstu, pod lekovima ili tabletama za raspoloženje podrazumevaju se antidepresivi. Dakle, antidepresivi jesu grupa lekova koji se koriste i lekarski prepisuju radi poboljšanja poremećaja raspoloženja. Isto tako, antidepresivi, kao lekovi za podizanje raspolozenja, koriste se i kod tretiranja poremećaja ličnosti, afektivnih i anksioznih poremećaja.
Svakako, antidepresivi se mogu koristiti i za lečenje drugih stanja kao što su nesanica, poremećaj ishrane, opsesivno-kompulzivni poremećaj, posttraumatski stresni poremećaj i slično. Međutim, njihova primarna uloga jeste podizanje raspoloženja, oslobađanje od straha, napetosti i anksioznosti. Pored toga, lek za podizanje raspolozenja može imati i druga farmakološka svojstva, kao što su sedacija (umirenje), hipnoza (uspavljivanje) i analgetička svojstva (otklanjanje bola).
Lekovi za podizanje za raspolozenja koriste se i kod osoba koje pate od hroničnih bolova. Kontinuirani i dugotrajni osećaj bola za posledicu uvek ima smanjenje i pad raspoloženja kod osobe. Povratno, manjak raspoloženja i nagomilani stres, usled hroničnog bola, utiču na to da bol bude još intenzivniji. Zato se i u ovim slučajevima koriste antidepresivi, odnonso lekovi za raspolozenje.
Koje su vrste i kako deluju lekovi za raspolozenje?
Lekovi za raspolozenje, odnosno antidepresivi nisu uniformni i jednoobrazni lekovi. Drugim rečima, postoji više vrsta ovih lekova, budući da postoji više oblika depresije koji njima mogu tretirati.
- SSRI (Selective Serotonin Reuptake Inhibitors), odnosno selektivni inhibitori preuzimanja serotonina - najčešće prepisivana vrsta lekova za raspoloženje;
- SNRI (Serotonin and Norepinephrine Reuptake Inhibitors), odnosno inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i noradernalina - imaju identičnu funkciju kao SSRI antidepresivi;
- TCA (Tricyclic/Tetracyclic Antidepressants), odnosno triciklični/tetraciklični antidepresivi - sa sličnom funkcijom SSRI i SNRI antidepresivi;
- MAOI (Monoamine Oxidase Inhibitors), odnosno inhibitori monoaminske oksidaze.
Naravno, postoje i brojne grupacije lekova za raspoloženje koji spadaju u grupu atipičnih antidepresiva. Između ostalih, tu se podrazumevaju dualni serotoninski lekovi za podizanja raspolozenja, pojačivači preuizmanja serotonina, selektivni inhibitori preuzimanja noradrenalina, reverzibilni inhibitori monoaminske oksidaze i drugi.
Više o prve četiri osnovne grupe lekova za raspoloženje možete pročitati OVDE.
Dejstvo lekova za raspoloženje
Monoaminska hipoteza je teorija koja stoji iza uloge ova tri neurotransmitera i koja je prihvaćena još 60-ih godina prošlog veka. Na osnovu ove teorije, ljudi koji boluju od depresije imaju smanjenu koncentraciju serotonina, dopamina i norepinefrina u mozgu, što rezultira simptomima povezanim sa depresijom.
Kao što smo istakli, svačija hemija mozga je malo drugačija i različita. To znači da ono što funkcioniše za jednu osobu najverovatnije neće imati potpuno isto dejstvo za drugu osobu. Zato, jedan od najvažnijih faktora koji utiče tok i način delovanja lekova za raspoloženje jeste individualna koncentracija serotonina, norepinefrina i dopamina kod svake osobe.
Lekovi za podizanje raspolozenja i njihovi neželjeni efekti (nuspojave)
Budući da lekovi za podizanje raspolozenja utiču na prilično ozbiljne hemijske promene u mozgu, oni izazivaju i niz neželjenih efekata. Odmah na početku treba istaći da se svi neželjeni efekti antidepresiva mogu pojaviti i prilikom redovne terapijske upotrebe, ali i prilikom njihove zloupotrebe.
Takođe, nuspojave lekova za raspoloženje zavise od brojnih faktora, među kojima su vrsta i jačina konkretnog leka koji osoba koristi. Svi negativni efekti lekova za raspoloženja zavisiće takođe i od osobe do osobe. Jer, kako smo rekli, ne deluju svi antidepresivi isto na svaku osobu.
Ovo su neki od neželjenih efekata tableta za raspoloženja kada se koriste u terapijskim dozama, odnosno prilikom redovne upotrebe:
- Mučnina;
- Glavobolja i vrtoglavica;
- Izraženija napetost, tenzija i anksioznost;
- Insomnija (nesanica);
- Nervoza, razdražljivost i agitacija;
- Zamućenje vida;
- Promene u srčanom ritmu (palpitacija, ubrzani srčani rad);
- Dobitak telesne težine;
- Gorušica, zatvor i dijareja, naročito kod osoba koje imaju problema sa digestivnim sistemom;
- Hipertenzija (povišeni krvni pritisak);
- Odsustvo libida (seksualna disfunkcija, smanjenje seksualne želje);
U najvećem broju slučajeva, neželjeni efekti prilikom redovne i kontrolisane upotrebe tableta za raspoloženje su kratkotrajni. Tačnije, osoba može iskusiti ove simptome u prvih nekoliko nedelja uzimanja antidepresiva, ali kod nekih ljudi ovi neželjeni efekti mogu trajati i znatno duže. Dužina njihovog trajanja zavisiće od intenziteta i težine depresije, opšteg zdravstvenog stanja osobe, godina i uzrasta i slično.
Antidepresivi, odnosno tablete za raspolozenje jesu lekovi koji se mogu koristiti isključivo po preporuci lekara i pod njegovom kontrolom. U slučaju ovih neželjenih efekata, lekar može razmotriti smanjenje doze leka ili promena leka za raspoloženje.
Ozbiljne zdravstvene posledice uzimanja lekova za raspoloženje
Neretko se događa da lekovi za raspolozenje nemaju nikakvog efekta u periodu od 10 dana do dve nedelje od početka uzimanja ovih medikamenata. Štaviše, moguće je da se osoba u ovom periodu oseća gore ili teže u poređenju sa periodom pre korišćenja tableta. Dešava se i to da se nakon dužeg vremena korišćenja lekova za raspoloženje kod osobe manifestuju depresivne epizode, neraspoloženje, nelagoda i bezvoljnost.
Međutim, kao što smo već istakli, celokupan proces poboljšanja raspoloženja osobe je individualan i zavisi od osobe do osobe.
Generalno posmatrano, lekovi za podizanje raspolozenja se uzimaju u dužem vremenskom periodu, a najmanje u periodu od šest meseci.
U slučaju potrebe, lekar može odlučiti da se lek za raspolozenje uzima i u dužem vremenskom intervalu od navedenog. Uvek se počinje od male doze, koja se vremenom povećava, u zavisnosti od procene nadležnog lekara. Osoba nikako ne bi smela da menja dozu ili vrstu terapije na svoju ruku, bez uputa lekara. Isto tako, nije preporučljivo da pacijent samostalno prekida terapiju ovim lekovima bez odobrenja i kontrole lekara.
Problem se sastoji u tome što lekovi za raspolozenje, odnosno njihova konzumacija, ponekad mogu uzrokovati i efekte koji ozbiljno mogu ugroziti zdravlje osobe. Dakle, ovde ne govorimo o običnim neželjenim efektima antidepresiva, već posledicama koje narušavaju zdravlje, a potencijalno dovesti i do smrti! Tu podrazumevamo:
- Serotoninski sindrom. Ovaj sindrom se javlja kada su nivoi serotonina isuviše visoki, obično zbog kombinovanja različitih vrsta lekova za raspoloženje koji podižu nivoe ovog neurotransmitera. Neki od simptoma ovog sindroma uključuju konfuziju, trzanje mišića, nesvesticu, napade, povraćanje, dijareiju, ubrzano znojenje i nepravilan rad srca.
- Hiponatremija. Ovo je stanje u kojem dolazi do opasnog pada nivoa soli, odnosno natrijuma u telu. Obično se javlja kod starijih osoba koje uzimaju lekove za raspoloženje. Simptomi uključuju glavobolju, dezorijentaciju, bol u mišićima, uznemirenost i napade.
- Dijabetes. Ljudi koji uzimaju lekove za podizanje raspoloženja u većem su riziku od dobijanja dijabetesa tipa 2.
- Samoubilačke misli. U praksi su zabeleženi slučajevi da ljudi, naročito mlađe osobe, razmišljaju o saomobuistvu ili samopovređivanju pri početku uzimanja ovih lekova
Rizik od samoubistva predstavlja jedan od najozbiljnijih neželjenih efekata lekova za raspoloženje! Zbog mogućnosti da tablete za raspoloženje izazovu suicidalne misli, neophodno je da se osoba javi svom lekaru ukoliko počne da se oseća lošije ili da oseća nove simptome, naročito nakon promene leka ili doze!
(Zlo)upotreba antidepresiva sa alkoholom ili sa opijatima značajno povećava rizik od samoubilačkih misli i samoubistva. Statistika je pokazala da uzimanje većih doza lekova za raspoloženje povećava rizik od suicidalnih misli najviše kod tinejdžera i osoba između 18-e i 25-e godine.
Ovo su neki od upozoravajućih znakova samoubilačkog ponašanja:
- Povećana zloupotreba lekova za raspoloženje;
- Osećaj krivice i bezvrednosti;
- Osoba često sebe dovodi u društveno rizične situacije;
- Iznenadno pisanje testamenta;
- Gubitak interesovanja za hobije;
- Pričanje o tome kako život nema smisla ili kako je bezvredan;
- Česte promene raspoloženja;
- Insomnija (nesanica) ili drugi problemi sa spavanjem (isuviše mnogo spavanja);
- Sve negativniji pogledi na svet;
- Davanje ii poklanjanje sopstvene imovine drugim ljudima bez naročitog razloga;
- Osoba nema nikakve planove za budućnost.
Tablete za raspolozenje i njihova zloupotreba
Iako tablete za raspolozenje ne izazivaju „high“ osećaj, odnosno osećaj euforije ili žudnje, kao što to čine brojne druge supstance, pojedini ljudi zloupotrebljavaju ove lekove u želji da poboljšaju i pojačaju njihov efekat. To čine nesvesni da tablete za raspolozenje deluju polako i postepeno tokom dužeg vremenskog perioda.
Prema tome, lekovi za podizanje raspolozenja se zloupotrebljavaju tako što se osoba ne pridržava lekarskih uputa, već ove medikamente uzima na svoju ruku, samostalno određujući dozu i učestalost konzumacije.
Dakle, do zloupotrebe lekova za raspoloženje dolazi kada osoba uzima veću dozu od propisane ili u češćim vremenskim intervalima kako bi postigla željeni efekat. Takođe, zloupotrebom se smatra i to kada se lekovi za raspolozenje kombinuju sa drugim supstancama, najčešće depresorima CNS-a (alkohol ili opjati).
Simptomi zloupotrebe ovih lekova variraju od osobe do osobe, ali se najčešće ispoljavaju u vidu promena raspoloženja ili ponašanja. Lekovi za raspolozenje utiču na pomenute neurotransmitere u mozgu odgovorne za raspoloženje tokom dužeg vremenskog perioda.
Uzimanje velikih količina ovih supstanci i njihova kontinuirana zloupotreba neće uzrokovati bilo kakav trenutni euforični ili „high“ osećaj.
Uprkos tome, pojedinci pokušavaju da povećaju dozu ili da koriste drugačije metode uzimanja od prepisanih, nadajući se osećaju euforije ili pojačanju dejstva leka. Često se događa da ljudi zloupotrebljavaju antidepresive drobljenjem ovih tableta i ušmrkavanjem, razblaživanjem i ubrizgavanjem, sa uverenjem da će to izazvati efekat sličan efektima psihostimulansa.
- Promena raspoloženja;
- Misteriozno i tajnovito ponašanje;
- Društvena izolacija, osoba postaje povučenija;
- Promene u apetitu;
- Promene u navikama spavanja;
- Kretanje u nepoznatim društvenim krugovima;
- Finansijske poteškoće;
- Odlazak kod različitih lekara u cilju nabavke novih doza;
- Suicidalne ideje i misli;
- Osobi rano ponestaju lekovi;
- Uzimanje većih doza od preporučenih;
- Uzimanje lekova u češćim vremenskim intervalima od preporučenih;
- Drobljenje i mrvljenje tableta;
- Uzimanje lekova zajedno sa alkoholom ili drugim supstancama.
Upozoravajući simptomi zloupotrebe lekova za raspoloženje
Odmah treba istaći da je relativno teško uočiti i primetiti simptome zloupotrebe tableta za raspoloženje, osim ukoliko znate šta tražite kod druge osobe. U velikom broju slučajeva, ponašanje depresivne osobe je to koje može ukazati na zloupotrebu ovih supstanci i samoubilačko ponašanje.
Uopšteno, simptomi zloupotrebe lekova za raspoloženje se podudaraju sa neželjenim efektima upotrebe ovih lekova.
Osobe kojima su prepisani lekovi za podizanje raspolozenja, zbog depresije, često mogu zloupotrebiti ove lekove ili upotrebiti druge adiktivne supstance u želji da pojačaju njihove efekte!
Ljudi koji pate od depresije u proseku dva do tri puta češće zloupotrebljavaju drogu i/ili alkohol. Oni koji zloupotrebljavaju lekove za raspoloženje, kao što smo rekli, neće imati bilo kakve trenutne ili dugoročne koristi od toga. Naprotiv, samo će sebi povećati rizik od zloupotrebe drugih supstanci za vreme upotrebe antidepesiva.
Pored navedenih, još neki od upozoravajućih simptoma zloupotrebe lekova za raspoloženje, koji predstavljaju alarm za zabrinutost, uključuju:
- Krvave oči i zamagljen vid;
- Zapušten izgled;
- Ulazak u dugove i finansijski problemi;
- Mentalna konfuzija i zbunjenost;
- Promene u apetitu (najčešće povećani apetit i dobitak težine);
- Nedostatak emocija;
- Paranoja i halucinacije;
- Drhtavica i napadi;
- Promene u navikama spavanja (previše ili premalo spavanja);
- Nerazgovetan govor;
- Izolovanje od porodice i bliskih prijatelja;
- Upaljeno grlo;
- Zanemarivanje svakodnevnih obaveza i odgovornosti kod kuće, u školi, na poslu;
- Nastavak zloupotrebe lekova za raspoloženje, uprkos svim neželjenim efektima i negativnim posledicama koje izazivaju;
Da li lekovi za podizanje raspolozenja izazivaju zavisnost?
Postoje brojne polemike o adiktivnom potencijalu tableta za raspoloženje, odnosno o tome da li lekovi za podizanje raspolozenja izazivaju zavisnost.
Naime, poznato da je zloupotreba supstanci uzrokuje promenu u hemijskoj strukturi mozga, ometajući razvoj i komunikacju neurotransmitera. Kompulzivna, kontinuirana i nekonotrolisana zloupotreba narkotika i alkohola u najvećem broju slučajeva dovode do fizičke i psihičke zavisnosti.
Iako se tablete za raspolozenje često nazivaju i „tabletama za sreću“, one ne proizvode isti onaj osećaj euforije kao što to čine druge prepisane ili nelegalne supstance.
Lekovi za raspoloženje imaju za cilj da izvrše „rebalans“ neurotransmitera u mozgu, a ne da jednostavno pojačaju prijatna osećanja. Upravo ova d
