Sećate li kad su nam naše bake i mame, tetke i ostale pripadnice lepšeg dela porodice pričale o deci, braku i obavezama u istom? Ako ste zrela devojka, da ne kažem mlada žena u ranim tridesetim ili četrdesetim, onda znate o čemu Vam pričam. Obično se na porodičnim okupljanjima diskutuje o tome koja se ove god udala a koja Nije i kada će……..

Ko se oženio sa kakvom a kome je već vreme za ženidbu/udaju i šta on ili ona toliko čekaju?! Izludjujuće, zar ne? A onda priča da u njihovo vreme nije bilo ovako, da se odmah znalo ko će se za koga udati/oženiti i čekanju nema mesta. Sve je bilo ozbiljnije i stabilnije. Slušam ih i razmišljam, sa setom, moram priznati…….. U pravu su.. …. A šta ako smo mi, današnje žene i devojke zaglavljene u ovom i ovakvom vremenu i svetu i šta ako nam nema spasa? Spašavamo se koliko možemo i spas smo same sebi!

S obzirom da se sve izmenilo, žene su postale jače, muškarci više plaču, mi uvrćemo sijalicu umesto njih, mi lupamo šakom o sto i odlazimo ako nam se nešto ne svidja, mi zaradjujemo, a velika većina nas (priznajte) i izdržava svog momka/muža jer je on u fazi “tranzicije” . Taboo o tome ko prvi kome prilazi je davno prevazidjen i nije odmah garancija da će sve ispasti tako loše, ako prve i pridjemo muškarcu. O sexu i da ne pričamo, toliko ga svuda ima, da čak i deterdzent ne može da se proda a da na reklami nije neka sexy cica ili macan. Pa se pitam, a pitam i Vas drage moje, jesmo li zaglavljene tu gde jesmo, sa svim ovim gore navedenim i stanje je takvo kakvo jeste. Ne možemo da se vratimo 20 god unazad, o budućnosti razmišljamo, ali kakvoj?

Kada nam je i sadašnjost ovakva, sa ovakvim muškarcima (oprostite mi dragi mužjaci, ništa lično)? Zaglavljeni smo i borimo se. Neke će se udati sa 30,neke sa 35, neke sa 37 a druge sa 43. Neke će čak i roditi svoje prvo dete sa 40. Hej, kad mogu svetske zvezde, žene u inostranstvu (doduše sa boljim ekomoskim statusom) zašto ne bi mogle i mi. A i da sve to ne “obavimo” što su naše bake, majke, tetke i strine već imale u našim godinama, ok je. Brak nije garancija sreće. Deca nisu garancija sreće.Stabilan posao, koji ne volimo a moramo da radimo jedino iz razloga da bi imale da plaćamo račune i imale staž, takodje nije garancija sreće. Lepo je imati ih, ali zašto da jurimo za stereotipima samo da bi ispunile formalnosti. Naša jedina obaveza, u ovom, 21. veku je-da budemo srećni. Dodaću i zdravi. Sa mužem/ženom ili bez njega/nje. Sa decom ili bez njih. Sa stalnim ili honorarnim poslom, takva su vremena. Zaglavljene jesmo, u ovom veku, sa svime što on nosi i žao mi je drage naše pra rodjake ali…….. Mi smo druga generacija, ovo nam je ponudjeno na tacni i ovo nas je sačekalo, i mogu Vam reći-nije nam lako.

Zato, ‘oladite malo i stavite se u našu kožu. Pokušajte. A do tad, uživajte drage moje i volete sebe. Ne dajte da Vam drugi kroje život i odluke.

______________________

Autor:

Autor: Gordana Bojović

Živim u Beogradu, po struci sam Master Psiholog, a u slobodno vreme volim da pišem tekstove o aktuelnim i manje aktuelnim temama. Volim da čitam štiva domaćih i stranih autora, popularnu i klasičnu psihologiju.Takodje, usavršavam strane jezike, a najviše od svega, volim da putujem i upoznajem nove ljude i različite kulture.

The post Zaglavljeni u vremenu ili……….? appeared first on Lips & Heels.