Leto je doba godine kada je izlaganje suncu najveće. Međutim, na sunčevo zračenje uglavnom obraćamo pažnju kada idemo na more, a zaboravljamo da smo suncu izloženi tokom cele
godine. Čak 80 odsto sunčevih zraka u našem životu ne primamo na moru, već u svakodnevnom životu, na putu do posla, škole, vrtića, na pijaci ili šetnji po parku.

Zbog Epidemije Korona Virusa veliki broj građana će ovog leta ostati u Srbiji. Obale Jadranskog, Jonskog ili Egejskog mora zameniće plažama Borskog, Srebrnog i Palićkog jezera ili će odmor provesti u našim brojnim banjama i planinama, dok veliki broj ljudi najavljuje da će vrele letnje dane dočekati u svom gradu. Stručnjaci jednoglasno apeluju da nije bitna destinacija za odmor, već isključivo pravovremena i sveobuhvatna zaštita kože.

Sunčevo zračenje je pojam koji obuhvata nekoliko vrsta opšte poznatih „zraka“ . Neki od njih su kosmičko, Gama i X zračenje, kao i UV-C. Međutim, oni ne stižu do nas, već ih zaustavlja atmosfera i ozonski omotač. Oni koji dospevaju do naše kože su UV-A, UV-B, kao i infracrveno zračenje (IR-A). Naša koža svojim razvijenim mehanizmima zaštite ove zrake može da toleriše do određenog nivoa, posle čega je, u zavisnosti od tipa kože, neophodna adekvatna zaštita da bi se bezbedno uživalo na suncu. UV-A i UV-B zraci najmanje dospevaju do nas, svega 6,8 odsto, vidljivo svetlo je 38,9 odsto, a ostatak od čak 54,3 odsto čine infracrveni zraci.

– Za razliku od najčešće spominjanih UV-A i UV-B zraka, koji prodiru do samo nekih površinskih slojeva kože (epidermis i dermis), infracrveno zračenje, naročito IR-A zraci prodiru kroz celu
našu kožu, sve do potkožnog tkiva. Njihov uticaj na kožu umnogome zavisi od dužine izlaganja, te u toku samo sat vremena kod 60 odsto osoba postoji štetno dejstvo pomenutih zraka – objašnjava dermatolog dr Nevenka Dokmanović.

Zraci koji nam daju toliko željeni bronzani ten, ali i opekotine i oštećenja kože, pripadaju UV-B zracima. Oni prodiru kroz ceo naš epiderm i površinski deo derma. Koža se od njih štiti tako što
produkuje veće količine pigmenta – melanina, ali istovremeno dolazi i do „zadebljavanja“ kože. Zbog UV-A zraka javljaju se alergije na sunce, ali dolazi i do prevremenog starenje kože, gubitka
elastičnosti, tonusa i pojava dubokih bora.

– Infracrveni A zraci prodiru najdublje, praktično kroz celu kožu. Međutim, bitno je naglasiti da mehanizmi zaštite koje ima koža, nisu dovoljni da nas zaštite od prodiranja ovih zraka. Oni zapravo imaju isto loše dejstvo kao i UV zraci, ali im je mehanizam potpuno drugačiji. Pre svega oštećuju neke od najvažnijih ćelija naše kože. Na prvom mestu fibroblasti, ćelije odgovorne za proizvodnju kolagena i elastina, supstanci koje daju mladost, jedrinu, čvrstinu i lepotu koži. Takođe, ove ćelije aktivno učestvuju i u procesu zarastanja rana i svih regenerativnih procesa koji se svakodnevno odvijaju – napominje dr Dokmanović.

Portal Aska zajedno sa Udruženjem žena „Naša Aska“ i kompanijom Hemofarm pokreće veliko istraživanje na temu štetnosti sunčevog zračenja. Kliknite OVDE da popunite upitnik!

Ove godine većina građana Zbog Epidemije Korona virusa, umesto odlaska na more planira posetu nekih od turističkih centara u Srbiji, poput Zlatibora, Zlatara, Tare, Stare Planine, Kopaonika. Međutim, mnogi zaboravljaju da je sunčevo zračenje još jače na planinama, s obzirom da je sunce bliže.

– Iz tog razloga, zaštita na planinama je neophodna praktično kao i na moru. Koristite zaštite kreme pre izlaska u šetnju na svim otkrivenim delovima tela, nanosite je na svakih dva sata. Kreme treba nanositi izdašno i na baš svaki deo kože, jer samo tako neće doći do opekotina. Zapravo ono što svakog dermatologa plaši, nije lep bronzani ten dobijen pametnim izlaganjem suncu, već crvenilo i opekotine, koje koža pamti, što na kraju može rezultirati pojavom nekog od karcinoma kože – upozorava dr Dokmanović.

Doktorka ističe da posebno treba voditi računa kada su deca u pitanju, jer roditelji zaboravljaju da tokom njihovog dugotrajnog boravka napolju, ukoliko nisu adekvatno zaštićena, mogu dobiti
opekotine. A naučno je dokazano, da opekotine od sunca u dečijem uzrastu, višestruko povećavaju šanse za dobijanje karcinoma kože u odraslom dobu.

– I zato je posebno bitno da prilikom izbora preparata za zaštitu od sunca, roditelji pre svega treba za decu da kupuju zaštitu namenjenu njima. Takvu kremu/losion mogu i odrasli da koriste, ali zato nije preporučljivo da deca koriste kreme za odrasle. Bilo kakva krema, pa i sa malim SPF, bolja je zaštita nego ništa ne koristiti. Većina ljudi u Srbiji ima takvu kožu da može lepo da pocrni, a teško da izgori, ali ima dosta i onih koji lako crvene i teško pocrne. Za prvu grupu je preporučljivo uzeti kremu sa najmanjim zaštitnim faktorom 30, a za drugu grupu 50. U svakom slučaju, ako se neko dvoumi oko izbora faktora, savet je da uvek uzme onaj veći. Prilikom odabira zaštitne kreme, treba obavezno obratiti pažnju da na pakovanju stoji da osim UV-A i UV-B protekcije, ta krema štiti i od IR-A zraka – savetuje dr Dokmanović.

Pored štetnog dejstva sunčevih zraka, ne treba zaboraviti da su oni neophodni i za sintezu vitamina D u našem organizmu. Ovo je jedini vitamin koji telo samo sintetiše, i to upravo u koži, pod dejstvom sunca. Mnogi znaju da je on neophodan za jake kosti i da njegov nedostatak izaziva različita oboljenja, kao što je rahitis kod dece.

– Da bi obezbedili dovoljnu količinu vitamin D, potrebno je izlaganje suncu od svega tri puta nedeljno, od 10 do 30 minuta. Ipak, što je koža tamnija, potrebno je duže izlaganju suncu, u majici bez rukava, između 11 i 15 sati. Naravno, uvek se može uzeti preporučena dnevna doza vitamina D u vidu suplemenata ili ishrane koja sadrži jaja, džigericu, losos, sardine, pečurke, crveno meso – zaključuje dr Dokmanović.

Pročitaj još:

Popunite Askin UPITNIK Pokrećemo veliko istraživanje na temu zaštite od štetnog sunčevog zračenja

Svejedno da li ste tamnoputi ili ne: Ne izlažite se suncu bez zaštitne kreme NIKADA, a evo i zašto!

Nada Macura: Ne izlazite na sunce ako pre toga ne uradite jednu bitnu stvar!