Hleb osnova ishrane
Hleb , vec 30 000 godina deo ljudske ishrane , obezbedjuje energiju u obliku ugljenih hidrata , kao I osnove neophodne hranljive sastojke , vlakna, I fitohemikalije . Ipak , postoje mnoga pogresna uverenja u vezi sa hlebom.
Hleb se pravi od Zrna zitarica – psenice , razi , ovsa , pa je njegova hranljiva vrednost mahom uslovljena sadrzajem samog zrna.
Njegov nutritivni sastav zavisi od toga da li je brasno koje se upotrebljava za pravljenje hleba belo , ili od Celog Zrna , kao I od drugih sastojaka koji se dodaju , kao sto su semena ili masti .
Oko polovine naseg dnevnog unosa energije trebalo bi da potice od ugljenih hidrata ,, uglavnom iz skroba .
Tako da je , uz krompir , testenine I pirinac, hleb glavna komponenta zdrave balansirane ishrane . Hleb takodje sadrzi protein I malu kolicinu masti .
Zrna zitarica su bogata hranljivim vlaknima I obezbedjuju osnovne mikronutritijente u koju spadaju vitamini B grupe ( tiamin , niacin I folna kiselina) I minerali ( gvozdje , cink I magnezijum ) , koji se uglavnom nalaze u opni/ mekinjama tj.spoljnom delu zitarice.
Kolicina ovih sastojaka u krajnjem proizvodu zavisi od brasna koje se koristi . Brasno od celog zrna je bogatije ovim sastojcima od belog , pa hleb od celog zrna sadrzi vise vlakana , vitamina I minerala ( osim ukoliko se naknadno dodaju belom hlebu nakon mlevenja u mlinu , kao sto je to , na primer , slucaj u Velikoj Britaniji).Oko dve trecine vlakana iz zitarica nisu svarljive , a uklanjanjem opni / mekinja , uglavnom se gube ne svarljiva vlakna.
Vlakna se dovode u vezu sa zdravstvenim dobrobitima , a posebno su znacajna za zdravo funkcionisanje zeluca I creva , smanjuju rizik od srcanih bolesti I dijabetesa tipa 2 I pomazu odrzavanju zdrave telesne tezine.
Pogresan dozivljaj hleba
Sve je vise uvrazeno misljenje da hrana bogata skrobom , ukljucujuci I hleb , uzrokuje povecanje telesne tezine . Do ovog misljenja doveo je porast popularsnost visokoproteinskih dijeta sa ogranicenim unosom ugljenih hidrata, uspesnih u gubljenju kilograma na kratke staze . Medjutim , u ovim dijetama kilogrami se gube zbog smanjenog unosa energije , a ne zbog izbegavanja samih ugljenih hidrata .
Skorasnji sveobuhvatni pregled naucne literature potvrdio je da je hleb od celog zrna nemoze da se dovede u vezu sa dobijanjem na tezini . Istovremeno , pronadjena je veza izmedju konzumiranja rafinisanog hleba I stavaranja naslaga oko stomaka ( mada konzumiranje belog hleba moze da bude indikator manje zdrave ishrane ).
Jos jedno uobicajno pogresno shvatanje je da hleb izaziva oticanje. Kod zdravih osoba ne postoji naucni dokaz koji podrzava ovo misljenje .
Naravno , u uslovima celikalije ili alergija na zito , konzumiranje hleba ili druge hrane koja sadrzi gluten ili zito , moze dovesti do gastrointestinalnih ostecenja ili neprijatnosti . Broj ljudi koji smatraju das u alergicni na zito je zapravo znacajno veci od stvarnog .
Ukoliko se sumnja na alergiju ili netoleranciju , vazno je potraziti savet strucnjaka I obavti testiranje , jer prosto ukidanje bilo koje vrste hrane moze dovesti do snizenog unosa osnovnih nutrijenata neophodnih za funkcionisanje organizma .
Poboljsanje hranljive vrednosti hleba
Hleb sadrzi so , koja poboljsava ukus I ima znacajnu ulogu u procesu pravljenja testa , omogucava bolju teksturu I produzava rok trajanja . Kao osnovna hrana u vecini evropskih zemalja , hleb je jedan od glavnih izvora ukupnog dnevnog unosa soli . U poslednje vreme , sirom Evrope su se pojavile inicijative za smanjenje kolicine soli u hlebu , koje su dovele do smanjenja od 10 – 15 % u Austriji I Italiji , pa sve do 30% u Hrvatskoj .
Druge inovacije u pekarstvu doprinele su poboljsanju nutritivnih vrednosti hleba , narocito u upotrebi celog zrna zitarica , dodatka vlakana , semenki I omega 3 masnih kiselina.
Ocekuje se d ace se I ovaj trend nastaviti .
