Get Even More Visitors To Your Blog, Upgrade To A Business Listing >>

Priče za laku noć: Neka vaša deca utonu u san uz najnežnije avanture jednog rakuna!

Složićete se sa nama da se često najlepše zaspi uz neke priče, bilo da su svakodnevni razgovori ukućana u sobi pored ili priče sa televizije, govor ume da prija. Zašto onda i vaši najmlađi ne bi imali tu privilegiju da utonu u san uz lepe i nežne dečje priče koje razvijaju maštu i mame osmeh na lice?!

Sada vam prenosimo dogodovštine jedne Sove Bojane, šumskog terapeuta. Hajde zajedno da otkrijemo njen put kroz šumu i upoznamo sve njene prijatelje u šumi koju je osmislila Anja Arsić, dečji pisac.

čitanje,priče za decu, bajke, porodica, roditelj, dete,

Foto: Profimedia

“Sova Bojana je dugogodišnja stanovnica šume i šumski terapeut. Kod Sove Bojane po savet dolaze gotovo svi šumski stanari. Nadaleko je poznato da sova Bojana uz pomoć magičnog niza pitanja uspe kroz kratko vreme da otkrije zbog čega je nastao problem i vrati osmeh na lice šumskim stanarima. Takođe, njenom uspehu doprinosi i njen kauč, jer na njemu rado prilegnu i odmore šumski posetioci i tako lakše otvore srce. Zec Nenad je dolazio, jer je imao velike strahove. Stalno se plašio da će ga lisica Una pojesti. Lisica Una je dolazila, jer je previše brinula zbog svoje ćerke koja se nedavno preselila u obližnju šumu. Medved Božidar je dolazio kod sove Bojane, jer nije mogao da prestane da jede med. Sve je bio deblji i povučeniji. Vuk Momčilo je  dolazio kod sove Bojane, jer nije voleo svoj glas kada zavija noću. Svi vukovi su ga ismejavali zbog toga. Kornjača Sofija je dolazila kod sove Bojane, jer je želela da se prijavi za šumsku trku, ali kako je bila spora, nedostajalo joj je hrabrosti. Jež Kosta je posećivao sovu Bojanu, jer je želeo da postane šumski frizer, a njegovi roditelji su bili protiv toga.

sova

Foto: Profimedia

I tako su godinama unazad skoro svi šumski stanari dolazili kod sove Bojane na kauč i pričali o svojim problemima. Skoro svi, jer jedino ko nije nikada došao kod sove Bojane po savet, bio je Rakun Ivan. Rakun Ivan je često posmatrao kućicu od sove Bojane i razmišljao da je poseti, ali nešto ga je uvek sprečavalo. Jednom kada se plačući vratio kući, jer su ga pomešali sa tvorom, roditelji su hteli da ga odvedu kod sove Bojane, ali rakun Ivan je odbio. Rekao je da ne želi da pred sovom Bojanom bude smešan i preosetljiv. Kada se jednom požalio medvedu Božidaru da misli da se zaljubio, on ga je posavetovao da ode kod sove Bojane i otkrije kako sebi da pomogne. Medved Božidar, umazan od meda i naivan, nije mogao da pretpostavi da se rakun Ivan možda baš u sovu Bojanu zaljubio. Medjutim, to ni ostali šumski stanari nisu nikada mogli da pomisle, jer uvek kada bi naglas pričali i hvalili sovu Bojanu kako im je pomogla, samo bi rakun Ivan ćutao. Svi su mislili da je to zato sto što samo on nije nikada otišao kod sove Bojane.

Ali, nije baš da nikada nije otišao.

Jednom je rakun Ivan stigao do vrata sove Bojane, pozvonio, ali onda kako je čuo korake, pobegao je duboko u šumu. Rakun Ivan se divio pameti sove Bojane, a sviđale su mu se i njene krupne oči. Rakun Ivan je najviše voleo što je kod sove Bojane uvek noću u kućici bilo upaljeno svetlo. On je znao da ona tada sedi na kauču, čita svoj dnevnik o šumskim stanarima i donosi zaključke.

Rakun Ivan je  često razmišljao kako da ode kod sove Bojane i šta da kaže zbog čega je došao. Jedina briga koju rakun Ivan ima jeste što je u sovu Bojanu zaljubljen i ne zna kako to da joj prizna. Dani su prolazili, rakun Ivan se trudio da ne misli na sovu Bojanu. Baš tih dana kada je taman uspevao da skrene misli, rakun Ivan je sreo zeca Nenada koji se hvalio kako se više ne plaši lisice Une, zahvaljujući sovi Bojani. Uvek kada bi rakun Ivan odlučio da ne misli o sovi Bojani, naišao bi neko iz šume i spomenuo bi je. Njegov plan se činio bezuspešnim. Odlučio je da mora da skupi hrabrost i poseti sovu Bojanu.

Bio je početak decembra, rano ujutru, sneg je provejavao. Rakun Ivan se uputio ka sovi Bojani, odlučniji nego ikad. Godinama kasnije stanovnici šume su pričali da je toga dana jedan rakun na kauču kod sove Bojane otvorio svoje srce.”

Kome vi otvarate svoje srce?

Pročitaj još:

Ah ti susreti: Najnežnija priča o jedanaestogodišnjoj devojčici koja navodi na razmišljanje

Dnevnik jedne devojčice: Učite decu da pišu svoje dane, jer je to pravi način za čuvanje uspomena

Da li vaša deca imaju kradljivca mašte? Pročitajte im ovu priču i saznajte slatku istinu!



This post first appeared on Aska - Kad Portal Postane Najbolja Drugarica, please read the originial post: here

Share the post

Priče za laku noć: Neka vaša deca utonu u san uz najnežnije avanture jednog rakuna!

×

Subscribe to Aska - Kad Portal Postane Najbolja Drugarica

Get updates delivered right to your inbox!

Thank you for your subscription

×