Ovaj tekst biće nešto drugačiji od onih na koje ste navikli. Otkrivam Vam nešto intimno i drugačije nego inače. Izazove sa kojima se susrećem ili probleme, Kako ih neki zovu, lekcije koje učim, one najteže životne. Neko će ovaj tekst pripisati mojoj slabosti, sklonosti ka kuknjavi, šta god slično…druga vrsta će iskoristiti na drugi, da ne kažem baš pametniji način, a to je da primene na sebi, uvide gde možda greše i ko su ustvari.

Neki od vas su me upoznali kroz tekstove koje sam pisala na ovom, a i drugim portalima. Ukoliko me ne znate, ukoliko ne znate odakle mi ideja da počnem da pišem i kako je sve počelo, možda bi bilo dobro da pročitate tekst koji je objavio magazin Hej-> Lips&Heels: Ko sam ja, kako je nastao moj blog i par saveta koji će vam služiti .

Moje ime je Milica Milošević. Apsolvent sam na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kruševcu, od juna meseca ove godine. Blog je nastao pre skoro tri godine, tačno 1.decembra 2014. Sam tok i razvoj mene kao ličnosti kroz pisanje, možete pročitati u tekstu iznad. Vreme, trud i rezultat svega toga pokazao mi je da sam ja skroz za ovo, da želim ovim da se bavim, da želim da napredujem. Učila sam danju i noću, slušala tutorijale na yt-u, obzirom da niko Nije mogao da mi pokaže kako se rukuje blogerom, wordpress-om i slično. Svaki novi, naučeni termin meni je pričinjavao zadovoljstvo. Pričala sam o SEO optimizaciji, marketingu sva srećna što se razumem u to, iako me okruženje nije shvatalo. Blog nije samo pisana reč, ukoliko niste spremni da platite nekome da vam vodi sajt i društvene mreže, morate mnogo mnogo vremena da provodite čitajući i slušajući u početku totalno strane termine, posebno devojkama. Jaka volja i želja da uspem mi je pomogla da i to podnesem i shvatim da je to samo deo napredovanja. U moj život su ušli ljudi koji su mi potpuno besplatno nudili svoje usluge, želeći da mi pomognu da se ostvarim. Ovom prilikom želim da se zahvalim Ivanu ( Lorso Solutions) i Nemanji i Maxi (MSrbija) . Njihovi saveti su mi pomogli da napredujem.

Fakultet me je sve više gušio. Nisam se pronalazila u toj struci. Učila sam mehanički, ali sam znala da je to samo da bi me moji više cenili, da ih ne razočaram. To više nije moja želja. Kada završim fakultet mogu da kažem svojim roditeljima da sam uspela, kao ćerke njihovih prijatelja, ali sada želim da uradim nešto za sebe, kako bih ja bila srećna u svojoj koži i bila ponosna na postignuto. Biti vaspitač zahteva veliku odgovornost.  Decu obožavam, radila sam u rođendaonici i zaista volim sa njima da provodim vreme. Rad u vrtiću zahteva određena pravila koja ja ne mogu da podnesem. Kreativna i inovativna po prirodi osoba ne može da radi po pravilima. Ukoliko i želite da promenite igru sa decom, istražujete i slično, postoji određeno vreme koje vam dozvoljava taj luksuz, a to je period između obroka i spavanja. Kreativnost je spontana, nenametljiva i ne znate u kom momentu će doći, ja ne mogu da je navijem kao sat. Dešavalo se da ustanem u sred noći i napišem tekst jer me je u tom baš momentu pukla inspiracija.

Shvatila sam da sam na velikoj raskrsnici i da moram nešto da uradim. Moram da se edukujem dodatno. Sledi Biznis Akademija. Kada sam čula za mogućnost da budem deo kursa koji će mi doneti priznat sertifikat, velike mogućnosti za napredak i razvoj, shvatila sam da je to to. To je ono što želim, za sebe.

Na moju kućnu adresu stigao je ovaj upitnik, kao i ugovor. Sve je bilo spremno da počnem sa edukacijom. Onda se sve okrenulo. Kada sam mojim roditeljima pomenula ideju da krenem na neki od datih kurseva, nisu me podržali. Imala sam ušteđevinu ali ne i dovoljnu za na duže staze. Ako bih počela da radim da bih se školovala, kako bih pisala za Lips, kako bih uspela i da završavam fax i kurs i posao i Lips. Već sam bila natrpana svim i želela sam da budem dobra svima, podjednako. Iskreno, bila sam jako besna. To me je demotivisalo, došla sam u situaciju da sve ostavim, shvatila da ja ne mogu sama kroz to.

Usledio je zdravstveni problem koji je bio posledica nesklada. Onoga što proživljavam i onoga što želim. Stres je uticao na pojavu bakterije koja je počela da mi uništava lice. Uništava tako da sam bila upaljena sva u licu, puna sitnih tačkica, a lice je reagovalo na svaki moj manji stres, nervozu, tako što se dodatno upali.

Tada je nastao tekst->Nepravilnosti na koži, nedostatak samopouzdanja. Sa vama iskreno…

Znala sam šta je u pitanju, znala sam od čega je. Zatvorila sam se u sebe, četiri zida, nastavila da pišem i dalje i to u sve većoj meri kako bih uspela u onome što volim. Fakultet sam ostavila po strani. Naravno, imam na umu da ga završim, ali mene ne čini srećnom već nervoznom i osećam se loše jer svaki moj korak koji ispunjava želje drugima, a mene ne čini srećnom, za mene je poraz. Život poklonjen drugima. Da li smo nezahvalni ako želimo da pokažemo roditeljima da postoji nešto što nas zanima, a to uopšte nije ono što oni žele od nas? Da se razumemo, ne krivim ja roditelje ni za šta. Roditelji žele dobro svojoj deci. Nekad, u strahu da ćete krenuti stranputicom, nameću svoje ideje, planove, donose odluke umesto vas, očekuju. To nije jer im nije stalo, samo strahuju. Svakako je teško to razumeti kada ne dobijete podršku za nešto što vi volite, a njima je strano.

I dalje sam sa vama. Puna ideja i želje i ambicija, sve sam jača u nameri da istrajem. Nisam odustala od svog sna iako nisam upisala Biznis Akademiju, iako nailazim na neprihvatanje ljudi oko mene. To sam što jesam, da nisam, živela bih laž. Samo želim da uzmem ono najbolje od života za mene. Život sa osmehom radije nego sa strahom i tugom. To nije greh, to vas čini drugačijim, jačim, a put…ne očekujte ,,med i mleko” , ali očekujte da ćete jednog dana biti ponosni na ono što ste postali.

Hvala Vam na podršci!

Milica Milošević

The post Želje roditelja ili biti srećan? Birate… appeared first on Lips & Heels.