Danas je Svetski dan borbe protiv artritisa, a “Udruženje obolelih od Reumatskih Bolesti Srbije obeležilo je ovaj dan u Beo Zoo Vrtu na Kalemegdanu, pod sloganom “Pronađi oslonac”.

Ove godine Svetski dan borbe protiv artritisa je posvećen spondiloartritisu, teškoj reumatskoj Bolesti koja se manifestuje upalom i okoštavanjem zglobova kičmenog stuba i/ili perifernih zglobova.  Organizovana je i “Šetnja dobre nade” s obzirom na to da šetnja i fizička aktivnost za obolele od reumatskih bolesti, predstavlja sastavni deo lečenja.

Druženju je prisustvovalo gotovo 100 pacijenata iz cele Srbije, veliki broj dece obolele od reumatskih bolesti, kao i brojni doktori, naši poznati reumatolozi. Predstavnici “Udruženja obolelih od reumatskih bolesti” i doktori reumatolozi delili su informativne materijale na temu reumatskih bolesti i spondiloartritisa i razgovarali sa brojnim zainteresovanim građanima.

Tom prilikom smo razgovarali sa Marijom Kosanović, koja od artritisa boluje od svoje druge godine.

– Ja bolujem od juvenilnog idiopatskog artritisa, već trideset i sedam godina. Moji prvi simptomi su bili bolovi i otok u levom kolenu. Kako se problem nije povlačio bez obzira koliko je vremena prolazilo, došlo je do sumnje da nije u pitanju povreda i nakon tri meseca mi je uspostavljena dijagnoza. U mom slučaju je dijagnoza bila vrlo brzo uspostavljenja jer sam imala sreće da moji lekari to na vreme prepoznaju. Načini lečenja su se drastično promenili od kada sam se ja razbolela i mnogo je veći broj lekova. danas postoje lekovi koji mogu da omoguće obolelom  da normalno funkcioniše živi i radi- objašnjava Marija Kosanović.

U Srbiji 70.000 građana boluje od zapaljenskih reumatskih bolesti, među njima je 2000 dece, dok 15.000 osoba boluje od spondiloartritisa. Pravovremena dijagnostika i savremeno lečenje  u početnom stadijumu bolesti, mogu da spreče buduće deformitete i funkcionalne deficite kao i da omoguće bolesniku da nastavi sa kvalitetnim životom i radom.

– Imala sam sreće da sam bila prilično prihvaćena od strane vršnjaka i nisam imala problema da se uklopim u svoje okruženje. Znam da neke osobe iz okruženja koje su imale istu dijagnozu kao ja, da su ih pratili veliki problemi i diskriminacija od strane okruženja jer nisu bili fizički sposobni kao njihovi vršnjaci. Nailazili su i na nerazumevanje profesora zbog izostajanja iz škole, tako da u tom smislu osobe koje rano obole od artritisa mogu da imaju velikih problema da se uklope u “normalan” život. Kada od malena živite sa ovakvom teškom bolešću, još kao dete naučite da funkcionišete i snalazite se u smislu nalaženjea prečica i rešenja. Ukoliko na primer ne možete da otvorite flašu, naučićete da tražite pomoć ili pomagalo uz pomoć kojeg to možete da uradite. Meni je porodica bila veliki oslonac i podrška. Oni su prvi tu kada vam je loše i ne možete da ustanete iz kreveta, a kada vam je dobro pomažu oko nekih svakodnevnih stvari kao što ne na primer zakopčavanje dugmeta- priča Marija.

U Srbiji postoje organizacije koje podržavaju i pomažu obolelima od artritisa, ali i roditeljima čija deca se bore sa ovim problemom.

– Pacijenti mogu da se obrate udruženju za obolele od reumatskih bolesti, naš sajt je www.ors.rs i tamo uvek mogu da se obrate za pomoć ili da dobiju odgovore na pitanja koja ih zanimaju. Organizujemo i psihološke radionice jer se 60 posto obolelih od reumatskih bolesti bori sa depresijom i anksioznišću. Takođe, pošto je fizička aktivnost od velike važnosti kada su ove bolesti u pitanju, organizujemo radionice joge i taj čija- kaže Marija.

Iako danas postoje lekovi koji mogu da kontrolišu ovo stanje. bolovati od reumatskih bolesti nikako nije lako ni za telo, a ni za psihu.

Svaki dan je drugačiji, kada ustanete i treba da ste na drugom kraju grada za sat vremena, a boli vas bukvalno celo telo i ne možete da dođete ni do vrata naravno da potonete i osećate se loše. Ipak, ja sam naučila da kada padnem, moram da ustanem jer nemam drugog izbora. Za svakoga ko je oboleo od ove bolesti, važno je da imaju sve potrebne informacije i moraju da se bore. Obavezna je fizička aktivnost, da se vodi računa o ishrani, kao ib izbegavanje virusa i stresa. Važno je da urade onoliko koliko mogu za sebe jer je budućnost u njihovim rukama- zaključuje Marija.