Život je putovanje od rođenja do smrti. Na tom putu svi različito proživimo, nekima staze budu posute trnjem, a neki gaze cvetnim livadama.

Skup trenutaka lepih, tužnih, proživljenih jednom rečju nazivamo – iskustvom. Ono nas oblikuje, formira čini onakvim kakvi smo mi. Svi smo po rođenju dobri ali trenuci kroz koje smo prošli u osnovi predstavljaju naš lični pečat. I samo od toga kakvi smo mi…zavisi kako vidimo ljude preko puta nas. U osnovi Ljudi su naša ogledala.

Mnogo puta sam o sebi čula da nosim titulu naivnosti i da me je upravo ona donela bure, oluje propraćene najjačim pljuskovima. Da li su mene tako naivnom videli ljudi koji su bili naivni? Sebe smatram dobrom osobom. Rođena sam dobra, tako su me roditelji vaspitavali da na sve ljude gledam kao dobre…Tako je i sada…Moj svet je crno-beli a nikako sivi. Svi ljudi su dobri, nemaju razloga da budu zli…Iskrenost pre svega cenim i želim da se prema svima odnosim iskreno a nikako da zabijam nož u leđa, ne želim da ljudi krvare, boluju. Za mene je škola-škola, crkva-crkva. Uvek vidim lica ljudi a ni slučajno njihova naličja.

Postoje ljudi koji dobro obučenu ili osobu od stila smatraju osobom koja nema briga u životu…Često čujemo-lako je njima…A to su ustvari ljudi koji su uspeli da se izdignu iznad svojih problema, koji imaju možda najviše muka ali su shvatili da u ovom surovom svetu jedino opstaju optimisti.

Bilo da smo dobri, loši, uspešni ili ne…onako kako mi sebe vidimo je slika koja se sigurno razlikuje od slike kako nas vidi svet. I kad preko puta stoji neko ko nas smatra lažovom a mi znamo da to nismo, ostanimo pribrani i mirni jer to je samo njegovo mišljenje. Bilo čije mišljenje ne može uticati na naš život ako smo mi svesni ko smo. To što je neko u nama video lažova to samo govori da smo mi u određenom trenutku bili njegovo ogledalo.. Mnogo puta nam se ne sviđa kako se drugi ponašaju prema nama pa ih često kritikujemo . Zaboravljamo da su u stvari oni naša ogledala, da smo ih mi na određeni način privukli u naše živote. Osvestimo šta nam njihovo pristustvo poručuje. Te naše nesavršenosti projektujemo na druge pa ispoljavamo ljutnju, bes, ljubomoru…

Shvatimo da su ti ljudi naši učitelji, osvestimo i preuzmimo odgovornost za sebe i svoj život. Ogledala su naši najveći prijatelji i kritičari jer jedino će nam oni pokazati i dokazati pravu istinu. Svet oko nas je ogledalo naših uverenja, postupaka, našeg ja…Isto kao što su deca ogledala svojih roditelja. Onda kad su roditelji depresivni, deca su baš u tom trenutku sklona agresivnijem ponašanju.

Ogledala su tu da nas izvedu na pravi put, da nas opomenu da koračamo u pogrešnom smeru, ona su znakovi kraj puta na koje moramo obratiti pažnju. Neki mitiseri ili akne se mogu očistiti, prekriti puderom ali za unutrašnje stanje i unutrašnju lepotu je potrebno više rada…Obratimo pažnju na ljude oko nas…

Prethodni tekst->Srušite zidove od straha 

O autoru:

Tatjana Stanišić, rodjena 1977. godine u Knjaževcu.

Uglavnom čitam knjige popularne psihologije. Vodjena principima poznatih autora, krećem na put samospoznaje i trudim se da ovo postane što bolje mesto za život. Volim da čitam i u knjigama često nalazim beg od stvarnosti.

Pisanje je moj ventil eliminacije stresa, loših situacija i ljudi, moja snaga, moć . Zato često živim u citamima, u pesmama i pričama koje stvaram.

The post Ljudi su naša ogledala appeared first on Lips & Heels.