Fransizing u pekarstvu
Sta je franzizing?
Najbolje je krenuti od same ideje fransizinga: po definiciji , fransiza je oblik saradnje izmedju nezavisnih preduzetnika , gde uprosceno davalac fransize daje , odnosno ustupa , primaocu fransize svoj “ know-how” I svoj brend , a primalac fransize mu , za mogucnost da koristi brend I dokazanu poslovnu ideju , placa fransiznu naknadu.
Kada “ takvu ideju prenesemo na bransu “: ako se neka pekara na bilo koji nacin trzisno dokazala , bilo da se glas o pekari ili o njenom pecivu toliko prosirio d avec ima “ poznato ime “ ili da pekara ima jako dobre finasijske rezultate , jer je dobro ustrojena I organizovana , bilo da je razvila neku inovaciju ( poput nekog jedinstvenog recepta ili tehnologije proizvodnje , recimo) – fransizing je mehanizam da se takav , dokazani posao ponudi I drugima .
Vlasnik pekare bi , u fransiznom sistemu poslovanja , postao davalac fransize – znaci , bio bi spreman da ustupi pravo na koriscenje svog Brenda I da prenese svoj poslovni model I celokupno znanje ( know – how) I nekoj drugoj srani , svakako iz interesa I uz odredjenu naknadu .
Ta druga strana je primalac fransize , neko ko fransizom kupuje pravo da pokrene novi posao , a da “ odmah void dokazanu pekaru” . Primalac se oslanja na to d ace od davaoca fransize dobiti ne samo prepoznati brend , vec I sva potrebna znanja , obuku I podrsku , u svakom trenutku poslovanja .
Sam fransizni odnos uredjuje se ugovorom , a definise fransiznim paketom . Paket je zapravo skup dokumenata , radnji , prava I procesa –sve ono cime se know – how prenosi sa davaoce na primaoce , a sam njegov “ sadrzaj “ moze da varira.
Najcesce ga cine obuka , prirucnici , planovi , recepti , dizajn… kao I razni materijali kojima se opisuje posao .
Zasto bi se , neko odlucio za fransizing u pekarstvu? Najcesce zato sto je za samostalno osvajanje trzista potrebno mnogoo investicija , vremena I poznavanja razlicitih sredina .
Praksa pokazuje da u fransizing najcesce ulaze pekarski koncepti koji su zaokruzili proces – ulazu I u proizvodnju I distribuciju I prodaju .
To znaci da imaju sopstveni pogon za proizvodnju peciva , cime postaju glavni ( a cesto I jedini ) dobavljac pekarskog asortimana za fransizni sistem , cesto I mrezu sopstvenih pekara , a samim tim I dobro razvijen system distribucije .
Za primaoce znaci da takvom fransizom dobijaju pouzdan I razradjen system nabavke za osnovni proizvod I to od proverenog dobavljaca , po najpovoljnijoj ceni , a kvalitet takvog proizvoda ce u svim pekarama koje posluju pod istim brendom uvek biti isti .
U ovako postavljenim sistemima , od primaoca fransize se najcesce I ne trazi da obavezno imaju predhodnog iskustva u pekarstvu. “ Na licu mesta” , u samoj pekari , gotovo ili polugotovo pecivo se jedino pece I prodaje , a “know-how” I obuka je preusmerena na tehniku pecenja , izlaganje peciva , prodaju , odnos s klijentima , marketing I vodjenje tekuceg poslovanja.
Po ovom principu , u Srbiji posluju , suboticki mini-pani , beogradska kafe-pekara Kralj , niska pekara Brankovic … U Hrvatskoj su to , pak , Pek-Snack I Mlinar.
Ima , naravno , I drugacijih modela. Slozeniji sistemi u kojima pecivo , po odredjenoj I zasticenoj recepturi davaoca , primaoci prave u samoj pekari . Osim sto podrazumeva veca ulaganja u opremanje pekare , obuka je tada duza I slozenija .
Primaoci fransize , takodje , mnogo vise truda ulazu u nabavku svakog od potrebnih sastojaka za pravljenje peciva , iako je olaksica ako od davaoca fransize dobiju listu preporucenih I proverenih dobavljaca .
Ovo , su stoga , samo neki od primera I modela fransizinga u pekarstvu , a ima ih vise !
