Za vreme praznika većina ljudi se opusti i prepusti u uživanju visokokalorične masne hrane, raznih poslastica i pića. Kao posledica može da se javiti nadutost, problemi sa varenjem, nizak nivo energije, tromost a možda čak i vaga pokaže koje kilo više. Kako posledice ne bi bile trajne, trebamo priuštiti organizmu detoksikaciju. Najbolje rešenje je da se vratimo zdravim namirnicama kako bi ojačali imunitet, povratili dobar osećaj i energiju.

Prva stvar na koju bi trebali da obratimo pažnju je unos vode, koja nam može pomoći pri detoksikaciji tela. Za početak treba da se potrudimo da unesemo bar dva litara dnevno. Ravnomerno rasporediti tokom dana (npr. 4 čaše u prvom delu dana, 4 čaše u drugom) kako bi sprečili nalivanje i često trčkaranje u toalet.

Sa ciljem da ubrzate metabolizam, uvrstite redovne obroke na svaka 3, 4 sata. Izbaciti tešku kaloričnu hranu, fokusirati se na voće, povrće, žitarice tj.hranu koja je bogata vlaknima.

Hrana bogata vlaknima ne samo da će nam pomoći u čišćenju tela Nakon Praznika, već ima i mnoge zdravstvene prednosti kao što su smanjen rizik od srčanog udara, šloga, dijabetesa tipa 2, smanjuje razvoj raka debelog creva… Preporučuje se pri digestivnim problemima kao što su dijareja, hemoroidi, opstipacija… Vlakna bi trebala biti bitan deo naše svakodnevne ishrane ne samo nakon praznika.

Šta su zapravo vlakna? Vlakna su deo ugljenih hidrata iz biljaka ili žitarica koja ne mogu da se svare u digestivnom traktu već ostaje unutar creva, formira stolicu i omogućava čišćenje naših creva. Isključivo se nalaze u namirnicama biljnog porekla. Dijetalna vlakna se mogu podeliti u dve grupe: rastvorljiva i nerastvorljiva:

Rastvorljiva – sama reč nam kaže da se rastvaraju u vodi, samim tim usporavaju prolaz hrane kroz probavni sistem. Namirnice koje sadrže ovu grupu vlakana su mahunarke (pasulj, grašak, boranija), ovas, ječam, krompir… S obzirom na činjenicu da ova vrsta vlakana privlači masnoću i šećere iz hrane, mogu nam pomoći u snižavanju holesterola i šećera.

Nerastvorljiva – se ne rastvaraju već u kontaktu sa vodom nabubre i pospešuju čišćenje creva (crevna četka). Namirnice koje ih sadrže su žito, raž, braon pirinač, korenasto povrće, kukuruz, paradajz, zeleno lisnato povrće…

Na početku budite obazrivi jer ukoliko telo nije naviklo na veću količinu vlakana, može izazvati nadutost i gasove. Zato je bitno da ih uvodimo postepeno uz dovoljan unos VODE kako ne bi izazvali kontra efekat – zatvor.

Svakodnevno jedite više svežeg voća (celo ili u vidu smoothie-a kako bi sačuvali vlakna koja se nalaze u kori voća, izbegavajte ceđene sokove) i povrća kao što su spanać, brokoli, kelj… Proizvode od belog brašna zamenite sa integralnim (hleb, testenine, pirinač). Od svih obroka tokom dana se trudite da za večeru imate najviše vlakana. Povećani unos vlakana može biti i od pomoći osobama sa viškom kilograma jer namirnice bogate vlaknima nemaju visoku kalorijsku vrednost a stvaraju nam osećaj sitosti.

Prethodni tekst->Vreme je za Smoothie!

izvor fotografija: https://www.ocfurniture.com ; http://www.med.monash.edu/cecs/gastro/prebiotic/

Autor teksta:

Marina Nekrep, savetnik na polju ishrane i treninga. Jedan od osnivača Dream Gym koncepta u Sloveniji. Radi na području Slovenije i Srbije.

Ukoliko imate neka pitanja, slobodno joj se obratite na [email protected]