STANISTE VRGANJA

Vrganj je siroko rasprostranjen u Srbiji. Moze se naci u listopadnim, uglavnom hrastovim i bukovim, i cetinarskim sumama. Cesce se nalazi na obodima suma ili na livadama koje su tik uz sumu, redje duboko u sumama. U zavisnosti od toga kakva je godina, nekada ga ima vise a nekada manje. Pogoduje mu dosta sunca i dosta kise. Vreme rasta je od juna do oktobra.

KAKO PREPOZNATI VRGANJ

Iako branje pecuraka zahteva dobro poznavanje svake vrste, vrganje je relativno lako prepoznati. Raste u visinu do 20cm, ima poluokruglasti sesiric smedje boje koja moze varirati od sasvim svetlo smedje do tamno kestenjaste. Ima belo-zute cevcice ispod sesira koje se lako mogu odvojiti. Kada se pritisne prstom po sesiricu, oseti se da je vazdusast i ostaje blago udubljen trag prsta. Prijatnog je mirisa.

Razlike izmedju jestivog vrganja i njegovih nejestivih dvojnika:

-jestivi vrganj ima debelu nozicu na kojoj stoji sesiric, nejestive varijante imaju znatno tanju

-jestivi vrganj ima belo meso koje ne menja boju kada se presece, dok meso nejestivog odmah pocinje da tamni

SAKUPLJANJE VRGANJA

Nista lepse od skupljanja vrganja. Ne samo zato sto setamo netaknutom prirodom vec i zato sto je to odlican nacin da se opustimo i ne razmisljamo ni o cemu ‘vaznom’. Razmisljamo samo o tome gde li se sakrio i osetimo neverovatno zadovoljstvo svaki put kada ga pronadjemo. Vrganje je najbolje sakupljati rano ujutru dok su sasvim svezi. Svakako da je jako vazno truditi se da ocuvamo njegovo staniste, pa tako mlade i zdrave vrganje secemo nozem u korenu ili ga uberemo tako sto ga okrenemo u smeru kazaljke na satu,a zatim to mesto utapkamo stopalom. Stari vrganji koje su vec napali crvi ne diramo jer nisu jestivi i ostavljamo ih da se iz njih razmnoze nove pecurke. Vrganj se razmnozava sporama koje se nalaze sa donje strane sesirica. Ubrane vrganje odlazemo u pletenu korpu. Osim toga sto im omogucavamo da ostanu svezi dok ne stignemo do kuce, na taj nacin pomazemo i njihovo razmnozavanje jer dok setamo dalje sa korpom u rukama iz nje ce spore ispadati na tlo.

UPOTREBA VRGANJA

Svez vrganj moze stajati u frizideru najduze dva dana ukoliko se odmah ne upotrebi. Mozemo mu produziti vreme upotrebe na vise nacina-susenjem, kiseljenjem ili zamrzavanjem.

SUSENJE VRGANJA

Ukoliko se odlucimo da vrganj susimo, sto je najcesci nacin njegovog odlaganja, potrebno je lagano nozem odstraniti zemlju sa drske, nikako prati, i iseckati ga na tanke listice. Listici se slazu na podlogu, najbolje za te svrhe moze posluziti ram sa mrezom, slican onom koji se postavlja na prozore za zastitu od insekata. Iako je vrganje moguce susiti u rerni ili iznad peci, prirodnije je susenje vrsiti napolju, na suncu ili u hladovini, na promaji. Kada se suse na otvorenom potrebno ih je prekriti gazom da bi bili zasticeni od muva. Prepoznacemo da je susenje gotovo kada listici u rukama proizvode zvuk suskanja. Tada ih pakujemo u papirne kese i odlazemo na suvo mesto jer je najvaznije da ne dodju u dodir sa vlagom. Masa suvih vrganja u odnosu na sveze se smanji deset puta, sto znaci da ce nam za kilogram suvih vrganja biti potrebno deset kilograma svezih. Na trzistu, cene su potpuno prilagodjene ovom kaliranju.

KISELJENJE VRGANJA

Za kiseljenje se koriste mladi vrganji, sasvim male ostavljamo cele, one malo vece presecemo na 2-4 dela uzduzno, operemo ih pod mlazom vode. Pre kiseljenja ih je potrebno blansirati-na 3 do 5 minuta prokuvati u kljucaloj, posoljenoj vodi. Posle vadjenja iz vode, vrganje treba dobro oprati dok se sa njih ne skine sva sluz i ostaviti ih u cediljki. Za to vreme, napraviti marinadu po zelji i njome zaliti vrganje koje smo prethodno slozili u tegle, ja koristim ovaj recept:

Prokuvati 2l vode sa 100g secera, 100g soli, pola litre sirceta, dodati biber u zrnu i konzervans.

ZAMRZAVANJE VRGANJA

Ovo je najlaksi nacin ocuvanja vrganja, ali treba napomenuti da zamrznuti vrganj iako ne gubi svoj ukus, ipak ne moze da se uporedi sa ukusom suvog vrganja, koji je specifican i daje jelima carobnu notu. Vrganj se zamrzava dok je sasvim svez, tako sto se secka na komade velicine zalogaja. Ovo je vazno jer se zamrznuti vrganj ne odmzava vec dodaje jelima smrznut. Pakuje se u najlonske kese i moze se cuvati u zamrzivacu do godinu dana.

NUTRITIVNA VREDNOST VRGANJA I UTICAJ NA ZDRAVLJE

Zbog svog fantasticnog ukusa, cest je gost na trpezi istinskih gurmana, posebno je pogodan za vegane i vegetarijance kao i one koji zele zdravu zamenu za meso. 100g svezeg vrganja sadrzi: 82 kalorije, 7.39g proteina, 1.7g masti i 9.5g ugljenih hidrata. Bogat je vitaminima b grupe, sadrzi kalijum, gvozdje, fosfor i cak 4mg cinka na 100g. Odlican je antioksidans i poboljsava rad creva, blagovorno utice na kardiovaskularni sistem i sprecava osteoporozu.

ZANIMLJIVOSTI O VRGANJIMA

Nikada nikome nije poslo za rukom da gaji vrganj u domacim uslovima. On raste kada zeli i gde zeli. Legenda kaze da vrganj prestaje da raste kada ga neko ugleda! Ako ne uberete sasvim mali vrganj, vec ga ostavite da naraste, idite sutra na isto mesto, videcete da je isti onakav kakvog ste ga i ostavili.

BONUS RECEPTI SA VRGANJIMA

https://www.kurir.rs/recept-dana/1898005/gulas-od-vrganja

https://recepti.zena.blic.rs/5949

https://www.kuvarancije.com/testenina-sa-vrganjima-i-kozijim-sirom