Kada kažemo “groblje” sve nas uglavnom obuzme seta i tuga, ali nije svuda tako. Svaka kultura je priča za sebe i svaki narod ima svoja verovanja koja se prenose s kolena na koleno.

Ukoliko želite da odete na produženi vikend, negde dovoljno blizu da ne morate da trošite mnogo novca, al opet dovoljno daleko da čujete drugi jezik, možda će da vam se svidi naš predlog.

Rumunija, okrug Maramureš, selo Sapanca

Rumunija ima pregršt zanimljivih stvari da ponudi svojim posetiocima i vrlo je popularna turistička država. Svi znaju da su Temišvar i Bukurešt broj jedan na listi gradova koje treba da obiđete, a odmah iza njih je i Transilvanija. Nikome na pamet ne padaju “zabačena” sela na severu zemlje koja kriju mnoge tajne i zanimljivosti. Jedno od takvih mesta je selo Sapanca koje je idealno da se upoznate sa drugačijim načinom života, ali i da čujete u šta neki ljudi veruju.

Iznenadiće vas sigurno saznanje da groblje može da bude i veselo mesto.

“Veselo groblje” (rum. Cimitirul Vesel)

Ovo nije Bilo kakvo groblje, u pitanju je i muzej na otvorenom, spomenik kulture i često posećivana turistička atrakcija o kojoj ljudi sa naših prostora malo znaju.

Dačani, prastanovnici Rumunije su verovali da je smrt veseo čin jer najavljuje novi i večni život. Ovo verovanje je potpuno suprotno verovanju ostalih evropskih civilizacija, ali oni o  tome nisu brinuli.

Naivni slikar Stan Joan Petraš je prvi koji je napravio veseli spomenik, sa duhovitim natpisima i jakih boja, koji je u skladu sa ovim verovanjem. Stanovnicima tog sela se dopalo i odlučili su da sve naredne prave upravo kod ovog umetnika. U tom periodu (tridesete godine 20. veka), malo po malo, broj veselih grobnih spomenika se povećavao i šezdesetih ih je bilo više od 800.

Kada je Stan umro, njegov posao je nasledio učenik Dumitru Pop Tinku.

Ono zbog čega je groblje atrakcija jesu upravo ti spomenici napravljeni do perfekcije i sa idejom da prolaznicima izmame osmeh. Napravljeni su od hrastovog drveta u plavoj boji, svaki je ručno rezbaren. Jarka plava boja je za njih simbol nade i slobode. Svaki spomenik ima urezanu sliku pokojnika ili nešto što je njemu bilo blisko bilo za života, bilo na samrti. Vrlo često se na spomenicima oslikava i karakter osobe koja je preminula ili neki specifičan događaj iz njegovog života.

Pesma je obavezan deo spomenika! Sastoji se od minimum sedam, a maksimum 17 stihova i napisana je u prvom licu, kao da se pokojnik obraća prolazniku, odnosno posetiocu.

Sve pesme su duhovite, iskrene i emotivne, napisane na lokalnom dijalektu tog sela. Trebaće vam dosta vremena da obiđete ovo nesvakidašnje groblje ali verujte da vredi!

Pošto je ovo mesto koje turisti obilaze, kada nađete svog vodiča ne sumnjajte da će za vas da pripremi najinteresantnije, najneobičnije spomenike i pesme za čitanje i posetu. Opustite se. Upoznajte novu kulturu i verovanja koja nama nisu bliska, razbite neka uverenja sa kojima je većina nas odrasla.

Iako je možda neprimereno da se kaže za ovu turističku atrakciju, mi ćemo da vam kažemo- zabavite se, to je ono što bi i prastanovnici te regije želeli.

Sreća, veselje i ljubav su bili polazna ideja ovakvog mesta pa je dobro da se ista i održava.

Srećan put!

Pročitaj još:

Blizu nam je, nudi sve od kulture preko zabave do poslastica, POSETITE BEČ!

Grad Male sirene: Provedite jesen u bajkovitom Kopenhagenu

Volite seriju “Igra prestola”? Onda je ovo snežno selo idealna destinacija za vas!